1,3-Циклохексадиен

С Википедије, слободне енциклопедије
1,3-Циклохексадиен
Називи
IUPAC назив
Cikloheksa-1,3-dien
Други називи
1,2-Дихидробензен, 1,3-ЦХД
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.008.878
RTECS ГУ4702350
  • C\1=C\C=C/CC/1
Својства
C6H8
Моларна маса 80,13 g/mol
Агрегатно стање безбојна течност
Густина 0,841 g/cm³
Тачка топљења −98 °C (−144 °F; 175 K)
Тачка кључања 80 °C (176 °F; 353 K)
Опасности
запаљив (F)
R-oznake R11
S-oznake S9 S16 S29 S33
Tačka paljenja 26 °C c.c.
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

1,3-Циклохексадиен је високо запаљиви циклоалкен. Он је безбојна чиста течност. Његов индекс рефракције је 1.475 (20°C, D).

Он се може користити као донор водоника у трансфер хидрогенацији, пошто је његова конверзија у бензен + водоник егзотермна (око 20 kJ/mol у гасовитој фази).[3][4] Упркос ове нестабилности у односу на бензен, структура 1,3-циклохексадиена је нађена у неколико природних производа, као што је α-терпинен.

У поређењу са 1,4-циклохексадиеном, 1,3-циклохексадиен је око 1.6 kJ/mol мање стабилан, због мање повољне електронске дистрибуције.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ US National Institute of Standards and Technology, NIST Chemistry WebBook 1,3-Cyclohexadiene Benzene
    cyclohexane → 1,3-cyclohexadiene: ΔH +224 kJ/mol; cyclohexane → benzene: ΔH +205 kJ; 1,3-cyclohexadiene → benzene: ΔH -19 kJ
  4. ^ J. Sherman The heats of hydrogenation of unsaturated hydrocarbons Архивирано на сајту Wayback Machine (12. март 2012) Јоурнал оф тхе Америцан Оил Цхемистс' Социетy; Волуме 16, Нумбер 2 / Фебруарy, 1939
  5. ^ NIST Chemistry WebBook 1,4-Cyclohexadiene

Vidi još[уреди | уреди извор]