Гајица
 |
Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Srpska latinica. (Разговор) |
 |
Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. Молимо Вас да погледате страницу за разговор овог чланка. |
Abeceda ili Gajevica, po stvaraocu Ljudevitu Gaju je latiničko pismo koje predstavlja jedno od dva pisma srpskog jezika. Ovo pismo takođe koriste i hrvatski, bošnjački i crnogorski jezik.
Razvoj pisma [уреди]
Abeceda je objavljena 1830. godine u Zagrebu. Razvio ju je Ljudevit Gaj. Po ugledu na češku latinicu on je u latinicu uveo slova C, S, Z и Č, Š, Ž. Такође је из чешког преузео Ň и из словачког Ľ која су касније замењена са NJ и LJ. По угледу на пољску латиницу је увео и глас за слово Ǧ које је касније замењено у DŽ. Чешко слово Ť Гај је на почетку заменио са TJ, а касније се уместо тога користило Ћ. Уместо чешког Ď које је Гај препознао као слово између DJ и GJ, 1892. године замењује се за слово Đ које се и данас користи. Гај је видео да хрватски дијалекти имају различит глас јата (ије, и, е) па је уместо наведених гласова намеравао да уведе јединствено слово Ě по угледу на претходника Ивана Белостенеца. Међутим, то слово није прихваћено и називали су га подругљиво „рогато Е“. Дан данас многи мисле да је Гај средио абецеду самостално својим радом, али то није била изворно његова идеја, већ је прије њега Павао Витезовић предложио да се сваки глас бележи само једним знаком и увијек истим знаком, а за двослове је предложио да се замене дијакритићним знаковима што је Гај и урадио али не у потпуности, но Витезовићева идеја је итекако заживела.. Павао Витезовић је данас заслужан што Хрвати данас имају абецеду у овом облику.[1]
Абецеда [уреди]
Латиница се званично зове „абецеда“ по прва четири слова (а, бе, це, де). У абецеди има 30 слова, а свако слово означава један глас. Слова се изговарају одређеним редом :
- A (чита се: а)
- B (чита се: бе)
- C (чита се: це)
- Č (чита се: че)
- Ć (чита се: ће)
- D (чита се: де)
- Dž (чита се: џе)
- Đ (чита се: ђе)
- E (чита се: е)
- F (чита се: еф)
- G (чита се: ге)
- H (чита се: ха)
- I (чита се: и)
- J (чита се: је)
- K (чита се: ка)
- L (чита се: ел)
- Lj (чита се: ељ)
- M (чита се: ем)
- N (чита се: ен)
- Nj (чита се: ењ)
- O (чита се: о)
- P (чита се: пе)
- R (чита се: ер)
- S (чита се: ес)
- Š (чита се: еш)
- T (чита се: те)
- U (чита се: у)
- V (чита се: ве)
- Z (чита се: зе)
- Ž (чита се: же)
То су уједно и називи великих и малих, штампаних и писаних слова хрватске абецеде. Од 30 слова, 27 их се пише помоћу једнога знака (једнослови), а 3 помоћу два знака (двослови) и то dž, lj и nj. Двослови имају два велика облика: Dž и DŽ, Lj и LJ, Nj и NJ. Први се користи када се само прво слово у речи пише велико, други кад је цела реч написана великим словима (LJERKA, не LjERKA) и у писању сложених скраћеница.
Питањима у вези са абецедом у ужем смислу баве се лингвисти који проучавају правопис, а у ширем смислу и они који проучавају граматику.
Литература [уреди]
- Стјепан Бабић, Божидар Финка, Милан Могуш. Хрватски правопис. Школска књига, Загреб, 2000.
- Лада Бадурина, Иван Марковић, Крешимир Мићановић. Хрватски правопис. Матица хрватска, Загреб, 2007. (ISBN 978-953-150-815-5)
Грешка цитирања Чланак има ознаке <ref>, али није пронађена потребна ознака {{наводи}} (или <references/>); $2
