Цитозин

Цитозин
Називи
	IUPAC назив 4-аминопиримидин-2(1H)-он
	Други називи 4-амино-1H-пиримидин-2-он
Идентификација
CAS број	71-30-7 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChEBI	CHEBI:16040 ;
ChemSpider	577 ;
ECHA InfoCard	100.000.681
KEGG	C00380 ;
MeSH	Cytosine
PubChem C ID	597;
UNII	8J337D1HZY ;
	InChI InChI=1S/C4H5N3O/c5-3-1-2-6-4(8)7-3/h1-2H,(H3,5,6,7,8) Кључ: OPTASPLRGRRNAP-UHFFFAOYSA-N ; InChI=1/C4H5N3O/c5-3-1-2-6-4(8)7-3/h1-2H,(H3,5,6,7,8) Кључ: OPTASPLRGRRNAP-UHFFFAOYAY;
	SMILES c1cnc(=O)[nH]c1N; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C4H5N3O
Моларна маса	111,10 g/mol
Густина	1,55 g/cm³ (израчуната)
Киселост (pKa)	4,45 (секондарна), 12,2 (примарна)
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Цитозин је једна од 5 главних нуклеобаза које се користе за складиштење и транспорт генетских информација у ћелији унутар нуклеинских киселина ДНК и РНК. Дериват је пиримидина, са хетероцикличним ароматским прстеном и прикачена два супституента (амино група на позицији 4 и кето група на позицији 2). Нуклеозид цитозина је цитидин.

Цитозин је откривен 1894. године. Структура је предложена 1903, а синтетизован је (чиме је потврђена структура) исте године.

Цитозин је недавно добио примену квантном рачунању. Први пут је неко квантно механичко својство искоришћено за процесуирање информација 1. августа 1998, када су истраживачи на Оксфорду имплементирали Дејвид дојчов алгоритам на два квантна бита НМРКР (Нуклеарног Магнетно Резонантног Квантног Рачунара) базираног на молекулу цитозина.

Цитозин се може наћи као део ДНК, РНК или као део нуклеотида. Као цитозин трифосфат (ЦТП), може да се понаша као ко-фактор ензима, и може да врши трансфер фосфата како би од аденозин дифосфата (АДП) начинио аденозин трифосфат (АТП).

У ДНК и РНК, цитозин се упарује са гуанином. Међутим, није стабилан, и може да се претвори у урацил (спонтаном деаминацијом). Ово може довести до мутације ако не буде исправљено од стране ензима за поправку ДНК.

Цитозин може такође бити претворен у 5-метилцитозин од стране ензима званог ДНК метилтрансфераза.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Dawson, R.M.C., (1959). Data for Biochemical Research. Oxford: Clarendon Press.