2024

Миленијум:	3. миленијум
Векови:	20. век 21. век 22. век
Деценије:	2000-е 2010-е 2020-е 2030-е 2040-е
Године:	2021 2022 2023 2024 2025 2026 2027
2024 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

2024. је преступна година која је почела у понедељак. 2024. је двадесет и четврта година 3. миленијума, двадесет и четврта година 21. века и пета година 2020-их.

Догађаји

јануар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Јануар

• 1. јануар:
  • Египат, Етиопија, Иран, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати су се придружили БРИКС-у.
  • Република Арцах је формално укинута када се Нагорно-Карабах ујединио са Азербејџаном.
  • Земљотрес јачине 7,6 јединица Рихтерове скале погодио је Jaпан, а издато је упозорење на цунами.
• 2. јануар:
  • У Бејруту убијен други човек Хамаса Салех ал Арури током израелских напада дроновима.
  • У масовном руском ракетном нападу на Украјину погинуло је пет, а рањено 127 особа док је главни град остао без пијаће воде, саопштило је украјинско Министарство унутрашњих послова. Украјина узвратила новим ракетним нападима на Белгород.
• 3. јануар:
  • У две експлозије у иранском граду Керману на обележавању четири године од убиства генерала елитних иранских јединица Кудс Касема Солејманија убијено је 95 особа, а 211 је рањено.
• 4. јануар:
  • У документима који су отпечаћени по налогу суда налазе се имена многих јавних личности које су биле на листи познаника Џефрија Епстајна међу којима и два бивша председника САД Бил Клинтон и Доналд Трамп, музичар Мајкл Џексон и британски принц Ендру.
  • Генералштаб Војске Србије покренуо је иницијативу и предложио председнику Републике и врховном команданту Александру Вучићу поновно увођење обавезе служења војног рока, у трајању до четири месеца.
  • Влада Србије усвојила је на седници закључак којим се препоручује послодавцима у Републици Србији да запосленима омогуће да не раде на други дан Божића 8. јануара.
• 8. јануар:
  • Премијерка Француске Елизабет Борн поднела је оставку председнику Емануелу Макрону, који је оставку прихватио.
  • У Немачкој започели масовни протести пољопривредника који су паралисали читаву државу.
• 9. јануар:
  • Габријел Атал, досадашњи министар просвете који има само 34 године, постао је нови премијер Француске и постао је најмлађи француски премијер у историји.
  • У Еквадору дошло до оружаних сукоба криминалних банди са припадници а војске и полиције након бекства нарко боса Адолфа Масијаса "Фита".
• 12. јануар:
  • Сједињене Америчке Државе и Велика Британија покренуле су војну операцију против Хута у Јемену.
  • САД су обуставиле испоруке оружја и војне технике Украјини због одсуства средстава за такав програм.
• 13. јануар:
  • Кандидат антикинеске владајуће Демократске прогресивне партије Лај Чингде, победио је на председничким изборима на Тајвану лидера главне опозиционе партије Куомитанг Хоу Јуих.
• 14. јануар:
  • Маргарета II формално абдицирала као краљица Данске на 52. годишњицу свог доласка на престо; наследио ју је старији син Фредерик као краљ Фредерик X.
