Атомска емисиона спектроскопија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Атомска емисиона спектроскопија (АЕС) је метод хемијске анализе који користи интензитет светлости емитоване пламеном, плазмом, електричним луком или варницом на одређеној таласној дужини за утврђивање количине елеменат у узорку. Таласне дужина атомске спектралне линије даје идентитет елемента, док је интензитет емитоване светлости пропорционалан броју атома елемента.[1][2][3]

Садржај

Пламена емисиона спектрометрија [уреди]

Пламен у току процене јона калцијума у пламеном фотометру

Узорак материјала (аналита) ис уноси у пламен као гас или спреј раствора. Топлота пламена испарава растварач и разлаже хемијске везе формирајући слободне атоме. Топлотна енергија, такође побуђује атоме у побуђена електронска стања, тако да они накнадно емитују светлост при повратку у основна електронска стања. Сваки елемент емитује светлост на карактеристичној таласној дужини, која се расипа оптичком решетком или призмом и детектује у спектрометру.

Честа примена емисионог мерења пламеном је регулисање алкалних метала у фармацеутским узорцима.[4]

Индуктивно спрегнута плазма атомска емисиона спектроскопија [уреди]

Индуктивно спрегнута плазма атомска емисиона спектроскопија (ICP-AES) користи индуктивно спрегнуту плазму за формирање побуђених атома и јона који емитују електромагнетну радијацију на таласним дужинама које су карактеристична за поједине елементе.[5][6]

Предности ICP-AES су одличне границе детекције и линеарне динамички опсег, мулти-елеменат способност, ниска хемијска интерференција, као и стабилан и поновљив сигнал. Недостаци су спектралне сметње (велики број линија емисије), цена и оперативни трошкови, и чињеница да узорци обично морају бити у раствору.

Атомска емисиона спектроскопија електричне варница и лука [уреди]

Атомска емисиона спектроскопија електричне варница и лука се користи у анализи металних елемената у чврстом стању. За непроводне материјале, узорак се помеша са графитним прахом да бе постао проводан. У традиционалним лучним спектроскопским методама, узорак чврстог материјала се обично уситни и уништи током анализе. Електрични лук или варница се пропушта кроз узорак, загревајући га до високе температуре да би дошло до побуђења атома. Побуђени атоми аналита емитују светлост на карактеристичним таласним дужинама. Ова светлост се може расути монохроматором и детектовати. Пошто услови варнице или лука типично нису довољно контролисани, анализа елемената узорка је квалитативна. Међутим, модерни извори варница са контролисаним ослобађање под аргонском атмосфером се могу сматрати квантитативним. Обе, квалитативне и квантитативне анализе варницом су у широкој употреби у контроли квалитета производње у ливницама и челичанама.

Литература [уреди]

  1. ^ Нешић, С. & Вучетић, Ј. 1988. Неорганска препаративна хемија. Грађевинска књига: Београд.
  2. ^ Рајковић М. Б. и сарадници (1993). Аналитичка хемија. Београд: Савремена администрација. 
  3. ^ Р. Михајловић, Квантитативна хемијска анализа (практикум), Крагујевац, 1998.
  4. ^ Stáhlavská A (April 1973). „[The use of spectrum analytical methods in drug analysis. 1. Determination of alkaline metals using emission flame photometry]“ (на German). Pharmazie 28 (4): 238–9. PMID 4716605. 
  5. ^ Stefánsson A, Gunnarsson I, Giroud N (2007). „New methods for the direct determination of dissolved inorganic, organic and total carbon in natural waters by Reagent-Free Ion Chromatography and inductively coupled plasma atomic emission spectrometry“. Anal. Chim. Acta 582 (1): 69–74. DOI:10.1016/j.aca.2006.09.001. PMID 17386476. 
  6. ^ Mermet, J. M. (2005). „Is it still possible, necessary and beneficial to perform research in ICP-atomic emission spectrometry?“. J. Anal. At. Spectrom. 20: 11–16. DOI:10.1039/b416511j. |урл=http://www.rsc.org/publishing/journals/JA/article.asp?doi=b416511j%7Cformat=%7Caccessdate = 31. 08. 2007.

Референце [уреди]

  • Reynolds, R. J.; Thompson, K. C. (1978). Atomic absorption, fluorescence, and flame emission spectroscopy: a practical approach. New York: Wiley. ISBN 0-470-26478-0. 
  • Uden, Peter C. (1992). Element-specific chromatographic detection by atomic emission spectroscopy. Columbus, OH: American Chemical Society. ISBN 0-8412-2174-X. 
  • F. Rouessac and A. Rouessac, Chemical Analysis – Modern Instrumental Methods and Techniques, John Wiley, Chichester, 2000.
  • D.A. Skoog and J.J. Leary, Principles of Instrumental Analysis, Sounders College Publishing, Fort Worth, 1992.
  • S Duckett and B. Gilbert, Foundations of Spectroscopy, Oxford University Press, 2000.
  • J.M. Brown, Molecular Spectroscopy, Oxford University Press, 1998.
  • L.M. Harwood and T.D.W. Claridge, Introduction to Organic Spectroscopy, Oxford University Press, 2000.

Spoljašnje veze [уреди]


Преузето из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Atomska_emisiona_spektroskopija&oldid=6936484“