3Д
3Д рачунарска графика (или тродимензионална рачунарска графика) је појам који означава различите методе стварања и приказивања тродимензионалних објеката помоћу рачунарске графике.
Садржај |
Подјела [уреди]
3Д рачунарска графика дијели се на више подручја: моделирање, тро-димензионалне геометријске трансформације, тро-димензионална визуелизација, тро-димензионална објект репрезентација, и рендеринг.
Графичке функције за описивање саставних дијелова слике [уреди]
| За више информација погледајте чланак Графичке функције |
Општи софтверски пакети за графичке програме за разлику од пакета за посебну употребу обезбјеђују библиотеке са графичким функцијама које се могу користити у програмским језицима као што су Ц, Ц++, Јава или Фортран. Функције у типичним графичким библиотекама укључују оне за описивање дијелова слике (праве линије, полигони, сфере и други објекти), штимања вриједности боје, одабир погледа сцене, те подешавање ротације и других преобликовања
Геометријске трансформације [уреди]
| За више информација погледајте чланак Геометријске трансформације |
Операције које примјењујемо на геометријски опис објекта да би га премјестили, ротирали, промијенили његову величину или рефлектовали се називају геометријске трансформације.
3Д визуелизација - 3Д Виеwинг [уреди]
3Д објект репрезентација [уреди]
| За више информација погледајте чланак 3Д објект репрезентација |
Графички приказ може садржавати велики број различитих врста објеката (геометријских модела) са различитим материјалних површинама: дрвеће, цвијеће, папир, челик, облаке, стакло, пластику, одјећу, итд.
Методе за одређивање видљиве-површине [уреди]
Велика пажња при добивању реалистичног графичког приказа се посвећује одређивању видљивих површина приказа са одређене позиције гледања.
- Предње и задње лице полигона
- Објект спаце метод
- Имаге спаце метод