Алморексант
IUPAC име | |
---|---|
(2Р)-2-[(1С)- 6,7-диметхоxy- 12-[4-(trifluoromethyl)phenyl]ethyl 3,4-дихyдроисоqуинолин-2(1Х)-yл]- Н-метхyл- 2-пхенyлацетамиде | |
Клинички подаци | |
Начин примене | Орално |
Фармакокинетички подаци | |
Метаболизам | Хепатчки |
Идентификатори | |
CAS број | 871224-64-5 |
ATC код | none |
PubChem | CID 23727689 |
ChemSpider | 21377865 |
Хемијски подаци | |
Формула | C29H32ClF3N2O3 |
Моларна маса | 512,6 g/mol (слободна база) |
| |
|
Алморексант (ИНН), коде ACT-078573, је компетитивни антагонист OX1 и OX2 орексинских рецептор. Овај лек је развила фармацеутска компанија Actelion за лечење примарне инсомније. Његова клиничка испитивања фазе III су завршен су новембра 2009.[1]
Јануара 2011 Actelion и GSK су објавили престанак даљих клиничких испитивања због нуспојава.[2]
Механизам акције[уреди | уреди извор]
Алморексант је компетитивни, дуални антагонист рецептора OX1 и OX2. Он селективно инхибира активацију OX1 и OX2 рецептора.
Клиничка употреба[уреди | уреди извор]
Алморексант је био у развоју за лечење несанице.
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ „Алмореxант ин Адулт Субјецтс Wитх Цхрониц Примарy Инсомниа (РЕСТОРА 1), ЦлиницалТриалс.гов”. Приступљено 3. 02. 2010.
- ^ „Ацтелион анд ГСК Дисцонтинуе Цлиницал Девелопмент оф Алмореxант”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2011. г. Приступљено 22. 04. 2011..
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |