Антифунгални лек

С Википедије, слободне енциклопедије

Антифунгални лекови се користе за третирање гљивичних болести као што су атлетско стопало, рингворм, кандидијаза, озбиљних системских инфекција, као што је криптококални менингитис, и других.

Нуспојаве[уреди | уреди извор]

Поред оштећења јетре или поремећаја нивоа естрогена, многи антифунгални лекови могу да узрокују алергијске реакције код људи. На пример, за азолну групу лекова је познато да узрокује анафилаксу.

Постоји такође мноштво фармакокинетичких интеракција. Пацијенти требају да прочитају детаље информација о леку. На пример, азолни антифунгали, попут кетоконазола или итраконазола могу да буду супстрати и инхибитори П-гликопротеина, који (између осталог) излучује токсине и лекове у црева.[1] Азолни антифунгали су такође супстрати и инхибитори ензима ЦYП3А4 и цитохром П450 фамилије,[1] те узрокују повишење концентрације блокатора калцијумских канала, имуносупресаната, цитостатика, бензодиазепина, трицикличних антидепресива, макролида и ССРИ лекова.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б doctorfungus > Antifungal Drug Interactions Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јун 2010) Content Director: Russell E. Lewis, Pharm.D. Retrieved on Jan 23, 2010

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Antifungal Drugs – Detailed information on antifungals from the Fungal Guide written by Drs. R. Thomas and K. Barber