Бенџамин Спок

С Википедије, слободне енциклопедије

Бенџамин Спок
Бенџамин Спок
Датум рођења2. мај 1903.
Место рођењаЊу Хејвен
 Конектикат
Датум смрти15. март 1998.(1998-03-15) (94 год.)
Место смртиЛа Хоја
 Калифорнија
ДржављанствоСАД
ДеловањеПедијатрија, психоанализа
Потпис

Бенџамин Спок (енгл. Benjamin McLane Spock) (2. мај 1903 — 15. март 1998) је био амерички педијатар[1] и левичарски политички активиста[2] чија књига Нега беба и деце (1946) је једна од најпродаванијих књига двадесетог века, која је продата у преко 50 милиона примерака до времена његове смрти, и преведена на 39 језика. Продаја је достигла ниво од 500,000 копија за шест месеци након иницијалног објављивања 1946.[3] Претпоставка књиге је да мајке „знају (о бебама) више него што мисле да знају.”[4] Спокови савети и препоруке о родитељству револуционисали су родитељско васпитање у Сједињеним Државама, и он се сматра једним од најпознатијих и најутицајнијих Американаца 20. века.[5][6]

Спок је био први педијатар који је проучавао психоанализу како би покушао да разуме потребе деце и породичну динамику. Његове идеје о бризи о деци утицале су на неколико генерација родитеља да буду флексибилнији и љубазнији према својој деци и да их третирају као особе. Међутим, његове теорије су такође биле широко критиковане од стране колега због тога што се превише ослањају на анегдотске доказе, а не на озбиљна академска истраживања.[7] Након што је прошао кроз самоописану „конверзију у социјализам“, Спок је постао активиста у покретима Нове левице и против Вијетнамског рата током 1960-их и раних 1970-их, што је кулминирало његовом трком за председника Сједињених Држава као кандидат Народне странке 1972. Водио је кампању за максималну плату, легализовани абортус и повлачење трупа из свих страних земаља. У то време, његове књиге су критиковали конзервативци због пропагирања пермисивности и очекивања тренутног задовољеља, оптужба коју је Спок негирао.[8]

Спок је такође освојио златну олимпијску медаљу у веслању 1924. док је похађао Универзитет Јејл.[9]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је као најстарије од шесторо деце, па му је веома рано припала дужност да мења пелене, чува, храни и пере своју браћу и сестре. Отац му је био истакнути адвокат, који је вредно радио и у породици поставио високе стандарде.[10] Бенџамин је усвојио ове стандарде, уписао прво Филипс академију у Масачусетсу, затим Јејл где је студирао књижевност и историју.

Две године је на Јелу похађао студије медицине, одакле се пребацио на Колеџ Универзитета Колумбија, за лекаре и хирурге. Дипломирао је као најбољи у класи.

За време специјализације, Спок је дошао до закључка да се лекар и пацијент често не разумеју довољно. Стога је наредних шест година посветио изучавању психоанализе. Био је први педијатар који се студирао психоанализу да би разумео потребе деце.

Био је активиста Нове левице и борац против рата у Вијетнаму.

Био је врстан спортиста. Његова веслачка екипа - осмерац је 1924. године освојила златну медаљу на олимпијским играма.[11]

Педијатрија[уреди | уреди извор]

У послератној Америци, Спок се трудио да докаже да су родитељи у ствари прави експерти у познавању своје деце и да треба више да се ослањају на своје осећаје. Што је више разговарао са родитељима и проучавао психолошки и емотивни аспект одрастања, то је убеђенији био да су методе којима се лекар у односу са пацијентом користио, биле наопаке.

До тада је важило правило да ће одојче бити размажено ако се узме у наручје кад плаче. Спок је инсистирао да ће се тиме само оснажити његов осећај вољености и прихватања што ће му дати добру основу за даљи живот. Уместо да родитељима препоручује стриктна правила, молио их је да буду досетљиви, креативни и увиде и негују индивидуалност своје деце. Дојење на захтев, уживање оба родитеља у чарима родитељства, миловање и мажење деце; само су неки од ставова које је читавог живота предлагао својим пацијентима.

Књиге[уреди | уреди извор]

Године 1946. Спок је објавио своју књигу Здраворазумска књига о нези беба и деце, која је постала бестселер. Његова порука родитељима је да „знате више него што мислите да знате.”[4] До 1998. године продана је у више од 50 милијуна примерака и преведен је на 42 језика.[12][13]

Према Њујорк Тајмсу, Нега беба и дјеце била је, у прве 52 године, друга најпродаванија књига, одмах иза Библије.[14] Према другим изворима, била је међу најпродаванијима, иако не и друга најпродаванија.

