Штипаљка
Штипаљка или штипавица је предмет који се користи најчешће да би се на штрик објесила одјећа коју треба осушити, али има и друге примјене. Штипаљке се најчешће израђују од дрвета и пластике.
Историја[уреди | уреди извор]
Дрвену једнодјелну штипаљку су изумјели припадници религијске заједнице шејкера почетком 18. вијека. Првобитну верзију је усавршио и патентирао Жереми Виктор Обдебе. Прве штипаљке нису имале опругу, већ су имале двије рачве са веома малим међусобним размаком што им је омогућавало да чврсто држе одјећу и спречавају да склизне са штрика. Овај облик штипаљке се и данас користи у мање развијеним земљама или затвореним заједницама с тим што се у новије вријеме израђују и од пластике. У Енглеској се израда дрвених штипаљки везивала за Роме који су их израђивали од дрвета врбе или јасена[1].
Данашњи дизајн штипаљки, састављен од два истовјетна пластична или дрвена крака између којих је мала опруга, омогућава да се производе серијски и врло јефтино. Прву штипаљку с оваквим обликом је направио Дејвид Смит из Спрингфилда у Вермонту 1853. године[2]. По закону полуге, када се краци притисну на свом крају долази до њиховог размицања. Престанком тог притиска штипаљка се враћа у почетно стање, тј. затвара се. Смитов изум је побољшао Солон Мур 1887. Додао је жицу на опругу што је омогућавали да краци држе заједно и аутоматски затварају[2].
Друге употребе[уреди | уреди извор]
Осим одјеће штипаљкама се каче и тек развијене фотографије како би се осушиле. Користе се и приликом израде неких музичких инструмената.[3] Поред тога, дрвене штипаљке су битан дио опреме електричара и техничара расвјете приликом снимања филмова или видео-спотова. Наиме, свјетла која се том приликом користе се веома брзо угрију па је само дрвеном штипаљком, која се споро грије, могуће нанијети гел за корекцију боје или дифузију.[4] Радници на снимању штипаљку најчешће зову CP 47, C47 или само 47.
Штипаљка у умјетности[уреди | уреди извор]
Постоји неколико великих скулптура које приказују штипаљке, а најпознатија је она коју је израдио Клаус Олденбург и која се налази у центру Филаделфије[5].
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „gypsylife-crafts”. Архивирано из оригинала 09. 02. 2008. г. Приступљено 04. 09. 2013.
- ^ а б Hilary Greenbaum и Charles Wilson (11. мај 2012). „Who Made That Clothespin?”. Њујорк Тајмс. Приступљено 4. септембар 2013.
- ^ Rosenbladt Guitars
- ^ Box, Harry (1st ed). (1993). Set Lighting Technician's Handbook. Focal Press. стр. 141, 347,349. ISBN 978-0-240-80161-2.
- ^ Alice L. George Philadelphia: A Pictorial Celebration. Sterling Publishing Company, Inc. 2006. ISBN 978-1-4027-2384-1. стр. 112.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