• 15. јануар:
  • Иранска Револуционарна гарда саопштила је да је балистичким пројектилима напала шпијунске центре и "скупове антииранских терористичких група" у близини града Ербила на северу Ирака.
  • Пољска пристала да се на њеној територији распореде немачке трупе због страха од наводног руског напада на НАТО.
  • Нова ерупција вулкана на Исланду, лава стигла до кућа и угрозила рибарски град Гриндавик
• 16. јануар:
  • У експлозији у погону „Трајала“ у Крушевцу једна особа погинула, а четири повређене.
  • У израелским нападима на Газу убијено 158 Палестинаца, а 320 рањено.
  • Јединице Иранске револуционарне гарде покренуле су нападе балистичким пројектилима и дроновима на главну базу терористичке групе Џејш ал Адл која се налази у пакистанској провинцији Белуџистан на граници са Ираном.
  • Белорусија је укључила нуклеарно оружје у своју војну доктрину.
  • Ватерполо репрезентација Шпаније освојила је Европско првенство победивши у финалу Хрватску резултатом 11 : 10.
• 17. јануар:
  • РИК одбацио приговор СПН за поништавање резултата избора у Београду.
• 18. јануар:
  • Пакистан је извео серију узвратних војних удара на територију Ирана у провинцији Систан и Белуџистан.
• 19. јануар:
  • Северна Кореја тестирала подводно нуклеарно оружје.
• 21. јануар:
  • У ракетном нападу украјинских снага на Доњецк погинуло је 28 људи, а 30 рањено.
• 22. јануар:
  • НАТО започео највеће вежбе у последњих неколико деценија са 90.000 војника у близини границе са Русијом.
• 23. јануар:
  • Парламент Турске одобрио је улазак Шведске у НАТО.
  • У експлозији цистерне у Улан Батору главном граду Монголије погинуле 24 особе.
  • Сједињене Америчке Државе су после четири године поново извеле ваздушне нападе у Ираку на милитанте које подржава Иран.
• 24. јануар:
  • У великом пожару у блоку 70 на Новом Београду у потпуности је изгорео велики кинески тржни центар.
  • Оружане снаге Украјине су изнад Белгородској области обориле руски транспортни авион Иљушин Ил-76 у коме је погинуло 65 украјинских заробљеника припадника и чланова посаде.
• 25. јануар:
  • Председник владе Северне Македоније Димитар Ковачевски поднео је оставку.
• 28. јануар:
  • Посланици македонског Собрања изгласали су Таљата Џаферија за премијера прелазне владе Северне Македоније.
  • Три америчка војника су погинула, а 25 је повређено у нападу дроном током ноћи на америчку војну базу у северном Јордану.
  • Рукометна репрезентација Француске освојила је Европско првенство победивши Данску резултатом 33 : 31.
  • Јаник Синер и Арина Сабаленка су освајачи Отвореног првенства Аустралије у појединачној конкуренцији.
• 29. јануар:
  • Белорусија постала нуклеарна сила.
• 30. јануар:
  • Неуротехнолошка компанија Илона Маска „Неуралинк“ први пут је уградила имплантат у људски мозак.
• 31. јануар:
  • Бивши пакистански премијер Имран Кан и његова супруга Бушра Биби осуђени су на 14 година затвора у предмету у вези са недозвољеном продајом државних поклона.

