Шинзо Абе

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Шинзо Абе
安倍 晋三
Званични портрет из 2020. године
Лични подаци
Датум рођења(1954-09-21)21. септембар 1954.
Место рођењаНагато, Јапан
Датум смрти8. јул 2022.(2022-07-08) (67 год.)
Место смртиНара, Јапан
РелигијаШинто
УниверзитетУниверзитет Сеикеи, Универзитет Јужне Калифорније
Породица
СупружникАкие Мацузаки (од 1987)
Политичка каријера
Политичка
странка		Либерално-демократска партија
26. децембра 2012 — 16. септембар 2020.
МонархАкихито
Нарухито
ПретходникЈошихико Нода
НаследникЈошихиде Суга
26. септембар 2006 — 26. септембар 2007.
МонархАкихито
ПретходникЏуничиро Коизуми
НаследникЈасуо Фукуда
26. септембра 2012 — 14. септембар 2020.
ПретходникСадаказу Танигаки
НаследникЈошихиде Суга
20. септембар 2006 — 26. септембар 2007.
ПретходникЏуничиро Коизуми
НаследникЈасуо Фукуда
Лидер опозиције
26. септембар 2012 — 26. децембар 2012.
ПремијерЈошихико Нода
ПретходникСадаказу Танигаки
НаследникБанри Каједа
Шеф секретаријата кабинета министара Јапана
31. октобар 2005 — 26. септембар 2006.
ПремијерЏуничиро Коизуми
ПретходникХиројуки Хосода
НаследникЈасухиса Шиозаки
септембар 2003 — септембар 2004.
ПретходникТаку Јамасаки
НаследникЦутому Такебе

Амблем премијера Јапана

Шинзо Абе (јап. 安倍 晋三; Нагато, 21. септембар 1954 — Нара, 8. јул 2022) био је јапански политичар и бивши премијер Јапана (90. по реду, први пут изабран на седници јапанске скупштине, 26. септембра 2006). На изборима 2012. године је поново изабран на ову функцију, 26. децембра 2012. године наследивши Џуничиро Коизумија. Абе је био најмлађи премијер у јапанској историји и први премијер Јапана рођен након Другог светског рата. Почетком 2019. године, Абе је надмашио Шигеру Јошиду и постао други по дужини вршења премијерске дужности у послератном Јапану и трећи по дужини у јапанској историји.[1]

Абе је конзервативац кога су политички коментатори описали као десничарског националисту.[2][3][4][5] Био је члан ревизионистичке Нипон Кајги и имао је ревизионистичке погледе на јапанску историју, укључујући и порицање улоге владине принуде у регрутовању сексуалног робља током Другог светског рата, позицију која је створила напетост са суседном Јужном Корејом.[6][7][8][9] Он се сматрао тврдокорним у односу на Северну Кореју и залаже се за ревизију члана 9 пацифистичког Устава како би се омогућило Јапану да одржава војне снаге.[10][11] Абе је међународно познат по економској политици своје владе, названој Абеномика, која се бави ублажавањем монетарне политике, фискалним стимулацијама и структурним реформама.[12]

Биографија[уреди | уреди извор]

Абе потиче из једне од најугледнијих јапанских породица политичара (његови дјед Кан Абе и отац Шинтаро Абе су били угледни политичари). Преко супруге Јоко Киши је повезан са некадашњим премијером Јапана Нобусукијем Кишијем.

Након студија у Јапану и САД, године 1979. запослио се у компанији „Коби стил“.[13] Од 1982. године је радио у Министарству спољашњих послова Јапана, бавећи се политиком у склопу владајуће Либерално-демократске странке. Године 1993. је први пут изабран за посланика у Народној скупштини Јапана.

Дана 20. септембра 2006. године, странка га је предложила као кандидата за новог премијера, па је 29. септембра 2006. године замијенио дотадашњег премијера Џуничира Коизумија.

Оставку на мјесто премијера је поднио 12. септембра 2007. године, а наслиједио га је Јасуо Фукуда.[14]

После убедљиве победе ЛДП-а на парламентарним изборима 2012. се 26. децембра 2012. вратио на место премијера Јапана.

