Астрална подмуклост

С Википедије, слободне енциклопедије
Астрална подмуклост
Незванични биоскопски постер
Изворни насловИнсидиоус
Жанрнатприродни хорор
РежијаЏејмс Вон
СценариоЛеиј Ванел
ПродуцентЏејсон Блум
Орен Пели
Стивен Шнајдер
Главне улогеПатрик Вилсон
Роуз Берн
Тај Симпкинс
Барбара Херши
Лин Шеј
Ендру Астор
Ли Ванел
МузикаЏозеф Бишара
МонтажаЏејмс Вон
Кирк Мори
Издавачка кућаFilmDistrict
СтудиоStage 6 Films
IM Global
Година2010.
Трајање102 минута
Земља САД
Језикенглески
Буџет1.5 милиона долара[1]
Зарада97.009.150 долара[2]
Следећи
Веб-сајтwww.insidious-movie.com
IMDb веза

Астрална подмуклост (енгл. Insidious) је амерички независни[3] хорор филм из 2010. године, који је написао Ли Ванел, режирао Џејмс Вон, а у главним улогама су Патрик Вилсон, Роуз Берн, Лин Шеј и Барбара Херши. Прича се усредсређује на брачни бар чији син необјашњиво упада у коматозно стање и постаје возило за духове у астралном свету. Филм је пуштен у биоскопе широм света 1. априла, 2011.[4] У погледу трошкова и бруто зараде, Астрална подмуклост је најпрофитабилнији филм у 2011. години. Сам филм је награђиван три пута, а глумци Роуз Берн и Патрик Вилсон су, такође, номиновани од стране 2011 Сцреам Аwардс-а за Најбољег хорор глумца и Најбољу хорор глумицу[5].

Опис филма[уреди | уреди извор]

На самом почетку филма видимо стару сабласну старицу како се шуња поред куће док дечак мирно спава у својој соби.

У садашњости, Рене и Џош Ламберт (Роуз Берн и Патрик Вилсон) су се не тако давно доселили у нову кућу са своје троје деце. Једног јутра, Рене почиње да прелистава свој стари породични албум са својим сином, Далтоном (Тај Симпкинс). Далтон пита зашто у албуму нема Џошове слике из времена кад је био дете. Рене му одговара да се Џош увек стидео од фотографисања. Затим Далтон говори Рене да се плаши своје нове собе. Једног дана, Далтон, играјући се, чује нешто на тавану, и, када оде да погледа о чему се ради, пење се на мердевине и пада са њих када се лествица на мердевина поломи. Следећег дана Џош одлази у Далтонову собу да би га пробудио за школу, али се Далтон не помера. Одмах га воде у болницу где им доктор објашњава да је Далтон упао у необјашњиву кому.

Након три месеца проведених у болници, Далтона пуштају кући док је и даље у коми. Узнемиравајуће ствари почињу да се дешавају. Ренаи почиње да верује да је кућа поседнута јер почиње да чује и види силуете у кући. Говори Џошу о томе и породица се поново сели у нову кућу. У новој кући, све насилније и натприродније ствари поново почињу да се дешавају. Џошова мајка, Лорејн (Барбара Херши), контактира пријатељицу, Елизу Рајнер (Лин Шај), која се бави проучавањем паранормалних и натприродних активности. Породица, Елиза, и њен тим одлазе у Далтонову собу. Тамо, Елиза види и описује фигуру једном од њених помоћника, који затим црта црну фигуру са црвеним лицем и црним очима са црним очним дупљама на плафону Далтонове собе.

Елиза објашњава Ренаи и Џошу о Далтоновој способности астралне пројекције током сна. Објашњава како је Далтон отишао превише далеко у "Даљину", тако да сада не може да пронађе пут назад у своје физичко тело, које је постало погодно за поседнуће од стране било којег створења са Астрала. У почетку скептичан, Џон попушта након што види слике које је Далтон нацртао на којима је демонска фигура коју је Елиза описала. Затим Елиза и Лорејн откривају Ренаи и Џошу како је Џош и сам вешт астрални путник, и како је био затрашиван од стране духова у детињству. Лорејн им затим показује слике из времена док је Џош био дете, а коте одкривају сенкасту старицу која се све више приближава Џошу на свакој слици. Елиза предлаже Џошу да употреби ту своју спосообност да пронађе Далтона и помогне му да поврати своју душу. Џош пристаје на то, а затим пројектује себе у Даљину и проналази и ослобађа свог сина заробљеног од стране демона са црвеним лицем. У потрази за својим физичким телима, Џош и Далтон успевају да побегну од демона који их јури. Тренутак пре него што се обојица пробуде, Џош оставља свог сина да би се суочио са сенкастом старицом за коју се изпоставило да се налази у његовој кући, заједно са још неколико других духова са Астрала, мада су он и Далтон бежали од демона са црвеним лицем. Док Џош виче на старицу да бежи од њега, она се полако повлачи у Даљину. Тренутак касније, Џош и Далтон се буде, и сви духови, који су до тог тренутка успели да пређу наш свет, нестају.