Фебруар

• 2. фебруар:
  • Оружане снаге САД су започеле ваздушне нападе на иранске војне базе против припадника иранских милиција у Сирији и Ираку као одговор на вишемесечне нападе на америчке војне базе широм Блиског истока.
• 3. фебруар:
  • У ракетном нападу Оружаних снага Украјине на град Лисичанск погинуло 28 људи.
• 4. фебруар:
  • У шумским пожарима у Чилеу страдало 112 људи.
• 6. фебруар:
  • Почела конститутивна седница четрнаестог сазива Скупштине Србије.
• 7. фебруар:
  • У два бомбашка напада у пакистанској провинцији Балуџистан погинуло је најмање 20 људи.
• 8. фебруар:
  • Европски парламент изгласао је у Стразбуру резолуцију о Србији у којој се позива на независну међународну истрагу о неправилностима на изборима који су одржани 17. децембра 2023. у Србији.
  • Некадашња потпредседница Владе Србије и једна од оснивача покрета "Увек за Србију" Зорана Михајловић повлачи се из политике и са чела тог покрета.
  • Украјински председник Владимир Зеленски сменио је главнокомандујућег украјинске војске Валерија Залужног.
  • Земље чланице Савета безбедности Уједињених нација на ванредној седници о стању на Косову и Метохији, осудиле су потез приштинских привремених власти да у јужној српској покрајини буде укинут динар као средство плаћања.
• 9. фебруар:
  • Амерички новинар Такер Карлсон је објавио на друштвеној мрежи Твитер први интервју са руским председником Владимиром Путином после руске инвазије на Украјину, а због великог интересовања гледаност је у току једног дана достигла милијарду прегледа.
• 11. фебруар:
  • Фински политичар десног центра Александар Стуб победио је на одржаним председничким изборима у Финској свог ривала из Партије зелених Пека Хависто у другом кругу председничких избора.
  • Више од 100 цивила погинуло за 24 сата у израелским ваздушним нападима на град Рафу.
  • Фудбалска репрезентација Обале Слоноваче освојила је Афрички куп нација 2023. победом над Нигеријом.
• 14. фебруар:
  • У Јапану се пробудио вулкан Сакурајима.
• 15. фебруар:
  • У украјинском гранатирању из чешког ракетног система "РМ-70 Вампир" са српским оружјем тржног центра у Белгороду у Русији погинуло је најмање шест особа међу којима је и шестомесечно дете са мајком, док их је 18 рањено.
  • Председник Украјине Владимир Зеленски потписао је закон о легализацији медицинског канабиса (марихуане) у Украјини.
  • Грчки парламент усвојио закон о истополним браковима.
• 16. фебруар:
  • Руски правник, антикорупцијски актививиста и опозициони политичар Алексеј Наваљни преминуо је у затвору под сумњивим околностима.
• 17. фебруар:
  • Оружане снаге Руске Федерације су после двогодишњих тешких борби преузеле контролу над градом Авдејевка 12 километара северно од Доњецка одакле су украјинске снаге деценију гранатирале Доњецк.
  • Оружане снаге Руске Федерације започеле су офанзивна дејства у правцу Запорожја.
  • Ватерполо репрезентација Хрватске је освојила Светско првенство победивши у финалу Италију резултатом 15 : 13.
• 19. фебруар:
  • Савет Европе је званично покренуо поморску операцију за заштиту слободе пловидбе у Црвеном мору и Персијском заливу.
  • Јеменски Хути су потопили први британски трговачки брод у Црвеном мору.
• 21. фебруар:
  • У Казању је свечано отворен међународни мултиспортски турнир „Игре будућности”, а отварању су поред предсједника Русије Владимира Путина, присуствовали челници Бјелорусије, Казахстана, Узбекистана, Киргистана, Таџикистана и Српске.
• 23. фебруар:
  • Јерменија је замрзнула своје учешће у Организацији договора о колективној безбедности (ОДКБ).
• 26. фебруар:
  • Председник Француске Емануел Макрон је на безбедносном форуму у Паризу изјавио да не може се искључити слање војника из Европе у Украјину што је изазвало оштре реакције и противљење других европских државних званичника осим Холандије.
  • Мађарски парламент ратификовао споразум о ступању Шведске у НАТО.
  • Тамаш Шујок изабран за новог председника Мађарске.
• 27. фебруар:
  • Јеменски Хути оштетили су четири подводна кабла који повезују Европу, источну Азију.
• 28. фебруар:
  • Придњестровље је званично затражило руску војну заштиту због претњи од стране Молдавије.
  • Еруптирао мексички вулкан Попокатепетл што је изазвало хаос на аеродромима широм државе.
• 29. фебруар:
  • Најмање 104 Палестинца је погинуло а 760 је рањено, током чекања у реду за храну у Гази. Један дио људи је убијен од стране израелске војске а дио је страдао у стампеду.

Март

• 1. март:
  • Бугарска званично престала да увози руску нафту.
• 3. март:
  • Еруптирао вулкан Ла Кумбре на острву Фернандина, делу архипелага Галапагос.
• 4. март:
  • Албанија је званично отворила ваздушну базу Кучова, претварајући је у модерно чвориште за будуће ваздушне операције НАТО-а.
  • НАТО започео војне вежбе у Финској у близини граница Русије уз учешће 50 бродова, укључујући фрегате и подморнице, као и више од 100 борбених авиона, хеликоптера и других летелица.
  • Исланд евакуисао познато туристичко место и геотермалну бању Плава лагуна због претње од вулканске ерупције.
• 5. март:
  • Бивши и садашњи председник САД Доналд Трамп и Џозеф Бајден убедљиво су победили на унутарстраначким изборима током супер уторка и обезбедили изборно сучељавање током председничких избора у новембру.
  • Мађарски председник Тамаш Шујок потписао је ратификацију чланства Шведске у НАТО-у првог дана свог мандата.
  • Италија донела одлуку о учешћу у мисијама у Гази и Црвеном мору.
• 6. март:
  • Бивша гувернерка Јужне Каролине Ники Хејли званично је одустала од своје кампање за председничку номинацију Републиканске странке.
• 7. март:
  • Шведска званично постала 32. чланица НАТО-а.
• 8. март:
  • Пољски Сејм суспендовао Споразум о конвенционалним оружаним снагама у Европи.
• 9. март:
  • У главном граду Хаитија Порт-о-Пренсу банде напале владине зграде и председничку палату.
  • Молдавија потписала одбрамбени пакт са Француском.
• 12. март:
  • Председник Владе Хаитија Аријел Анри поднео је оставку након вишенедељног притиска и растућег насиља у земљи.
• 13. март:
  • Актуелни председник САД Џозеф Бајден и бивши председник Доналд Трамп формално су осигурали председничке номинације Демократске, односно Републиканске станке, након победа на примарним изборима у Џорџији, Мисисипију и држави Вашингтон.
• 17. март:
  • Војну базу у Придњестровљу напао је дрон камиказа из правца Украјине.
  • Актуелни председник Русије Владимир Путин освојио је 88,48% гласова на председничким изборима у Руској Федерацији.
• 19. март:
  • Естонија и Молдавија прекинуле дипломатске односе са Русијом.
• 21. март:
  • Европски савет је одобрио отварање приступних преговора о чланству Босне и Херцеговине у Европској унији, неколико дана након препоруке Европске комисије.
  • Венецуела је одобрила стварање нове федералне државе Гвајана Есекиба на територији региона Есекибо, којим управља Гвајана.
  • У Бриселу је одржан први Самит о нуклеарној енергији са циљем разматрања значаја нуклеарне енергије у решавању климатских промена и јачању енергетске безбедности.
• 22. март:
  • Русија после више од две године специјалне војне операције у Украјини прогласила ратно стање.
  • Након десетодневних ракетних и копнених напада украјинских снага на Белгородску област, руске снаге извеле велике нападе широм Украјине, те да је погођена енергетска инфраструктура, као и да је преко милион људи остало без струје.
  • 144 људи убијено, а 551 рањен када су маскирани нападачи отворили ватру уочи концерта у дворани „Крокус сити” на северозападу Москве. Одговорност за напад преузела авганистанска фракција Исламске Државе.
  • Амерички доктори објавили су да су над мушкарцем старим 62 године извршили трансплантацију бубрега од генетски узгојене свиње, први успешни захват такве врсте у свету.
• 24. март:
  • Косово добило статус придруженог члана Парламентарне скупштине НАТО-а.
• 25. март:
  • Савет безбедности УН усвојио је резолуцију којом се позива на хитан прекид ватре у Гази.
  • Басиру Диомаје Фаје изабран је за председника Сенегала.
• 26. март:
  • Мост у Балтимору у америчкој држави Мериленд срушио се у реку Патапско након што је у њега ударио теретни брод, а најмање 20 људи и неколико возила пало у реку.
  • Високи представник у БиХ Кристијан Шмит, који у Републици Српској није признат, саопштио је одлуку о наметању измена Изборног закона БиХ.
  • У Србији, по први пут активиран систем Пронађи ме, српска верзија система Амбер алерт, у циљу проналаска нестале двогодишње Данке Илић из Бањског поља (Бор), за којом се још увек трага.
• 27. март:
  • Политички комитет Парламентарне скупштине Савета Европе прихватило је мишљење Доре Бакојани, којим се препоручује чланство Приштине у Савету Европе. Гласање о чланству Косова 18. априла.
• 29. март:
  • Земљотреси јачине 5,7 и 5,2 степени Рихтерове скале погодили су јутрос јужну Грчку у области Јонског мора, саопштио је Европско-медитерански сеизмолошки завод (ЕМСЦ).
  • Парламент Индонезије је одобрио да нова престоница земље буде Нусантара, на острву Борнео, док је посебан статус додељен ранијој престоници Џакарти.
  • Погинуле 42 особе као резултат ноћног напада израелских ваздухопловних снага у области међународног аеродрома Алеп.
  • Оружане снаге Руске Федерације су поново извеле масивне ваздушне ударе на енергетске објекте Украјине након чега је преко 50% Украјине остало без електричне енергије коју је почела увозити из околних држава.
• 30. март:
  • Председник Републике Србије Александар Вучић именовао је потпредседника Владе и министра одбране Милоша Вучевића за новог мандатара у влади Србије.
• 31. март:
  • Најмање седморо људи је погинуло, а 30 је повређено у експлозији аутомобила на пијаци у сиријском граду Азазу.

