Алија Исаковић
Овај чланак или један његов део није преведен на српски језик. |
Алија Исаковић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 15. јануар 1932. |
Место рођења | Битуња код Стоца, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 14. март 1997. (65 год.) |
Место смрти | Сарајево, Босна и Херцеговина |
Алија Исаковић (Битуња код Стоца, 15. јануар 1932 – Сарајево, 1997), био је бошњачки културни прегалац–романсијер, приповједач, радио-драмски, телевизијски и драмски писац, путописац, афорист, лекискограф и историчар језика и књижевности.
Биографија[уреди | уреди извор]
Основну и средњу школу похађао је у Битуњи, Стоцу, Загребу, Цриквеници, Панчеву и Београду, а Филозофски факултет - Југословенске књижевности и српскохрватски језик, у Сарајеву. Био геолошки техничар, проспектор урана, ТВ-сценарист, уредник часописа „Живот“, уредник едиције Културно насљеђе БиХ у сарајевској „Свјетлости“.
Приредио је више дјела муслиманских писаца и посебно прву антологију муслиманске књижевности „Бисерје“ 1972, први избор босанскохерцеговачких путописаца „Ходољубље“ 1973, зборник радова „Хасанагиница, 1774-1974“, анегдоте Насрудина-хоџе 1984, те са Хаџемом Хајдаревићем избор из часописа „Бехар“ 1900-1911 Награђиван за прозно и драмско стваралаштво.
Погледа ли се свеукупно Исаковићево дјело, можда и нехотице се намеће успоредба с једним кључним претходником, Сафвет бегом Башагићем. Оно што Башагић бијаше на прекретници вијека, спиритус мовенс босанско-муслиманскога опћега препорода- то је Исаковић поновио на концу вијека.
Као изворни писац у више жанрова (роман, драма, путопис, приповијетке) Исаковић тек чека на право вредновање, и слободно се може рећи да је његово дјело као креативног аутора понешто занемарено. Но, већ је сигурно да је Исаковић остварио капитална дјела на два подручја:
- као антологичар и публицист, Алија Исаковић је допринио не само реафирмацији многих бошњачких писаца, него још више маргинализираној и потискиваној бошњачкој традицији писане ријечи. Будући да је писао и публицирао у загушљивим временима комунистичких притисака, показавши и особну грађанску храброст, то су вриједније његове антологије и студије попут „БИСЕРЈЕ. Избор из муслиманске књижевности. “ Стварност, Загреб, 1972 и „О “национализирању„ Муслимана. 101 година афирмирање и негирања националног идентитета Муслимана. “ Глобус, Загреб, 1990, у чему је утро путове буђењу и освјешћивању националнога бића Бошњака муслимана.
- као лексикограф, Исаковић је незаобилазан у обликовању бошњачког језика. Његови рјечници, „Рјечник карактеристичне лексике у босанскоме језику“, Сарајево 1993, те „Рјечник босанскога језика“, Сарајево 1995, прекретнице су у бошњачкој лексикографији. Занимљиво је да је Исаковић, који није био професионални лингвист, остварио фундаментална дјела на пољу рјечникописања. Узме ли се све у обзир, непријепорно је да је Алија Исаковић један од утемељитеља, а засигурно најважнији обликоватељ и потицатељ модерне језичке културе у Бошњака, што је основа националне културе на свим пољима.
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Сунце о десно раме, роман, Матица српска, Нови Сад, 1963.
- Семафор, приповијетке, Веселин Маслеша, Сарајево, 1966.
- Предност имају који улазе, Свјетлост, Сарајево,1971.
- Грађа за библиографију муслиманске књижевности 1883-1971, Живот, XXI/1972,4,437-467; 5-6, 571-605; - БИСЕРЈЕ. Избор из муслиманске књижевности, Стварност, Загреб, 1972, стр. 453-518.
- Грађа за библиографију босанско-херцеговачког (1842-1970), Ходољубље, Свјетлост, Сарајево, 1973, стр. 516-538.
- Библиографија радова о Хасанагиници 1774-1974, Хасанагиница 1774-1974, Свјетлост, Сарајево, 1975.
- Тај човјек, Приповјетке, Прва књижевна комуна, Мостар, 1975.
- Крајности, драме, (То, Генералијум, Краљевски судбеси стол), Драме, Свјетлост, Сарајево, 1981.
- Хасанагиница, драма, Сарајево, 1982.
- Једном, путописи, Прва књижевна комуна, Мостар, 1987.
- Сунце о десно раме, роман, приповјетке, Свјетлост, Сарајево, 1984/1985 (Савремена књижевност народа и народности Босне и Херцеговине, књ. 35.)
- Побуна материје, роман, Свјетлост. Сарајево, 1985.
- Неминовности. Баштина. Критика. Универзал, Тузла, 1987.
- Лијеве приче, Свјетлост, Сарајево, 1990, - Приређена дјела
- Авдо Карабеговић Хасанбегов: Изабране пјесме, Зора, Загреб, 1967.
- Бисерје, Избор из муслиманске књижевности, Стварност, Загреб, 1972.
- Ходољубље, Избор из босанско-херцеговачког путописа (1842-1970), Свјетлост, Сарајево, 1973.
- Едхем Мулабдић: Изабрана дјела. Књига I-II, Свјетлост, Сарајево, 1974.
- Хасанагиница, 1774-1974, препјеви, варијанте, студије, библиографија, Свјетлост, Сарајево, 1975.
- Хасанагиница (Хасанагаино) 1774-1974, Есперанто лиго Боснио Херцеговино, Сарајево, 1975.
- Осман - Азиз (Осман Нури Хаџић и Иван Милићевић): Изабрана дјела, Књига I-II, Свјетлост, Сарајево, 1980.
- Насрудин Хоџа, Анегдоте, Свјетлост, Сарајево, 1984; 2. изд. 1986.
- Ахмед Мурадбеговић: Изабрана дјела, Књига I-III, Свјетлост, Сарајево, 1987.
- О „национализирању“ муслимана. 101 година афирмирање и негирања националног идентитета Муслимана, Глобус, Загреб, 1990.
- Бисерје, Избор из муслиманске књижевности, Друго, проширено издање. Отокар Кершовани. Опатија, 1990.