Сада су сви поново срећни у породици: Ренаи, Далтон и Лорејн радосно ћаскају у кухињи док се Елиза и Џош полако пакују од дуге ноћи. Џош додаје Елизи слике из његовог детињства, и, док их узима из његове руке, она осети нешто, а затим фотографише Џоша са свог дигиталног фотоапарата, чиме га разбесњује, и питајући је зашто га је фотографисала мада зна шта он мисли о томе. Ренаи чује ту вику и одлази код њих у собу где проналази Елизу мртву, док Џош није ту. Она затим почиње журно да тражи по кући, и узима са пода Елизин дигитални фотоапарат. Слика на фотоапарату није Џошова, већ старичина. Џош јој за тим ставља руку на раме, и, док се окреће према њему, полугласно завришти.

Пријем код публике[уреди | уреди извор]

Филм Астрална подмуклост је добио претежно позитивне критике. Критички тим Роттен Томатоес-а извештава да је 67% критичара дало овом филму позитивне коментаре, базираних на 155 написаних критика, са просечном оценом од 6,0. Критичари се слажу у једном: "Осим двосмислене завршне сцене, Астрална подмуклост је веома страшан и веома забаван филм са тематиком поседнутих кућа"[6]. Роџер Иберт дао је филму 2 1/2 звездица од могућих 4, при томе изјављујући: "Све зависи од ликова, атмосфере, лукавих дешавања и лепо упаковане хорор приче. Овај филм није толико добар, али ће посетиоци биоскопа да добију оно што и очекују". Стив О'Брајан из WЦБС-ФМ-а каже: "Најстрашнији филм од Истеривача ђавола"[7].

Један број оних који су негативно критиковали овај филм су изјавили да се друга половина филма не подудара са развојем прве половине. Мајк Хејл из Њу Јорк Тајмса написао је да је "најјачи аналог за другу половину Астралне подмуклости онај за који се творци филма ниси посебно трудили: изгледа као мала поетска верзија бајке M. Најт Шијамалана"[8]. Исто тако, Џејмс Берардинели је прокоментарисао: "Ако постоји било какав разлог за негодовање на филм Астрална подмуклост, онда би то било то да друга половина овог филма једноставно не може да достигне невероватно високе стандарде постављене првом половином филма"[9]. Итан Гилсдорф из Тхе Бостон Глобе-а написао је да "филм пуно обећава" али да "шашави воз Астралне подмуклости у потпуности искаче из шина када творци овог филма крену стазом логике и све што је до сада било мистериозно полако постаје објашњено као што су, за пример, демонска поседнутост и Астрална пројекција"[10].

Позитивне критике су се, углавном, усредсредиле на способност редитеља да изграде не извесност. Џон Андерсон из Тхе Wалл Стреет Јоурнал-а објашњава да "оно што чини филм страшним није шта изкаче из ормана, већ оно што може да изкочи из ормана. Крв, убијање и вика многих досадашњих хорор филмова пропуштају један и главни кључ: фанови филмова воле убедљивост, интуитивност, и оно чега нисмо свесни ће засигурно да нас повреди... Астрална подмуклост потврђује да ти људи могу да направе филм који функционише на тотално другачијем нивоу, без убијања, или очигледних ефеката. Што чини да ми се страх увуче под кожу..."[11]. Мајкл Филипс из Цхицаго Трибуне-а пише: "Режисер Џејмс Ван и сценариста Леиј Ванел обожавају све врсте страха и застрашивања, од крештања у шуми у послепоноћним часовима до подмукле препредености. Астрална подмуклост лежи на златној средини између наведених крајности"[12]. Петар Траверс из Роллинг Стоне-а коментарише: "Коначно ево једног филма о духовима који умногоме одудара од класике, већином због тога што Астрална подмуклост одлучује да поседне публику без прскања крви по њима"[13]. Кристина Лемир из Ассоциатед Пресс-а тврди: "Астрална подмуклост је врста филма коју можете да гледате и затворених очију, па ћете и даље да осетите како вам се страх увлачи у кости. Астрална подмуклост је трилер о поседнутој кући испуњен свим уобичајеним стварима као што су шкрипа врата, пуцкетајући под и ствари које се крију у мраку, али вас такође и плаши тихим, храпавим шаптајима на беби-монитору, меланхоличним мелодијама на клавиру и панично вриштећим алармом на улазним вратима док се светла мистериозно пале и гасе у послепоноћним часовима"[14].