Април

• 1. април:
  • Шест особа, укључујући и једног од команданата Корпуса иранске револуционарне гарде (ИРГЦ) Мохамада Резу Захедија, убијено је у израелском нападу на ирански конзулат у Дамаску.
  • Заменик шефа турске опозиционе партије Мехмет Палаз погинуо је због урушавања балкона током прославе изборне победе.
• 2. април:
  • Најмање 29 људи погинуло је у пожару који је избио у једном ноћном клубу у Турском граду Истанбулу.
• 3. април:
  • Снажан земљотрес 7.4 степени Рихтерове скале погодио је у источну обалу Тајвана, одневши најмање седам живота.
  • Председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић расписала изборе за одборнике Скупштине града Београда за 2. јун.
• 5. април:
  • У граду Орску у Оренбуршкој области уведено је ванредно стање због јаких поплава након пуцања бране на реци Урал.
  • Земљотрес јачине 4,7 јединица по Рихтеровој скали погодио је исток Сједињених Америчких Држава са епицентром у Њу Џерсију, а подрхтавање тла осјетило се и у Њујорку и широм источне обале САД.
• 6. април:
  • Председавајући словачког парламента Петер Пелегрини, који се противи испоруци оружја Украјини, победио је на председничким изборима у Словачкој са 53,12 одсто гласова.
  • Највиши европски вулкан Етна почео је да избацује димне прстенове током почетка ерупције.
  • Еквадорска полиција је упала у мексичку амбасаду, разваливши врата и блокирајући главни улаз у зграду, како би ухапсила бившег потпредседника земље Хорхеа Гласа, који се склонио у мексичку амбасаду.
• 9. април:
  • Оружане снаге Русије преузеле су насеље Первомајско у ДНР које је после Авдејевке било једно од најјачих упоришта Оружаних снага Украјине након деценије гранатирања Доњецка.
  • Десет особа је повређено, а шест мушкараца се воде као нестали након експлозије у хидроелектрани на језеру Сувијана недалеко од Болоње.
• 11. април:
  • Током руских масивних ракетних напада на украјинску инфраструктуру уништена је највећа највећа термоелектрана у Украјини "Трипољски".
• 12. април:
  • У Оренбургу је почела масовна евакуација након што је ниво воде реке Урал достигао историјски рекорд од 1.087 центиметара, саопштио је градоначелник града Денис Салмин.
  • Руси први на свету скочили из стратосфере на Северни пол.
• 13. април:
  • Пет особа је убијено, а више их је повређено у нападу ножем који је извршио мушкарац у тржном центру у близини плаже Бонди у Сиднеју.
  • Иран лансирао више стотина дронова и десетине крстарећих и балистичких ракета ка Израелу у знак одмазде за напад на ирански конзулат у Дамаску.
• 15. април:
  • Оружане снаге Русије погодиле су локацију у Славјанску на којој су били смештени француски плаћеници.
• 16. април:
  • Парламентарна скупштина Савета Европе усвојила је препоруку за пријем такозваног Косова у ову организацију.
• 17. април:
  • Индонежанске власти упозориле су да постоји ризик од цунамија после ерупције вулкана Руанг у индонежанској провинцији Северни Сулавеси.
• 18. април:
  • Аргентина је поднела захтев за улазак у НАТО као глобални партнер.
  • Сједињене Америчке Државе уложиле су вето на предлог резолуције којом би Палестина била примљена у пуноправно чланство Уједињених нација.
• 19. април:
  • Израел извео узвратни ограничен ракетни напад на Иран. Жртава и веће материјалне штете није било.
• 20. април:
  • Представнички дом Сједињених Држава, који је под контролом републиканаца, изгласао је је дотирање пакета војне помоћи Украјини у вредности од 60,8 милијарди долара.
• 23. април:
  • Европски парламент одобрио је визну либерализацију за носиоце српских пасоша са Косова и Метохије, које издаје „Координациона управа Србије”.
  • Заменик министра одбране Руске Федерације Тимур Иванов приведен је због сумње да је примио мито.
• 24. април:
  • Амерички Сенат одобрио је нацрт закона о војној помоћи Украјини од 60 милијарди долара.
  • Јамајка признала Палестину.

