19. век

Векови:	18. век - 19. век - 20. век
Деценије:	1800е 1810е 1820е 1830е 1840е 1850е 1860е 1870е 1880е 1890е

Из Википедија

Скочи на: навигација, претрага

19. век је почео 1. јануара 1801. и завршио се 31. децембра 1900.

[уреди] Догађаји

Укинуто ропство у већини западних земаља.
Наставља се пропадање Османског царства: независност Грчке, Србије, Црне Горе, Румуније, Бугарске.
Борба за независност Латинске Америке доводе до стварања независних држава на територији бивше шпанске и португалске империје у Латинској Америци.
Америчко-мексички рат и Амерички грађански рат, ширење САД према западу.
Почетак индустријализације, прво у Енглеској, касније и у континенталној Европи као и у Северној Америци.
Уједињење Немачке и Италије.
Нови систем аустријског краљевства и већа самосталност Мађара унутар Аустро-Угарске
Европско насељавање Аустралије и почетак колонијализације Африке. Колонизације неких делова Азије (Индија, Сибир, југоисточна Азија).

Мапа света из 1897. Британска империја (обележено розе) је била једна од најмоћнијих сила 19. века.

[уреди] 1800е

1800: удружење хирурга Енглеске је краљевским декретом проглашено за Краљевски хируршки колеџ Енглеске.
1800: почетак другог америчког великог буђења.
1801: Краљевина Велика Британија и Краљевина Ирска се спајају да би оформили Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске.
1801: Махараџа Ранџит Синг крунисан као краљ Империје Сик у Пенџабу.
1801–15: Берберски рат између САД и берберских држава.
1803: Куповина Лузијане и почетак ширења САД према Пацифику.
1803: Прва Саудијска Држава покорава Меку приликом чека бивају уништена разна светилишта.
1804: Хатит стиче независност и постаје прва црначка република.
1804: Фрањо I оснива Аутријско царство.
1804–10: Фулански рат у Нигерији.
1804–13: Први српски устанак.
1805–48: Мухамед Али од Египта модернизује Египат.
1806: Свето-римско царство престаје да постоји одлуком Луневилског мира.
1807: Краљевина Велика Британија проглашава трговину робљем незаконитом.
1808–09: Русија преузима Финксу од Шведске у Финском рату.
1808–14: Шпанска герила у шпанском рату за независност.
1809: Наполеон расформирао Тевтонски ред.

[уреди] 1810е

1816: Шака Зулу се уздиже као вођа Зулу краљевства

1810: Основан Берлински универзитет, први светски истраживачки универзитет. Међу његовим студентима били су Хегел, Маркс, и Бизмарк. Ова реформа Немачког Универзитета се показала толико успешном да је модел праћен широм света.
1810–20е: Већина латиноамеричких колонија се ослободила владавине Шпанске Империје и Португалске Империје након Мексичког рата за независност и Јужноамеричког рата за независност.
1812: Наполеонова инвазија на Русију је прекратница у Наполеоновим ратовима.
1812–15: Англо-амерички рат између САД и Уједињеног Краљевства.
1813–1907: Велика игра - термин који означава надметање Британске империје и Руске империје у контроли Средње Азије.
1815: Бечки конгрес исцртава нове мапе Европе. Европски Склад покушава да очува ову поделу, али не успева због плиме либерализма и национализма која се раширила Европом.
1815: Наполеоновим поразом код Ватерлоа завршавају се Наполеонови ратови и долази до потписивања Британског мира који је трајао све до 1870.
1816: Година без лета
1816–28: Зулу краљевство Шаке Зулуа постаје највеће у Јужној Африци.
1819: Британска Источноиндијска компанија преузима Сингапур од гусара.

[уреди] 1820е

1820: Америчко друштво за колонизацију је основало Либерију да бит тамо слали ослобођене робове.
1821–27: Грчка постаје прва земља која се издвојила из Отоманског царства након грчког рата за независност.
1823–87: Британско царство анектира Бурму након три англо-бурманска рата.
1825: Ири каналом се повезују Велика језера са Атлантским океаном.
1826–28: Након последњег руско-персијског рата, Персијско царство враћа територије које је изгубило у претходним ратовима са Русијом.
1825–28: Аргентинско-бразилски рат се завршава независношћу Уругваја.

