Аресибо (телескоп)
| |
| Организација | Универзитет Корнел (Цорнелл Университy) |
|---|---|
| Место | Аресибо, Порторико |
| Електромагнетна област | Радио област (3 цм - 1 м) |
| Година изградње | 1963 |
| Престанак рада | 2020 |
| Wеб страница | www.наиц.еду |
| Физичке карактеристике | |
| Врста телескопа | Радио телескоп (сферна антена) |
| Пречник | 305 м |
| Површина коју обухвата | ~73,000 м²; |
| Жижна даљина | 265,1 м |
| Географске координате | 18° 20' 36.6" Н 66° 45' 11.1" W |
Радио-телескоп Арецибо (енгл. Arecibo Radio telescope, шп. Радиотелесцопио де Арецибо) се налази покрај места Аресибо (Арецибо) у Порторику. Изграђен је у раздобљу између 1960. и 1963. године. Повучен је из употребе крајем 2020. године, након тешког оштећења.[1]
Опсерваторија Аресибо је деловала као амерички Национални центар астрономије и јоносфере (Натионал Астрономy анд Ионоспхере Центер (НАИЦ)) и њоме управља амерички Универзитет Корнел.
Аресибо је дуго био највећи радио телескоп са појединачном сферном антеном на свету.[2] Пречник његовог тањира је 305 метара. Многа битна астрономска окрића су се догодила у Арецибу, а употребљаван је и у сврхе војне шпијунаже у време хладног рата.
Изградњу је финансирала АРПА (данас ДАРПА), агенција америчког Министарства одбране.[3]
Имао је и могућности радарског истраживања Сунчевог Система, и одређивања орбита астероида блиских Земљи са великом прецизношћу.[4]
Значајна отрића[уреди | уреди извор]
Тим астронома је 1964. открио да је период ротације Меркура заправо 59 дана а не 88 дана како се раније сматрало.[5]
Овде је 1974. откривен и први двојни пулсар ПСР Б1913+16, за шта је тим астронома који је дошао до открића 1993. добио Нобелову награду.[6]
Аресибо је 1988. дао први радарски снимак Венере високе резолуције, а снимање је настављено и наредних година, посебно током 2000. и 2012..[6]
Порука из Аресиба[уреди | уреди извор]
1974. је из Аресиба послана 3-минутна радио порука у свемир у смеру Месје М13 и на тај се начин обилежио рад на усавршавању радио телескопа.[7] Поруку је у осмислио Др. Френк Дрејк, а учествовао је и Карл Сејган.[4] Порука садржи сличицу човека, самог телескопа, податке о Сунчевом систему, делове формуле ДНК, као и неке од формула хемијских једињења значајних за живот на Земљи, и написана је у бинарним бројевима.[4] Треба да стигне на одредиште за неких 25.000 година.[8][4]
СЕТИ пројекат[уреди | уреди извор]
Радио телескоп Аресибо је 1999. започео скупљати податке за пројект СЕТИ@хоме.
Еинстеин@Хоме[уреди | уреди извор]
Еинстеин@Хоме, пројекат који слично пројетку СЕТИ@хоме користи рачунаре добровољаца за анализирање података, 2009. је започео потрагу за пулсарима анализом података са Аресиба, и до 2016. је откривено преко 55 пулсара.[9] Еинстеин@Хоме од 2011. користи и податке добијене са ФГСТ свемирског телескопа.[9]
Оштећење[уреди | уреди извор]
Више урагана и олуја који су током 2010-их погодили ово подручје изазвали су забринутост инжењера да би стабилност телескопа могла бити нарушена, а недостатак буџетских средстава за поправку и одржавање које Национална научна фондација радије планира да преусмери у новије пројекте, довели су у питање опстанак Аресиба.[10] Током Урагана Марија дошло је до мањих оштећења на телескопу, и телескоп је једно време престао да буде оперативан.[2]
Током 10. августа и 6. новембра 2020. дошло је до пуцања два кабла која држе инструменте тешке 900 тона, и процењено је да би њихова поправка представљала превелики безбедносни ризик, најављено је постепено повлачење телескопа из употребе.[11] До коначног урушавања дошло је 1. децембра 2020. године, када је пукао главни кабл који је држао опрему тешку више стотина тона, а она се разбила приликом пада на тањир телескопа, дошло је до тежег иштећења тањира.[1]
Културни утицаји[уреди | уреди извор]
Ова опсерваторија је била локација снимања за више филмова као и предмет приказа у многим научнофантастичним филмовима и серијама, као што је филм о Џејмсу Бонду Златно око, филм Контакт, филм Врсте (1995), а у првој епизоди друге сезоне серије Досије икс, агент Фокс Молдер је послат у Аресибо по задатку.[12]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Пресс, Ассоциатед (2020-12-01). „Гиант Арецибо радио телесцопе цоллапсес ин Пуерто Рицо”. Тхе Гуардиан (на језику: енглески). ИССН 0261-3077. Архивирано из оригинала 25. 12. 2020. г. Приступљено 2020-12-23.
- ^ а б „Хуррицане Дамагес Гиант Радио Телесцопе—Wхат Yоу Неед то Кноw”. Натионал Геограпхиц Неwс (на језику: енглески). 2017-09-26. Архивирано из оригинала 22. 9. 2017. г. Приступљено 2020-12-23.
- ^ „цхаптер 4”. хисторy.наса.гов. Архивирано из оригинала 6. 12. 2020. г. Приступљено 2020-12-25.
- ^ а б в г „Адиос радиотелескопу Арецибо, симболу астрономије”. www.астрономија.орг.рс. Архивирано из оригинала 25. 12. 2020. г. Приступљено 2020-12-25.
- ^ „Искључује се Арецибо?”. www.астрономија.орг.рс. Приступљено 2020-12-25.
- ^ а б „Венус ревеалед ин хигх-ресолутион радар имагес фром Еартх – Астрономy Ноw” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-25.
- ^ „Поруке које шаљемо - ЕЛЕМЕНТАРИЈУМ”. wеб.арцхиве.орг. 2020-09-25. Архивирано из оригинала 25. 09. 2020. г. Приступљено 2020-12-25.
- ^ M. Ћирковић, А. Зоркић, С. Спремо, Последњих 14 милијарди година, Нови Сад, 2006.
- ^ а б „Еинстеин@Хоме”. www.аеи.мпг.де (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 10. 2020. г. Приступљено 2020-12-25.
- ^ Грусх, Лорен (2020-11-19). „Фацинг цоллапсе, тхе фамед Арецибо Обсерваторy wилл бе демолисхед”. Тхе Верге (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 11. 2020. г. Приступљено 2020-12-23.
- ^ „НСФ бегинс планнинг фор децоммиссионинг оф Арецибо Обсерваторy’с 305-метер телесцопе дуе то сафетy цонцернс”. www.нсф.гов (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 12. 2020. г. Приступљено 2020-12-23.
- ^ Ницкелл, Дуане (2008). ГУИДЕБООК ФОР ТХЕ СЦИЕНТИФИЦ ТРАВЕЛЕР: Виситинг Пхyсицс анд Цхемистрy Ситес Ацросс Америца. Рутгерс Университy Пресс. стр. 85. ИСБН 9780813543741.
| Нормативна контрола: Географске |
|---|