У седмом издању Нега беба и деце, објављеном неколико недеља након његове смрти, Спок се залагао за смелу промену у исхрани деце, препоручујући да сва деца пређу на веганску исхрану после 2 године.[15] Сам Спок је 1991. године прешао на исхрану која садржи само биљке, након низа болести које су га учиниле слабим и неспособним да хода без помоћи. Након промене у исхрани, изгубио је 50 фунти, повратио способност ходања и постао здравији у целини. У ревидираном издању наводи се да ће деца на исхрани која садржи само биљне материјале имати мањи ризик од развоја срчаних болести, гојазности, високог крвног притиска, дијабетеса и одређених карцинома повезаних са исхраном. Истраживања сугеришу да су вегетеријанска деца мршавија, а познато је да су одрасли вегетаријанци у мањем ризику од таквих болести.[16] Међутим, Спокове препоруке су критиковане као неодговорне према здрављу деце и способности деце да одрже нормалан раст, који су потпомогнути минералима као што су калцијум, рибофлавин, витамин D, гвожђе, цинк и понекад протеин.[14]

Споков приступ исхрани деце критиковао је велики број стручњака, укључујући и његовог коаутора, бостонског педијатра др Стивена Ј. Паркера,[17] као превише екстреман и да ће вероватно довести до нутритивних недостатака уколико није веома пажљиво испланиран и спроведен, нешто што би било тешко оствариво за запослене родитеље.[14] Др Т. Бери Бразелтон, педијатар у градској болници у Бостону који се специјализовао за понашање деце и који је такође био дугогодишњи обожавалац и пријатељ др Спока, назвао је нове препоруке о исхрани „апсолутно лудим“.[14] Др Нил Барнард, председник Лекара за одговорну медицину, организације у Вашингтону која се залаже за строгу вегетаријанску исхрану за све, признао је да је саставио одељак о исхрани у Споковом издању Неге беба и деце из 1998. године, али да га је др Спок уредио да би му дао „његов лични додир”.[14] Признато је да је Спок у последњим годинама живота имао мождане ударе, нападе упале плућа и срчани удар.[18]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Барт Барнес, Педиатрициан Бењамин Споцк Диес, Тхе Wасхингтон Пост, Марцх 17, 1998; Паге А01.
  2. ^ Доwнес, Лаwренце (22. 3. 1998). „Wорд фор Wорд / Др. Споцк; Тиме то Цханге тхе Бабy Адвице: Еволутион оф а Цхилд-Царе Ицон”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 17. 11. 2021. 
  3. ^ Тхомас Маиер, Др. Споцк: Ан Америцан Лифе (Неw Yорк: Басиц Боокс, 2003), 462.
  4. ^ а б Хидалго, Лоуисе (23. 8. 2011). „Др Споцк'с Бабy анд Цхилд Царе ат 65”. ББЦ Неwс. Приступљено 24. 10. 2019. 
  5. ^ Барфоот, Паул (3. 2. 2021). „75 Yеарс оф Бењамин Споцк'с Цоммон Сенсе Парентинг”. Сyрацусе Университy (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2021-03-07. г. Приступљено 19. 11. 2021. 
  6. ^ „Бењамин Споцк: А Биограпхy”. Енцyцлопæдиа Британница (на језику: енглески). 19. 6. 2021. Архивирано из оригинала 2015-09-05. г. Приступљено 19. 11. 2021. 
  7. ^ Маиер, стр. 260
  8. ^ Паце, Ериц (17. 3. 1998). „Бењамин Споцк, Wорлд'с Педиатрициан, Диес ат 94”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 19. 11. 2021. 
  9. ^ „Бењамин Споцк”. Олyмпедиа. Приступљено 30. 10. 2021. 
  10. ^ Барт Барнес, Педиатрициан Бењамин Споцк Диес, Тхе Wасхингтон Пост, Марцх 17, 1998; Паге А01.
  11. ^ „Роwинг ат тхе 1924 Парис Суммер Гамес: Мен'с Цоxед Еигхтс | Олyмпицс ат Спортс-Референце.цом”. wеб.арцхиве.орг. 2020-04-18. Архивирано из оригинала 18. 04. 2020. г. Приступљено 2021-01-24. 
  12. ^ Паце, Ериц (17. 3. 1998). „Бењамин Споцк, Wорлд'с Педиатрициан, Диес ат 94”. Тхе Неw Yорк Тимес. 
  13. ^ „Др. Споцк'с бабy боок wилл ендуре”. ЦНН. 16. 3. 1998. Приступљено 24. 10. 2019. 
  14. ^ а б в г д Бродy, Јане Е. (20. 6. 1998). „Финал Адвице Фром Др. Споцк: Еат Онлy Алл Yоур Вегетаблес”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 14. 8. 2022. 
  15. ^ Јане Е. Бродy, ПЕРСОНАЛ ХЕАЛТХ; Феединг Цхилдрен офф тхе Споцк Мену, Тхе Неw Yорк Тимес, Јуне 30, 1998. п. Ф7.
  16. ^ Дунхам, Лаурие; Коллар, Линда M. (јануар 2006). „Вегетариан Еатинг фор Цхилдрен анд Адолесцентс”. Јоурнал оф Педиатриц Хеалтх Царе. 20 (1): 27—34. ИССН 0891-5245. ПМИД 16399477. дои:10.1016/ј.педхц.2005.08.012. 
  17. ^ Бецк, Јоан (25. 6. 1998). „Др. Споцк'с Ирреспонсибле Легацy”. Цхицаго Трибуне. 
  18. ^ „Бабy Доцтор фор тхе Миллионс Диес”. Лос Ангелес Тимес. 17. 3. 1998. Приступљено 5. 5. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Бенџамин Спок на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bendžamin_Spok&oldid=27558210”