Смрти

Главна категорија: Умрли 2024.

Јануар

• 1. јануар:
  • Марио Бољат, југословенски и хрватски фудбалер (*1951)
  • Србољуб Живановић, српски антрополог, палеопатолог и академик АНУРС (*1933)
  • Никлаус Вирт, швајцарски информатичар (*1934)
• 4. јануар — Кристијан Оливер, немачки и амерички глумац (*1972)
• 5. јануар:
  • Марио Загало, бразилски фудбалер и тренер (*1931)
  • Роберт Розентал, амерички психолог (*1933)
• 6. јануар — Мирослав Живановић, српски певач, музичар и фронтмен рок групе Алиса (*1959)
• 7. јануар — Франц Бекенбауер, немачки фудбалер и тренер (*1945)
• 9. јануар:
  • Светомир Бојанин, српски неуропсихолог и дечији психијатар (*1932)
  • Роберт Немечек, српски музичар (*1949)
• 12. јануар:
  • Живан Поповић, српски стогодишњак (*1917)
  • Гонзало Лира, чилеанско-амерички књижевник, режисер, новинар и јутјубер (*1968)
• 13. јануар — Стивен Лајбут, аустралијски фудбалер (*1977)
• 15. јануар — Драган Данелишен, српски доктор и универзитетски професор (*1941)
• 16. јануар — Милан Ненадић, југословенски и српски рвач (*1943)
• 17. јануар:
  • Дејан Милојевић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер (*1977)
  • Јуриј Соучек, југословенски и словеначки филмски и позоришни глумац (*1929)
• 20. јануар:
  • Зоран Ерић, српски композитор и универзитетски професор (*1950)
  • Дејвид Емги, амерички глумац (*1946)
  • Норман Џуисон, канадски редитељ, продуцент и сценариста (*1926)
• 22. јануар:
  • Луиђи Рива, италијански фудбалер (*1944)
  • Арно Пензијас, амерички физичар, радио-астроном и нобеловац (*1933)
• 24. јануар:
  • Карл Андре, амерички вајар (*1935)
  • Божидар Дамјановић Бенедикт, канадско-српски писац и филмски редитељ (*1938)
  • Џеси Џејн, америчка порнографска глумица (*1980)
• 25. јануар:
  • Ивана Мрваљевић, црногорска глумица, продуценткиња и културна радница (*1976)
  • Милан Богуновић, српски и југословенски глумац (*1951)
• 26. јануар — Горан Петровић, српски књижевник и академик (*1961)
• 28. јануар — Луис Техада, панамски фудбалер (*1982)
• 29. јануар — Жандира Мартини, бразилска глумица, сценаристкиња и списатељица (*1945)