Зарада[уреди | уреди извор]

Филм је кренуо са 13.271.464 долара, постигавши треће место у америчким биоскопима одмах иза филмова "Хоп" и "Програмски код" (Соурце Цоде). Зарадио је укупно 53,9 милиона долара међу америчким биоскопима са додатних 38 милиона долара свуда у свету — укупно 91,9 милиона долара.

Награде и номинације[уреди | уреди извор]

  • Номинован: Филмска Номинација Торонто Интернатионал Филм Фестивал-а.
  • Номинација СXСW-а.
  • 2011 Сцреам Аwардс Номинација: Најбољи хорор филм
  • 2011 Сцреам Аwардс Номинација: Најбољи глумац хорор филмова: Патрик Вилсон.
  • 2011 Сцреам Аwардс Номинација: Најбоља глумица хорор филмова: Роуз Берн.

ДВД и остала издања[уреди | уреди извор]

Астрална подмуклост је објављен у ДВД и Блу-раy издању 12. Јула, 2011[15][16][17].

Музика из филма[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Кауфман, Амy (31. 3. 2011). „Мовие Пројецтор: "Хоп" wилл јумп овер ривалс тхис wеекенд”. Лос Ангелес Тимес. Трибуне Цомпанy. Приступљено 1. 4. 2011. 
  2. ^ „Инсидиоус (2011)”. Боx Оффице Мојо. Приступљено 18. 7. 2011. 
  3. ^ Хооверт, Јохн (28. 3. 2011). „СXСW: Интервиеw wитх Инсидиоус Дирецтор Јамес Wан”. Лост Ин Ревиеwс. Архивирано из оригинала 12. 10. 2014. г. Приступљено 29. 12. 2011. 
  4. ^ Бенарделло, Карен (30. 12. 2010). „Хаунтед Хоусе Филм Инсидиоус То Бе Релеасед он Април Фоол'с Даy”. Схоцкyа.цом. Цраве Онлине. Приступљено 28. 8. 2012. 
  5. ^ „Хоррор "Инсидиоус" тхе yеар'с мост профитабле филм”. Реутерс. 27. 4. 2011. Архивирано из оригинала 03. 12. 2011. г. Приступљено 29. 12. 2011. 
  6. ^ „Инсидиоус Мовие Ревиеwс, Пицтурес”. Флиxстер. Приступљено 1. 4. 2011. 
  7. ^ Еберт, Рогер (31. 3. 2011). „Инсидиоус”. рогереберт.цом. Архивирано из оригинала 11. 06. 2011. г. Приступљено 26. 5. 2011. 
  8. ^ Хале, Мике (31. 3. 2011). „Мовие Ревиеw - Инсидиоус”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 9. 4. 2011. 
  9. ^ Берардинелли, Јамес (2. 4. 2011). „Инсидиоус”. Реелвиеwс.нет. Приступљено 9. 4. 2011. 
  10. ^ Гилсдорф, Етхан (1. 4. 2011). „Инсидиоус”. Тхе Бостон Глобе. Архивирано из оригинала 29. 12. 2011. г. Приступљено 9. 4. 2011. 
  11. ^ Андерсон, Јохн (1. 4. 2011). „'Инсидиоус': Сцарy Еyефул оф тхе Ункноwн”. Тхе Wалл Стреет Јоурнал. Приступљено 9. 4. 2011. 
  12. ^ Пхиллипс, Мицхаел (31. 3. 2011). „Инсидиоус Мовие Ревиеw”. Цхицаго Трибуне. Архивирано из оригинала 22. 07. 2012. г. Приступљено 9. 4. 2011. 
  13. ^ Траверс, Петер (31. 3. 2011). „Инсидиоус”. Роллинг Стоне. Приступљено 9. 4. 2011. 
  14. ^ Лемире, Цхристy (30. 3. 2011). „Ревиеw: 'Инсидиоус' миxес схоцкс анд лаугхс”. Yахоо Неwс. Архивирано из оригинала 03. 04. 2011. г. Приступљено 9. 4. 2011. 
  15. ^ 22 Инсидиоус Блу-раy анд ДВД Арриве аугуст 22нд[мртва веза] -мовиеwеб.цом
  16. ^ Инсидиоус [Блу-раy (2011)] он Амазон
  17. ^ Инсидиоус Блу-раy-Блу-раy.цом

Спољашње везе[уреди | уреди извор]