Алија Исаковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Алија Исаковић
Лични подаци
Датум рођења(1932-01-15)15. јануар 1932.
Место рођењаБитуња код Стоца, Краљевина Југославија
Датум смрти14. март 1997.(1997-03-14) (65 год.)
Место смртиСарајево, Босна и Херцеговина

Алија Исаковић (Битуња код Стоца, 15. јануар 1932Сарајево, 1997), био је бошњачки културни прегалац–романсијер, приповједач, радио-драмски, телевизијски и драмски писац, путописац, афорист, лекискограф и историчар језика и књижевности.

Биографија[уреди | уреди извор]

Основну и средњу школу похађао је у Битуњи, Стоцу, Загребу, Цриквеници, Панчеву и Београду, а Филозофски факултет - Југословенске књижевности и српскохрватски језик, у Сарајеву. Био геолошки техничар, проспектор урана, ТВ-сценарист, уредник часописа „Живот“, уредник едиције Културно насљеђе БиХ у сарајевској „Свјетлости“.

Приредио је више дјела муслиманских писаца и посебно прву антологију муслиманске књижевности „Бисерје“ 1972, први избор босанскохерцеговачких путописаца „Ходољубље“ 1973, зборник радова „Хасанагиница, 1774-1974“, анегдоте Насрудина-хоџе 1984, те са Хаџемом Хајдаревићем избор из часописа „Бехар“ 1900-1911 Награђиван за прозно и драмско стваралаштво.

Погледа ли се свеукупно Исаковићево дјело, можда и нехотице се намеће успоредба с једним кључним претходником, Сафвет бегом Башагићем. Оно што Башагић бијаше на прекретници вијека, спиритус мовенс босанско-муслиманскога опћега препорода- то је Исаковић поновио на концу вијека.

Као изворни писац у више жанрова (роман, драма, путопис, приповијетке) Исаковић тек чека на право вредновање, и слободно се може рећи да је његово дјело као креативног аутора понешто занемарено. Но, већ је сигурно да је Исаковић остварио капитална дјела на два подручја:

  • као антологичар и публицист, Алија Исаковић је допринио не само реафирмацији многих бошњачких писаца, него још више маргинализираној и потискиваној бошњачкој традицији писане ријечи. Будући да је писао и публицирао у загушљивим временима комунистичких притисака, показавши и особну грађанску храброст, то су вриједније његове антологије и студије попут „БИСЕРЈЕ. Избор из муслиманске књижевности. “ Стварност, Загреб, 1972 и „О “национализирању„ Муслимана. 101 година афирмирање и негирања националног идентитета Муслимана. “ Глобус, Загреб, 1990, у чему је утро путове буђењу и освјешћивању националнога бића Бошњака муслимана.
  • као лексикограф, Исаковић је незаобилазан у обликовању бошњачког језика. Његови рјечници, „Рјечник карактеристичне лексике у босанскоме језику“, Сарајево 1993, те „Рјечник босанскога језика“, Сарајево 1995, прекретнице су у бошњачкој лексикографији. Занимљиво је да је Исаковић, који није био професионални лингвист, остварио фундаментална дјела на пољу рјечникописања. Узме ли се све у обзир, непријепорно је да је Алија Исаковић један од утемељитеља, а засигурно најважнији обликоватељ и потицатељ модерне језичке културе у Бошњака, што је основа националне културе на свим пољима.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  1. Сунце о десно раме, роман, Матица српска, Нови Сад, 1963.
  2. Семафор, приповијетке, Веселин Маслеша, Сарајево, 1966.
  3. Предност имају који улазе, Свјетлост, Сарајево,1971.
  4. Грађа за библиографију муслиманске књижевности 1883-1971, Живот, XXI/1972,4,437-467; 5-6, 571-605; - БИСЕРЈЕ. Избор из муслиманске књижевности, Стварност, Загреб, 1972, стр. 453-518.
  5. Грађа за библиографију босанско-херцеговачког (1842-1970), Ходољубље, Свјетлост, Сарајево, 1973, стр. 516-538.
  6. Библиографија радова о Хасанагиници 1774-1974, Хасанагиница 1774-1974, Свјетлост, Сарајево, 1975.
  7. Тај човјек, Приповјетке, Прва књижевна комуна, Мостар, 1975.
  8. Крајности, драме, (То, Генералијум, Краљевски судбеси стол), Драме, Свјетлост, Сарајево, 1981.
  9. Хасанагиница, драма, Сарајево, 1982.
  10. Једном, путописи, Прва књижевна комуна, Мостар, 1987.
  11. Сунце о десно раме, роман, приповјетке, Свјетлост, Сарајево, 1984/1985 (Савремена књижевност народа и народности Босне и Херцеговине, књ. 35.)
  12. Побуна материје, роман, Свјетлост. Сарајево, 1985.
  13. Неминовности. Баштина. Критика. Универзал, Тузла, 1987.
  14. Лијеве приче, Свјетлост, Сарајево, 1990, - Приређена дјела
  15. Авдо Карабеговић Хасанбегов: Изабране пјесме, Зора, Загреб, 1967.
  16. Бисерје, Избор из муслиманске књижевности, Стварност, Загреб, 1972.
  17. Ходољубље, Избор из босанско-херцеговачког путописа (1842-1970), Свјетлост, Сарајево, 1973.
  18. Едхем Мулабдић: Изабрана дјела. Књига I-II, Свјетлост, Сарајево, 1974.
  19. Хасанагиница, 1774-1974, препјеви, варијанте, студије, библиографија, Свјетлост, Сарајево, 1975.
  20. Хасанагиница (Хасанагаино) 1774-1974, Есперанто лиго Боснио Херцеговино, Сарајево, 1975.
  21. Осман - Азиз (Осман Нури Хаџић и Иван Милићевић): Изабрана дјела, Књига I-II, Свјетлост, Сарајево, 1980.
  22. Насрудин Хоџа, Анегдоте, Свјетлост, Сарајево, 1984; 2. изд. 1986.
  23. Ахмед Мурадбеговић: Изабрана дјела, Књига I-III, Свјетлост, Сарајево, 1987.
  24. О „национализирању“ муслимана. 101 година афирмирање и негирања националног идентитета Муслимана, Глобус, Загреб, 1990.
  25. Бисерје, Избор из муслиманске књижевности, Друго, проширено издање. Отокар Кершовани. Опатија, 1990.