Алморексант

С Википедије, слободне енциклопедије
Алморексант
IUPAC име
(2Р)-2-[(1С)- 6,7-диметхоxy- 12-[4-(trifluoromethyl)phenyl]ethyl 3,4-дихyдроисоqуинолин-2(1Х)-yл]- Н-метхyл- 2-пхенyлацетамиде
Клинички подаци
Начин применеОрално
Фармакокинетички подаци
МетаболизамХепатчки
Идентификатори
CAS број871224-64-5 ДаY
ATC кодnone
PubChemCID 23727689
ChemSpider21377865 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC29H32ClF3N2O3
Моларна маса512,6 g/mol (слободна база)
  • CNC(=O)[C@@H](C1=CC=CC=C1)N2CCC3=CC(=C(C=C3[C@@H]2CCC4=CC=C(C=C4)C(F)(F)F)OC)OC
  • InChI=1S/C29H31F3N2O3/c1-33-28(35)27(20-7-5-4-6-8-20)34-16-15-21-17-25(36-2)26(37-3)18-23(21)24(34)14-11-19-9-12-22(13-10-19)29(30,31)32/h4-10,12-13,17-18,24,27H,11,14-16H2,1-3H3,(H,33,35)/t24-,27+/m0/s1 ДаY
  • Key:DKMACHNQISHMDN-RPLLCQBOSA-N ДаY

Алморексант (ИНН), коде ACT-078573, је компетитивни антагонист OX1 и OX2 орексинских рецептор. Овај лек је развила фармацеутска компанија Actelion за лечење примарне инсомније. Његова клиничка испитивања фазе III су завршен су новембра 2009.[1]

Јануара 2011 Actelion и GSK су објавили престанак даљих клиничких испитивања због нуспојава.[2]

Механизам акције[уреди | уреди извор]

Алморексант је компетитивни, дуални антагонист рецептора OX1 и OX2. Он селективно инхибира активацију OX1 и OX2 рецептора.

Клиничка употреба[уреди | уреди извор]

Алморексант је био у развоју за лечење несанице.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).