Чиле

Из Википедија


Застава	Грб

крилатица: Пор ла разóн о ла фуерза
(шпански, "Разумом или силом")

Химна: Himno Nacional

Главни град

Сантијаго де Чиле

Службени језик

шпански

Председник: Мишел Башле

Премијер: Рикардо Лагос

Независност: Од Шпаније
12. фебруара 1818.

Површина

- Укупно 756.950 km² (38.)

- Вода (%) 1,07

Становништво

- 2007. 16.598.074 (60.)

- Густина 22/km²

Валута Чилеански песо (100 центи)

Временска зона UTC -4,
УТЦ -3 лети

Интернет домен .cl

Позивни број +56

Република Чиле (шп. Репúблица де Цхиле) је држава у Јужној Америци. Заузима дуги појас између обале Тихог океана и планина Анда.

[уреди] Географија

Чиле се протеже 4630 километара од севера до југа, али само 430 километара (на најширем делу) од истока до запада. По дужини, Чиле је најдужа земља света.

Главни град је Сантијаго де Чиле (шпански Сантиаго де Цхиле), док се скупштина састаје у оближњем Валпараису. У Сантјагу живи 40 % становништва Чилеа. Остали већи градови су: Валпараисо, Антофагаста, Пунта Аренас, Икике, Ла Серена, Талка и други.

Пустиња Атакама на северу је богата минералима, нарочито бакра и нитратима. Невелика Централна долина, у којој се налази Сантјаго, је историјски, пољопривредни и демографски најважнији део земље. Југ земље је богат шумом и пашњацима. На југу Чилеа сусрећемо веома разноврсне географске формације, укључујући: вулкане, језера, фјордове и острва.

Под чилеанским суверенитетом су (од 1888.) Ускршње острво и острва Сала и Гомез (Сала-y-Гóмез), најисточнија острва Полинезије. Део Чилеа је и острво Робизон Крусо.

Чиле полаже права на део територије Антарктика.

[уреди] Историја

Пре око десет хиљада година, првобитни насељеници су стигли у Чиле. Култура Инка је краткотрајно била присутна у овим пределима.

У покушају да оплови свет, шпански морепловац Фернандо Магелан је 1520. открио јужни пролаз, који се данас по њему зове Магеланов пролаз и тако постао први европљанин на територији данашњег Чилеа. Из Перуа је, потрази за златом, 1535. стигла банда конквистадора предвођена Дијегом де Алмагром. Злато нису нашли, али су али су препознали пољопривредне потенцијале средишње долине Чилеа. У то време на територији данашњег Чилео живела су различита племена Индијоса која су се бавила земљорадњом и сточарством. Око 1540. Шпански војници-авантуристи, предвођени једним од капетана Франсиска Пизара Педром де Вадивијом, претворили су Чиле у колонију. Град Сантјаго де Чиле је основан 12. фебруара 1542.

Независност од Шпаније Чиле је стекао 1817, када је војска под вођством Бернарда О'Хигинса, и Хосе де Сан Мартина јунака рата за ослобођење Аргентине, прешла Анде и победила присталице краља Шпаније. Независност је званично проглашена 12. фебруара, 1818, а О'Хигинс је постао први вођа Републике.

После победе у Пацифичком рату против Перуа и Боливије (1879-1883), Чиле је знатно проширио своје територије на север. Тиме је одсекао приступ Боливије на Пацифик, и осигурао приходе од експлоатације рудника нитрата.

[уреди] Аљенде и Пиноче

Левичар и марксиста Салвадор Аљенде постао је председник Чилеа на изборима 1970. Током своје владавине проширио је аграрну реформу, национализовао је руднике бакра и банке. Другим мерама намеравао је да побољша положај сиромашних у Чилеу. Због ових мера, дошао је у сукоб са богатим слојевима друштва и католичком црквом.

Чилеанска армија, под вођством генерала Аугуста Пиночеа, је 11. септембра 1973, уз подршку америчке ЦИА-е, извршила државни удар и преузела власт. Истог дана Салвандор Аљенде је убијен или извршио самоубиство (ово никад није до краја разјашњено).

Пиноче је владао као диктатор до 1990, када се повукао са власти. Период његове владавине остао је запамћен по успешном привредном расту, економски либералној десничарској политици блиској САД-у, али и по бројним убиствима (процењује се на 3000), хапшењима и прогањању политичких противника.