2-Оксазолидон
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC назив
1,3-Oksazolidin-2-on
| |||
| Други називи
2-Оксазолидон
2-Оксазолидинон | |||
| Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.007.129 | ||
| КЕГГ[1] | |||
| |||
| Својства | |||
| C3H5NO2 | |||
| Моларна маса | 87,077 g/mol | ||
| Агрегатно стање | Чврста материја | ||
| Тачка топљења | 86–89 °C | ||
| Тачка кључања | 220 °C na 48 tor | ||
| Сродна једињења | |||
Сродна једињења
|
Оксазолидин | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
2-Оксазолидон је хетероциклично органско једињење које садржи азот и кисеоник у петочланом прстену.[4]
Лекови[уреди | уреди извор]
Оксазолидинони се углавном користе као антимикробици. Они делују путем инхибиције протеинске синтезе.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Катритзкy А.Р.; Позхарскии А.Ф. (2000). Хандбоок оф Хетероцyцлиц Цхемистрy (Сецонд изд.). Ацадемиц Пресс. ИСБН 0080429882.
- ^ Схинабаргер, D. (1999). „Мецханисм оф ацтион оф тхе оxазолидиноне антибацтериал агентс”. Еxперт Опинион он Инвестигатионал Другс. 8 (8): 1195—1202. ПМИД 15992144. дои:10.1517/13543784.8.8.1195.
