Бекслостерид
IUPAC име | |
---|---|
(4аС,10бР)-8-хлоро-4-метил-1,2,4а,5,6,10б-хексахидробензо[ф]хинолин | |
Клинички подаци | |
Drugs.com | Монографија |
Идентификатори | |
CAS број | 202189-78-4 |
ATC код | none |
PubChem | CID 166562 |
ChemSpider | 145762 |
UNII | 36X732P4P0 |
ChEMBL | CHEMBL24955 |
Хемијски подаци | |
Формула | C14H16ClNO |
Моларна маса | 249,736 |
| |
|
Бекслостерид (ЛY-191,704) је потентан и некомпетитиван инхибитор ензима 5α-редуктазе. Он је сродан са финастеридом и дутастеридом.[1][2] Он је селективан за изоформу ензима типа I.[1] Овај материјал није доспео до тржишта.
QСАР модел је развијен (1993):[3]
Синтеза[уреди | уреди извор]
Особине[уреди | уреди извор]
Бекслостерид је органско једињење, које садржи 14 атома угљеника и има молекулску масу од 249,736 Da.
Osobina | Vrednost |
---|---|
Broj akceptora vodonika | 1 |
Broj donora vodonika | 0 |
Broj rotacionih veza | 0 |
Particioni koeficijent[4] (ALogP) | 2,9 |
Растворљивост[5] (logS, log(mol/L)) | -3,6 |
Поларна површина[6] (PSA, Å2) | 20,3 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Цханг, Цхаwнсханг (2002). Андрогенс анд андроген рецептор : мецханисмс, фунцтионс, анд цлиницал апплицатион. Бостон: Клуwер Ацадемиц Публисхерс. ИСБН 1-4020-7188-4.
- ^ Ледницер, Даниел (2008). Стратегиес фор Органиц Друг Сyнтхесис анд Десигн. Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0-470-19039-6.
- ^ Wикел, Ј. Х.; Бемис, К. Г.; Аудиа, Ј. Е.; МцQуаид, L. А.; Јонес, C. D.; Пеннингтон, П. А.; Лаwхорн, D. Е.; Хирсцх, К. Р.; Стамм, Н. Б. (1993). „QСАР студy оф бензоqуинолинонес ас инхибиторс оф хуман тyпе 1 5-α-редуцтасе”. Биоорганиц & Медицинал Цхемистрy Леттерс. 3 (6): 1157. дои:10.1016/С0960-894X(00)80306-6.
- ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература[уреди | уреди извор]
- Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.