Алгининска киселина

С Википедије, слободне енциклопедије
Алгининска киселина
Називи
Други називи
Е400
Идентификација
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.029.697
EC број 232-680-1
Е-бројеви Е400 (згушњивачи, ...)
УНИИ
Својства
(C6H8O6)n
Моларна маса 10,000 - 600,000
Агрегатно стање беле жути прах
Густина 1,601 g/cm3
Киселост (пКа) 1,5-3,5
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије
Гигантски келп (Macrocystis pyrifera) је највећа морска биљка.

Алгининска киселина (алгин, алгинат) је ањонски полисахарид који је широко заступљен у ћелијским зидовима мрких алги, где путем везивања воде формира вискозну гуму. У екстрахованом облику она брзо апсорбује воду. Она има способност апсорбовања количине воде која је 200-300 пута већа од њене тежине.[1] Њена боја варира од беле до жуто-смеђе. Продаје се у облику филамената, гранула и праха.

Структура[уреди | уреди извор]

Алгининска киселина је линеарни кополимер са хомополимерним блоковима (1-4)-повезаних β-D-мануроната (M) и њихових C-5 епимера α-L-гулуронатних (Г) остатака, респективно, ковалентно везаних у различитим секвенцама или блоковима.

Мономер се може јавити у хомополимерним блоковима консекутивних Г-остатака, консекутивних M-остатака, или алтернирајућих M и Г-остатака.

Форме[уреди | уреди извор]

Комерцијалне варијанте алгината се екстрахују из алги, као што су гигантске морске траве Macrocystis pyrifera, Ascophyllum nodosum, и разни типови Laminaria. Алгининат се такође производи помоћу бактеријскихл родова Pseudomonas и Azotobacter, koji su imali značajnu ulogu u razjašnjavanju biosintetičkog puta. Bakterijski alginati su korisni u proizvodnji mikro- ili nanostruktura podesnih za medicinske primene.[2]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Raymond C. Rowe, Paul J. Sheskey, Marian E. Quinn, ур. (2009). „Adipic Acid”. Handbook of Pharmaceutical Excipients (Rowe, Handbook of Pharmaceutical Excipients) (Sixth изд.). Pharmaceutical Pr. стр. 11—12. ISBN 978-0-85369-792-3. 
  2. ^ Remminghorst and Rehm (2009). „Microbial Production of Alginate: Biosynthesis and Applications”. Microbial Production of Biopolymers and Polymer Precursors. Caister Academic Press. ISBN 978-1-904455-36-3. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Raymond C. Rowe, Paul J. Sheskey, Marian E. Quinn, ур. (2009). „Adipic Acid”. Handbook of Pharmaceutical Excipients (Rowe, Handbook of Pharmaceutical Excipients) (Sixth изд.). Pharmaceutical Pr. стр. 11—12. ISBN 978-0-85369-792-3. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]