Фебруар

• 1. фебруар — Карл Ведерс, амерички глумац (*1948)
• 4. фебруар — Хаге Гејнгоб, намибијски премијер (1990–2002; 2012–2015) и председник (2015–2024) (*1941)
• 6. фебруар:
  • Себастијан Пињера, чилеански политичар и председник Чилеа (2010–2014; 2018–2022) (*1949)
  • Сеиџи Озава, јапански диригент (*1935)
• 7. фебруар:
  • Алфредо Кастели, италијански стрип цртач и писац (*1947)
  • Ханс Ројтер, немачки уметник и универзитетски професор (*1942)
• 9. фебруар — Роберт Бадентер, француски адвокат, политичар и писац (*1928)
• 11. фебруар — Келвин Киптум, кенијски атлетичар, тркач и маратонац (*1999)
• 12. фебруар — Петар Луковић, српски новинар, новински уредник и рок критичар (*1951)
• 13. фебруар — Теодор Ковач, српско-јеврејски лекар и универзитетски професор (*1923)
• 14. фебруар — Гојко Шантић, српски глумац (*1946)
• 15. фебруар — Кегни Лин Картер, америчка порнографска глумица (*1987)
• 16. фебруар — Алексеј Наваљни, руски политичар, правник и антикорупцијски активиста (*1976)
• 17. фебруар — Јохан Галтунг, норвешки социолог и математичар (*1930)
• 19. фебруар — Данијел Драгојевић, хрватски песник, есејиста, прозни писац и сценариста (*1934)
• 20. фебруар:
  • Андреас Бреме, немачки фудбалер и фудбалски тренер (*1960)
  • Стојан Максимовић, југословенски и српски архитекта (*1934)
• 21. фебруар — Роже Гијман, француски и амерички ендокринолог и нобеловац (*1924)
• 22. фебруар:
  • Чедомир Штрбац, српски правник, историчар, универзитетски професор и амбасадор (*1940)
  • Ика Башић, југословенски и српски филмски и позоришни глумац (*1932)
• 27. фебруар — Ричард Луис, амерички стендап комичар и глумац (*1947)
• 28. фебруар:
  • Николај Ришков, совјетски и руски политичар и премијер СССР (1985–1991) (*1929)
  • Еуген Инђић, српски и француско-амерички пијаниста (*1947)
  • Аким Милер, њемачки научник и универзитетски професор (*1938)
• 29. фебруар:
  • Али Хасан Мвињи, танзанијски политичар и председник Танзаније (1985–1995) (*1925)
  • Брајан Малруни, канадски политичар и премијер Канаде (1984–1993) (*1939)

