Алгининска киселина
| |
| Називи | |
|---|---|
| Други називи
Е400
| |
| Идентификација | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.029.697 |
| EC број | 232-680-1 |
| Е-бројеви | Е400 (згушњивачи, ...) |
| УНИИ | |
| Својства | |
| (C6H8O6)n | |
| Моларна маса | 10,000 - 600,000 |
| Агрегатно стање | беле жути прах |
| Густина | 1,601 g/cm3 |
| Киселост (пКа) | 1,5-3,5 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Алгининска киселина (алгин, алгинат) је ањонски полисахарид који је широко заступљен у ћелијским зидовима мрких алги, где путем везивања воде формира вискозну гуму. У екстрахованом облику она брзо апсорбује воду. Она има способност апсорбовања количине воде која је 200-300 пута већа од њене тежине.[1] Њена боја варира од беле до жуто-смеђе. Продаје се у облику филамената, гранула и праха.
Структура[уреди | уреди извор]
Алгининска киселина је линеарни кополимер са хомополимерним блоковима (1-4)-повезаних β-D-мануроната (M) и њихових C-5 епимера α-L-гулуронатних (Г) остатака, респективно, ковалентно везаних у различитим секвенцама или блоковима.
Мономер се може јавити у хомополимерним блоковима консекутивних Г-остатака, консекутивних M-остатака, или алтернирајућих M и Г-остатака.
Форме[уреди | уреди извор]
Комерцијалне варијанте алгината се екстрахују из алги, као што су гигантске морске траве Macrocystis pyrifera, Ascophyllum nodosum, и разни типови Laminaria. Алгининат се такође производи помоћу бактеријскихл родова Pseudomonas и Azotobacter, koji su imali značajnu ulogu u razjašnjavanju biosintetičkog puta. Bakterijski alginati su korisni u proizvodnji mikro- ili nanostruktura podesnih za medicinske primene.[2]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Raymond C. Rowe, Paul J. Sheskey, Marian E. Quinn, ур. (2009). „Adipic Acid”. Handbook of Pharmaceutical Excipients (Rowe, Handbook of Pharmaceutical Excipients) (Sixth изд.). Pharmaceutical Pr. стр. 11—12. ISBN 978-0-85369-792-3.
- ^ Remminghorst and Rehm (2009). „Microbial Production of Alginate: Biosynthesis and Applications”. Microbial Production of Biopolymers and Polymer Precursors. Caister Academic Press. ISBN 978-1-904455-36-3.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Raymond C. Rowe, Paul J. Sheskey, Marian E. Quinn, ур. (2009). „Adipic Acid”. Handbook of Pharmaceutical Excipients (Rowe, Handbook of Pharmaceutical Excipients) (Sixth изд.). Pharmaceutical Pr. стр. 11—12. ISBN 978-0-85369-792-3.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Alginat
- Alginat iz algi Архивирано на сајту Wayback Machine (17. септембар 2013)
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
