Белзебуб

С Википедије, слободне енциклопедије
Илустрација Белзебуба као господара мува из књиге Collina de Plancyја Dictionnaire Infernal (Париз, 1863)

Белзебуб (хеб. בעל זבוב‎ Ба‘ал Зəбûб — Господар мува) или Велзевув (грч. βεελζεβούβ), древно семитско божанство поштовано у филистејском граду Екрону.

У каснијој јудео-хришћанској традицији спомиње се као демон и један од седам принчева пакла. Име му је изведено од канаанских ријечи Baal, што значи „господар“ и зебуб, што значи „мува“.[1]

У Библији[уреди | уреди извор]

Белзебуб се спомиње на више мјеста у Библији као један од врховних демона. У Старом завјету, у Другој књизи о Краљевима (2 Кр 1,2), спомиње се као екронски бог Баал Зебуб.[2] На његово помињање наилазимо и у Еванђељу по Матеју (Мт 12,24)[3], Еванђељу по Марку (Мк 3,22)[4] и у Еванђељу по Луки (Лк 11,15-19), гдје је описан као демон.[1][5]

У окултизму и демонологији[уреди | уреди извор]

Већина демонолога слаже се у томе да он представља господара пакла, али су сагласни и у томе да није моћнији од сатане.[6] Описују га као дива с огњеним вијенцем око главе, с два рога на глави, бљештавим очима, крилима шишмиша, пачјим ногама и лављим репом.

Према вјеровању, вјештице га призивају за вријеме Сабата, славе га и полно опште с њим на оргијама.[7]

У Књизи свете магије Абра-Мелина мага коју је издао S. L. MacGregor Mathers, Белзебуб се спомиње у XIX поглављу Друге књиге.[8]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б делириумсреалм.цом
  2. ^ Библија, Свето писмо Старога и Новога завјета, стр. 346.
  3. ^ Библија, Свето писмо Старога и Новога завјета, стр. 1114.
  4. ^ Библија, Свето писмо Старога и Новога завјета, стр. 1138.
  5. ^ Библија, Свето писмо Старога и Новога завјета, стр. 1171.
  6. ^ Книгхт, Тхомас Х., стр. 88.
  7. ^ Книгхт, Тхомас Х., стр. 89.
  8. ^ Матхерс, С. L. МацГрегор (ур.), стр. 63.-79.

Литература[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]