Аналогна нуклеинска киселина
Аналогне нуклеинске киселине (ксенонуклеинске киселине, КНК) су једињења која су структурно слична (аналогна) природним РНК и ДНК молекулима. Ксенонуклеинске киселине се користе у медицини и молекуларно биолошким истраживањима.
Нуклеинске киселине су ланци нуклеотида, који се састоје од три дела: фосфатне основе, пентозног шећера, било рибозе или дезоксирибозе, и четири нуклобазе. Аналог може да садржи промене у било којем од тих делова. Типично аналогне нуклеобазе имеђу осталог формирају различите базне парове и имају различита својства стековања ароматичних прстена. Примери су универзалне базе које могу да се упаре са све четири каноничке базе, и аналози фосфатне шећерне основе као што су ПНА, који утичу на својства ланца (ПНК може да формира и троструки хеликс).[1]
Вештачке нуклеинске киселине су пептидна нуклеинска киселина (ПНК), морфолино[2][3] и закључана нуклеинска киселина (ЛНК), као и гликолна нуклеинска киселина (ГНК) и треозна нуклеинска киселина (ТНК). Свака од њих се разликује од природне ДНК и РНК по променама основе молекула.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Petersson B et al. Crystal structure of a partly self-complementary peptide nucleic acid (PNA) oligomer showing a duplex-triplex network. J Am Chem Soc. 2005 Feb 9;127(5):1424–30.
- ^ Summerton J and Weller D. Morpholino Antisense Oligomers: Design, Preparation and Properties. Antisense & Nucleic Acid Drug Development 1997; 7:187-195.
- ^ Summerton J. Morpholino Antisense Oligomers: The Case for an RNase-H Independent Structural Type. Biochimica et Biophysica Acta 1999; 1489: 141-158.