[уреди] 1830е

1830: Мормонска црква је основана 6. априла 1830.
1830: Након Белгијске револуције у Уједињеној Краљевини Низоземској створена је Белгија.
1830: Велика Колумбија се распала и од ње су се формирале Колумбија (са данашњом Панамом), Еквадор, и Венецуела.
1831: Француска окупира Алжир.
1833: Акт о укидању ропства забрањје ропство широм Британске империје.
1833–76: Карлистички ратови у Шпанији.
1834: Званични крај шпанске инквизиције.
1834–59: Устанак имама Шамила против руске окупације Кавказа.
1835–36: Тексашка револуција у Мексику доводи до стварања краткотрајне Републике Тексас.
1837–38: Канадски устанци.
1837–1901: Владавина британске краљице Викторије - врхунац Британске империје назван викторијанска ера.
1838-40: Грађански рат у Федералној Републици Центроамерике доводи до стварања Гватемале, Салвадора, Хондураса, Никарагве и Костарике.
1839-51: Уругвајски грађански рат
1839-60: Након два опијумска рата, Француска, Уједињено Краљевство, САД и Русија добијају много уступака од Кине што доводи до опадања моћи династије Ћинг.

Семјуел Морзе

[уреди] 1840е

1840: основан Нови Зеланд, потписивањем Ваитанги договора између Маора и Британаца.
1844: прва јавна телеграфска линија постављена између Балтимора и Вашингтона - слањем прве поруке 24. маја започиње доба телеграфа.
1844: Милеристички покрет најављује Други Исусов долазак за 22. октобар. Будући да се Исус није појавио овај догађај је познат као Велико разочарење.
1844: Персијски пророк Баб оснива Бабизам. Сматра се претходником Бахауле, оснивача Бахаизма.
1844: Доминикански рат за независност против Хаитија.
1845: Уједињење Крељевине Тонга под Тауфахауом (Краљ Џорџ Тупу I)
1845–49: Велика глад у Ирској доводи до масовне емиграције.
1846–48: Мексичко-америчким ратом Мексико заузима велики део територије данашњег југа САД-а.
1846–47: Мормонска миграција ка Јути.
1847–1901: Јукатански рат касти.
1848: објављен Комунистички манифест.
1848: Револуције 1848. широм Европе
1848-58: Калифорнијска златна грозница

[уреди] 1850е

Јуриш Лаке коњице током Кримског рата

1850: завршава се Мало ледено доба.
1851–60: Викторијска златна грозница у Аустралији
1851–64: Револуција великог мира у Кини - сматра се најкрвавијим сукобом века.
1854: Кангавском конвенцијом Јапан званично укида сакоку.
1854–56: Кримски рат између Француске, Уједињеног Краљевства, Отоманског царства и Русије
1855: Бесемеров процес омогућава масовну производњу челика.
1856: прва рафинерија нафте у свету отворена у Румунији
1857–58: Индијски устанак
1859: објављено Порекло врста.

[уреди] 1860е

Први брод плови кроз Суецки канал

1861–65: Амерички грађански рат између Уније и отцепљене Конфедерације
1861: Руска либерална реформа ослобађа кметове.
1861–67: Француско-мексички рат
1862–1877: Дунганска побуна на северозападу Кине.
1863: након оснивања Црвени крст усваја Прву женевску конвенцију 1864.
1863–1865: Пољски устанак против Руског Царства.
1864-66: Шпанско-јужноамерички рат - шпански покушај да поврати бивше колоније.
1864-70: Парагвајски рат окончава парагвајске амбиције о ширењу.
1865-77: Реконструкција у САД-у.
1866: успешно успостављање прекоокеанске телеграфске везе након неуспеха 1858.
1866: Аустријско-пруски рат се завршава распадом Немачке Конфедерације и стварањем Северне Немачке Конфедерације и Аустро-Угарске двојне монархије.
1866-1868: Велика финска глад.
1866-69: након Меиџи револуције, Јапан започиње са програмом брзе модернизације.
1867: САД купује Аљаску од Русије.
1867: формира се Канадска Конфедерација.
1869: Прва трансконтинентална железница отоврена у САД.
1869: Суецки канал повезује Медитеран и Црвено море.

[уреди] 1870е

Александар Грејам Бел користи прототип телефона

1870-71: Француско-пруски рат се завршава стварањем Немачког Царства и уједињењем Италије, колапсом Другог Француског Царства, кршење Британског мира и појава Новог империјализма.
1871-1872: глад у Ирану је проузроковала смрт 2 милиона људи.
1871-1914: Друга индустријска револуција
1870е-90е: Велика економска криза у Западној Европи и Северној Америци.
1872: основан је Јелоустоунски национални парк.
1873: објављена Максвелова Студија о електрицитету и магнетизму.
1874: распуштање Британске источноиндијске компаније.
1874-1875: Прва шпанска република.
1875-1900: 26 милиона Индијаца умире од глади.
1876: Тхе Бугарски арпилски устанак против Отоманског Царства.
1876-1879: 13 милиона људи умире у Кини од глади.
1876-1914: масивна експанзија популације, територије, индустрије и добара у САДу названа Позлаћено доба.
1877: Велики штрајк железница у САД-у се сматра првим националним штрајком радника.
1877-78: Берлинским конгресом након још једног Руско-турског рата Балкан је ослобођен Отоманског Царства.
1878: прва телефонска станица отворена у Кнетикету.
1879: Британско-зулу рат у Јужној Африци.

Томас Едисон 1878

[уреди] 1880е

1880-1881: Први бурски рат.
1881: прва електрана и трафо станица у Годалмингу, Британија
1881-1899: Махдијски рат у Судану.
1883: ерупција вуклана Кракатау.
1884-85: Берлинска конференција о Африци. Земље учеснице се залажу за забрану трговине робљем.
1884-85: Кинеско-француски рат доводи до формирања Француске Индокине.
1886: Руско-черкешки рат се завршио поразом и протеривањем многих Черкеза. Пораз имама Шамила.
1888: Укидање ропства у Бразилу.
1889: Хадрат Мирза Гулам Ахмад оснива исламску заједницу Ахмадија.
1889: Крај Бразилског царства и почетак Републике Бразил

[уреди] 1890е

А 1954 Поштанска марка САД-а са ликом Џорџа Истмена.

1890: Масакр код Вундед Нија је била последња битка Индијанских ратова. Овај догађај представља крај Дивљег Запада.
1894-95: Након Првог кинеско-јапанског рата, Кина препушта Тајван Јапану и гарантује да ће Јапан имати одрешене руке у Кореји.
1895-1896: Етиопија поражава Италију у Првом италијанско-етиопском рату.
1896: Олимпијске игре обновљене у Атини.
1896: Клондајчка златна грозница у Канади.
1897: Гоџонг, или Император Гвангму, успоставља краткотрајно Корејско царство: трајало је до 1910.
1898: САД задобија контролу над Кубом, Порто Риком и Филипинима након Шпанско-америчког рата.
1898-1900: Алијанса осам земаља сузбија Боксерски устанак у Кини.
1898-1902: Избија Хиљадудневни рат у Колумбији између "Liberales" (либерали) и "Conservadores" (конзервативци), и кулминира губитком Панаме 1903.
1899: почиње Други бурски рат (-1902); почиње Филипинско-амерички рат (-1913).

[уреди] Значајне личности

Џон Сноу - изумитељ епидемиологије
Бик Који Седи - тетонски поглавица Сијукса

[уреди] Антропологија

[уреди] Сликарство

Винсент ван Гог

Реализам и романтизам у раном 19. веку доводе до импресионизма и постимпресионизма у другом делу 19. века. Париз постаје уметнички центар света.

[уреди] Музика

Лудвиг ван Бетовен

Соната током класичне ере сазрева као примарна форма у инструменталним композицијама током 19. века. Велики део музике се убраја под романтичну музику.