Март

• 1. март — Акира Торијама, јапански цртач манга стрипова и цртач у видео играма (*1955)
• 6. март — Иванка Шуприновић, српска и југословенска рукометашица (*1949)
• 8. март — Херберт Кремер, немачко-амерички физичар и нобеловац (*1928)
• 10. март — Костадинка Велковска, југословенска, хрватска и македонска филмска и позоришна глумица (*1949)
• 11. март — Епископ моравички Антоније, епископ моравички СПЦ и доктор теологије (*1970)
• 12. март — Јордан Поп Јорданов, српски, македонски и југословенски универзитетски професор и научни радник (*1925)
• 13. март:
  • Филип де Гол, француски адмирал, политичар, и писац (*1921)
  • Патријарх бугарски Неофит, бугарски патријарх, поглавар Бугарске православне цркве (2013-2024) (*1945)
  • Сеј Рамић, босанскохерцеговачки ликовни стваралац, ликовни педагог и политичар (*1961)
  • Ролф Дитер Клуге, немачки филолог и академик (*1937)
• 16. март — Драгољуб Црнчевић Црнке, српски и југословенски блуз музичар (*1956)
• 17. март — Миле Агатоновић Ага, српски певач народне музике (*1948)
• 18. март:
  • Томас П. Стафорд, амерички пилот, инжењер, астронаут (*1930)
  • Никандро Дијаз Гонзалез, мексички телевизијски продуцент продукцијске куће Телевиса (*1963)
• 19. март:
  • Владимир Стевановић, српски биолог, универзитетски професор и академик (*1947)
  • М. Емет Волш, амерички филмски и телевизијски глумац и комичар (*1935)
• 20. март:
  • Александар Вељић, српски књижевник и преводилац (*1971)
  • Вернор Винџ, амерички писац научне фантастике (*1944)
• 23. март — Абдулах Сидран, југословенски и босанскохерцеговачки пјесник, прозаик и филмски сценарист (*1944)
• 24. март — Томислав Петернек, српски фотограф и уметник (*1933)
• 25. март — Драгослав Манић Форски, српски књижевник (*1936)
• 26. март — Слађана Милошевић, српска певачица (*1955)
• 27. март — Данијел Канеман, израелски и амерички научник, психолог, економиста и нобеловац (*1934)
• 29. март:
  • Луј Госет Млађи, амерички филмски и телевизијски глумац (*1936)
  • Петер Јухас, мађарски фудбалер (*1948)
• 30. март — Данијел Пиксијадес, југословенски, српски и словачки песник (*1931)

Април

• 1. април:
  • Вера Свобода, југословенска и хрватска певачица забавних, народних и староградских песама (*1936)
  • Мустафа Јашар, југословенски и македонски филмски и позоришни глумац (*1946)
• 2. април — Хуан Висенте Перез, венецуелански суперстогодишњак (*1909)
• 3. април:
  • Вељко Булајић, југословенски, црногорски и хрватски редитељ, сценариста и глумац (*1928)
  • Видан Николић, српски филолог, универзитетски професор и књижевник (*1947)
  • Шандор Милер, мађарски фудбалер (*1948)
• 6. април — Рајко Лукач, српски песник, приповедач, књижевни преводилац и писац књига за децу (*1952)
• 8. април — Питер Хигс, британски теоријски физичар и нобеловац (*1929)
• 9. април — Ранко Ковачевић, српски глумац (*1934)
• 10. април — О. Џ. Симпсон, амерички играч америчког фудбала, коментатор, глумац, и криминалац (*1947)
• 11. април:
  • Акебоно Таро, јапански сумо рвач (*1969)
  • Шигехару Уеки, јапански фудбалер (*1954)
• 13. април — Роберто Кавали, италијански модни дизајнер (*1940)
• 14. април — Лучано Сушањ, југословенски и хрватски атлетичар, политичар и спортски радник (*1948)
• 15. април:
  • Јосип Манолић, југословенски и хрватски политичар и премијер Хрватске (1990-1991) (*1920)
  • Бернд Холценбајн, немачки фудбалер (*1946)
• 16. април — Бошко Продановић, југословенски и српски фудбалер (*1943)
• 19. април:
  • Ђорђе Бобић, југословенски и српски архитекта и урбаниста (*1939)
  • Данијел Денет, амерички филозоф, писац и когнитивни научник (*1942)
  • Брано Мићуновић, контроверзни црногорски предузетник и криминалац (*1953)
• 20. април — Ђерђ Татар, мађарски фудбалер (*1952)

Нобелове награде

• Физика —
• Хемија —
• Медицина —
• Књижевност —
• Мир —
• Економија —

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума