Беоњача

С Википедије, слободне енциклопедије
Беоњача
Шематски дијаграм људског ока.
Детаљи
Артеријапредње цилијарне артерије, дуге стражње цилијарне артерије, кратке стражње цилијарне артерије
Идентификатори
МеСХД012590
ТАА15.2.02.002
ФМА58269
Анатомска терминологија

Беоњача (лат. sclera) чини већи, задњи дио фиброзне опне очне јабучице (bulbus oculi).

Њена спољашња површина је испупчена и покривена фасцијалним омотачем (vagina s. fascia bulbi), а напред још и вежњачом (tunica conjunctiva bulbi). Унутрашња површина је издубљена и одговара судовњачи (choroidea).

Беоњача је чврста, нерастегљива, бјеличаста и непрозрачна опна. Има облик лопте пресјечене на предњем крају. У тај велики кружни отвор увлачи се периферна ивица рожњаче. Осим овог отвора, на беоњачи се налазе још неки мањи отвори за пролаз нерава и крвних судова.

У беоњачи постоји венски синус (sinus venosus sclerae) или (canalis Schlemmi). Смјештен је око лимбуса рожњаче. Испуњен је очном водицом (humor aquosus). Беоњача је инервисана огранцима кратких цилијарних нерава (nn. ciliares breves).

Артерије потичу од предњих и кратких задњих цилијарних артерија (aa. ciliares anteriores, aa. ciliares posteriores breves). Вене су притоке ковитластих вена (vv. vorticosae). Лимфних судова нема.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Беоњача на Викимедијиној остави