Бесплатна радња

С Википедије, слободне енциклопедије

Бесплатна радња (енгл. free shop ili give away shop) је место поклањања и размене старих ствари. Функционише тако што људи који имају вишка старих ствари доносе ствари у бесплатну радњу уместо да их баце у контејнер. Начин на који бесплатна радња “послује” је супротан новчаној економији, јер је у њој новац безвредан а све у радњи је бесплатно. Радња, теоретски, може постојати све док једни у њу доносе ствари које ће се поклањати, а други долазе да их узму.

Бесплатна радња у Фрајбургу.

Идеја о бесплатним радњама се родила у земљама северне Европе (Холандија, Немачка) крајем 1990-их, када у многим земљама долази до смањења количине новца који држава издваја за најугроженије слојеве становништва. Покретачи бесплатне радње долазе до закључка да, иако се земља економски развија, расте и број људи који не успевавају да задовоље своје најосновније потребе. Њихова идеја водиља је била “да свог суседа не гледају као конкурента, већ да покушају да пронађу начине комуницирања у друштву који се не заснивају на профиту.” Бесплатне радње најчешће функционишу у оквиру сквотова, јер не доносе профит и воде их волонтери тако да не могу плаћати закуп пословног простора.

Прва бесплатна радња, “Wеггеефwинкел” је отворена у Лајдену, у Холандији од анархистичког ЕуроДусние колектива под слоганом: "Срећа није на продају". Намера им је била супротставити се доминацији новчане економије на локалном, градском нивоу. Њихова вишегодишња искуства показују да људи у Холандији више доносе ствари него што их узимају, тако да настају проблеми са складиштењем. Ту се може наћи све, од “игле до локомотиве”, од исправне технике, грамофона, књига, половних рачунара, до обуће, одеће, намештаја итд.

Слоган покрета бесплатних радњи је временом постао: "Има довољно за свачије потребе, али не и за свачију похлепу", што су изворно речи Махатме Гандија.

У Београду је постојала бесплатна радња коју су водили Стани пани колектив и која се налазила у просторијама некадашњег београдског сквота КУДРУЦ.

Широм света, укључујући и Србију, се сваке године одржава Дан без куповине, где се на главном градском тргу организује акција поклањања и размене старих ствари.

Још једна иницијатива блиска покрету бесплатних радњи је Фрисајкл мрежа (енг. Фреецyцле - игра речи бесплатно и рециклажа), која је настала у Аризони са сврхом да повеже оне који имају вишка ствари које им не требају и оне којима требају неке ствари. Договарају се углавном преко мејлинг листи а локална фрисајкл мрежа постоји и код нас.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]