Поново је поднио оставку на мјесто премијера 16. септембра 2020. године, након што је 28. августа најавио повлачење са свих функција због лошег здравственог стања, а наслиједио га је Јошихиде Суга.[15]

Посетио је Србију 15. јануара 2018. године у склопу међународне турнеје, приликом које је још посетио и Естонију, Летонију, Литванију, Бугарску, и Румунију.[16][17] Био је први јапански премијер који је званично посетио Београд након 31 године, када је Јасухиро Накасоне званично посетио СФР Југославију 1987.[18]

На Видовдан 28. јуна 2022. године је, у склопу Видовданске свечаности у Председништву поводом ступања на други председнички мандат, између осталих Абе одликован Орденом Републике Србије на ленти од стране председника Србије Александра Вучића.[19] Није лично присуствовао додели.[20]

Дана 8. јула 2022. године у Нари, је на њега извршен атентат у 11.30 часова по локалном времену. У том тренутку је држао предизборни говор. Тецујо Јамагами, који је починилац, је ухватила полиција. Абе је преминуо неколико сати после у болници у Нари.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Osaki, Tomohiro (6. 6. 2019). „Abe equals Hirobumi Ito as Japan's third-longest-serving prime minister”. The Japan Times Online (на језику: енглески). ISSN 0447-5763. Приступљено 8. 6. 2019. 
  2. ^ Alexander, Lucy (17. 12. 2012). „Landslide victory for Shinzo Abe in Japan election”. The Times. 
  3. ^ „Japan election: Shinzo Abe set for record tenure”. BBC News. 23. 10. 2017. Приступљено 13. 6. 2019. 
  4. ^ Ohi, Akai (20. 12. 2018). „Two Kinds of Conservatives in Japanese Politics and Prime Minister Shinzo Abe’s Tactics to Cope with Them”. East-West Center. Приступљено 13. 6. 2019. 
  5. ^ McCurry, Justin (28. 9. 2012). „Shinzo Abe, an outspoken nationalist, takes reins at Japan's LDP, risking tensions with China, South Korea”. GlobalPost. 
  6. ^ "Tea Party Politics in Japan" (New York Times - 2014/09/13)
  7. ^ „Gov't distances itself from NHK head's 'comfort women' comment”. Japan Today (на језику: енглески). 27. 1. 2014. Приступљено 22. 7. 2018. 
  8. ^ Abe, Shinzo (22. 2. 2013). Japan is Back (Говор). CSIS. Приступљено 29. 12. 2015. 
  9. ^ „Abe meets Xi for first China-Japan summit in more than two years”. The Japan Times. 10. 11. 2014. Архивирано из оригинала 08. 01. 2019. г. Приступљено 29. 12. 2015. 
  10. ^ New Japanese Leader Looks to Expand Nation's Military Архивирано на сајту Wayback Machine (3. новембар 2013), NewsHour, 20 September 2006.
  11. ^ BBC website Japan upgrades its defence agency, bbc.co.uk, 9 January 2007.
  12. ^ „Definition of Abenomics”. Financial Times Lexicon. Архивирано из оригинала 28. 12. 2016. г. Приступљено 28. 1. 2014. 
  13. ^ „Profile: Shinzo Abe” (на језику: енглески). 12. 9. 2009. Приступљено 18. 7. 2019. 
  14. ^ „Japanese prime minister resigns” (на језику: енглески). 12. 9. 2007. Приступљено 18. 7. 2019. 
  15. ^ „Japan's next leader: How Yoshihide Suga beat the odds to succeed Shinzo Abe” (на језику: енглески). 14. 9. 2020. Приступљено 24. 9. 2020. 
  16. ^ „Vučić: Poseta Abea novi vetar u leđa odnosima Srbije i Japana”. rts.rs. RTS. 15. januar 2022. Приступљено 8. jul 2022. 
  17. ^ Uroš Mitrović (18. јануар 2022). „Naslednik političke dinastije - U poseti Srbiji – Premijer Japana Šinzo Abe”. vreme.com. Недељник Време. Приступљено 8. јул 2022. 
  18. ^ RFE/RL's Balkan Service (16. јануар 2018). „Abe Makes First Visit By Japanese Leader To Belgrade Since 1987”. rferl.org (на језику: енглески). Radio Free Europe. Приступљено 8. јул 2022. „The last Japanese prime minister to come to Serbia was Yasuhiro Nakasone in 1987, when the country was part of Yugoslavia, and Belgrade was its capital.” 
  19. ^ „Видовданска свечаност у Председништву, уручена одликовања заслужним грађанима”. rts.rs. РТС. 28. јун 2022. Приступљено 8. јул 2022. „Бивши јапански премијер Шинзо Абе одликован орденом Републике Србије на ленти због очувања пријатељских односа и побољшања односа две земље.” 
  20. ^ „Svečanost povodom Vidovdanskih odlikovanja i stupanja na dužnost predsednika Srbije”. youtube.com. РТС Сајт - званични канал. 28. јун 2022. Приступљено 8. јул 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шинзо_Абе&oldid=26606713”