Адренокортикотропни хормон
| Про-опиомеланокортин (адренокортикотропин/ бета-липотропин/ алфа-меланоцит стимулишући хормон/ бета-меланоцит стимулишући хормон/ бета-ендорфин) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Идентификатори | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Симбол | ПОМЦ | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Ентрез | 5443 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ХУГО | 9201 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ОМИМ | 176830 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| РефСеq | НМ_000939 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| УниПрот | П01189 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Остали подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Локус | Хромозом 2 п23 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Адренокортикотропни хормон (ACTH),такође познат као кортикотропин, адренокортикотрофски хормон, је пептидни хормон кога производи и излучује предња хипофиза.[1][2] Он је компонента хипоталамусно-хипофизно-адреналне осовине и чисто се производи у одговору на биолошки стрес (заједно са кортикотропин-ослобађајућим хормоном из хипоталамуса). Његови принципални ефекти су повишење продукције и ослобађање кортикостероида и, као што произилази ис његовог имена, кортизола из коре надбубрежне жлијезде.
Структура[уреди | уреди извор]
ACTH се састоји од 39 аминокиселина, првих 13 од којих (бројећи од N-терминуса) може да буде одсечено чиме се формира α-меланоцит-стимулишући хормон (α-MSH). (Та заједничка структура је одговорна за ексесивно потамњена кожу код Адисонове болести.) Након кратког временског периода, ACTH бива пресечен у α-MSH и CLIP, пептид са непознатим дејством код људи.
Хумани ACTH има молекулску тежину од 4,540 Da.[3]
Функција[уреди | уреди извор]
ACTH делује путем стимулације ACTХ рецептора на ћелијској површини, који су лоцирани првенствено на адренокортикоидним ћелијама коре надбубрежне жлезде. То доводи до синтезе и отпуштања глуко- и минерало-кортикостероида и андрогених стероида. ACTH рецептор је седам трансмембрански Г протеин-спрегнути рецептор. Након везивања лиганда, рецептор подлеже конформационим променама које стимулишу ензим аденилат циклазу, што доводи до повишења нивоа интрацелуларног цАМП и накнадне активације протеинске киназе А. Ово ултимативно резултује у симулацији стероидогенезе.
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ Осамура РY, Wатанабе К, Накаи Y, Имура Х (1980). „Адреноцортицотропиц хормоне целлс анд иммунореацтиве бета-ендорпхин целлс ин тхе хуман питуитарy гланд: нормал анд патхологиц цондитионс студиед бy тхе пероxидасе-лабелед антибодy метход”. Тхе Америцан Јоурнал оф Патхологy. 99 (1): 105—24. ПМЦ 1903467
. ПМИД 6244739. Приступљено 12. 4. 2011.
- ^ „Адреноцортицотропиц Хормоне”. Приступљено 12. 4. 2011.
- ^ „Про-опиомеланоцортин”.
