Бласт повреде

С Википедије, слободне енциклопедије
Бласт повреде
Бласт повреде удова
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностхирургија ортопедија
ургентна медицина
Патофизиологија бласт повреде

Бласт повреде, (енгл. Blast injury) су сложене (удружене) физичке повреда ткива и органа која настаје након директног или индиректног дејства ударног таласа експлозије. Бласт повреде настале у току експлозије, најчешће су из групе механичких повреда и много су теже ако настану у затвореном простору.[1]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Инциденца бласт повреда је спорадична и ретка, али понекад са тенденцијом да се оне групише у веће или мање групе, од неколико до више стотина повређених у исто време, што може изазвати панику, дезорганизацију и привремени колапс у раду на здравственом збрињавању.

Између 1991. и 2000, догодила су се 93 терористичка напада широм света са више од 30 жртава и 885 експлозија.[2]

Подметање експлозивних направа у Њујорку (11. септембра 2001) ,Лондону, Багдаду, Мадриду, Чеченији, Авганистану,.... само су неки од терористичких напада у свету са великим бројем жртава које су задобиле разне врсте бласт повреда.

Иако су многе земље поштеђене терористичких напада и даље у свету постоји велики потенцијал за коришћење експлозивног оружја, што захтева сталну припрему, опремање и обучавање здравственог особља свих земаља света у збрињавању великог броја повређених са знацима бласт повреда.

Учесталост настанка бласт повреда пре свега зависи од;

Смртност

Стопа смртности код бласт повреда веома варира у приближно сличним инцидентима. У једној анализи код 29 терористичких бомбардовања великих размера између 1966. и 2002. било је 8.364 жртава, укључујући и 903 умрле особе одмах након повређивања и 7.461 повређених особа.[2]

Врсте експлозива[уреди | уреди извор]

Детонација високог реда, настала експлозијом 500 тона ТНТ

Експлозиви се разврставају у две категорије као; експлозиви високог реда (ХЕ) (енгл. high-order explosives - HE) и (ЛЕ) - експлозиви ниско реда (ЛЕ) (енгл. low-order explosives – LE)

Ред експлозива Карактеристике експлозива
Експлозиви високог реда
Експлозиви ниско реда
  • Експлозиви из ове врсте производе подзвучну експлозију са неупоредиво мањим ударним таласом; ручне бомбе, барут, експлозивне направе ручне израде на бази чисте нафте-петролеја (Молотовљеви коктели) или ваздухоплови као импровизовани вођени пројектили.
  • Поред војске ову врсту експлозивних средстава најчешће користе терористи, који у својим диверзијама примењују све што им је на располагању (најчешће су то импровизоване експлозивне направе, које могу изазвати различите врсте повреда).[3]

Механизам настанка бласта[уреди | уреди извор]

Начин преношења ударног таласа у току експлозије

У току експлозија настаје брзо увећање запремине ваздуха и ослобађање екстремне количине енергије, која по правилу изазива оштећења. Обично је праћена и стварањем високе температуре и појавом гасова.

У ударном таласу долази до хемијске реакције у току које материје из течног или чврстог агрегатног стања прелазе у гасовито, што за неколико пута увећава запремину те материје преласком у гасовито стање (гас има већу запремину). Створени гас под великим притиском шири се концентрично. У почетку великом брзином, која са растојањем све више опада, уз истовремени губитак губећи енергије и снаге.[4]

Ударни талас ван ратних ситуација или терористичких напада најчешће је последица случајно насталих експлозија, као последица људске грешке, због неправилног складиштења, руковања и употребе експлозивних материја.[5]

Ударни талас код терористичких напада и ратних дејстава често је „обогаћен“ отровним или радиоактивним материјама и различитим фрагментима (шрапнелима).[6]

Сама експлозија троши велике количине кисеоника, а експлозивни материјали су често разне отровне материје. Након експлозије настају отровни гасови и зато се поред механичких повреда јављају и оштећена ткива интоксикацијом организма.[7]

Деловање ударног таласа[уреди | уреди извор]

Последице ударног таласа експлозије

Ударни талас (бласт), настао након експлозије почиње увећањем притиска ваздуха у трајању од неколико милисекунди као последица сабијања ваздуха. Притисак је изазван густим зидом ваздуха који сабија челни ваздушни фронт.

Динамички притисак у експлозији, је вучна снага која настаје из снажног полазног таласа који се удружује са покретањем ваздушне масе која формира ударни талас. Те снаге се називају динамичке, зато што гурају, померају и деструктивно делују на објекте у простору. Већина материјалних оштећења је последица комбинованог дејства динамичког и статичког притиска.[7]

Сабијени гасови, из извора експлозије крећу се и шире сферично великом брзином у променљивом временском трајању. Брзину и трајање ударног таласа условљава;

  • врста и висина експлозије - условљава брзину ударног тала
  • врста експлозива и удаљеност од места детонације - условљава трајање ударног таласа, (временски период у току кога су повећаном притиску, изложени објекти на правцу кретања ударног таласа).

Интензитета ударног таласа са растојањем од центра експлозије се смањује. Када притисак иза чела ударног таласа опадне испод нормалног атмосферског притиска, настаје талас негативног притиска (усисавање).

Ударни талас даје околним молекулима енергију и зато они путују у смеру ударног таласа. Кретање тих молекула испољава се у виду пролазних ветрова - „ветра ударног таласа“.

Ако ударни талас на свом путу наиђе на препреку, он се од ње делимично или потпуно одбија, што умногоме зависи од врсте препреке. Одбијени талас ће ојачати долазећи талас и препрека ће бити под утицајем два до осам пута веће снаге него што је има сам талас. Снага тог учинка зависи од удаљености експлозије и материјала и његове издржљивости.[7]

Колико је велика снага бласт таласа најбоље илуструје цитат;

...„Док ураган има брзину ветра (око 200 km/h), који прати релативно мала јачина притиска ваздуха (1,72 kPa), смртоносни бласт-талас креће се брзином од 1500 km/h уз изузетно јак притисак ваздушног таласа од(690 kPa...“

Величина штете коју проузрокује ударни талас[уреди | уреди извор]

Дејство ударног таласа у зависности од снаге којом удара у неко тело[8]
Највећа вредност притиска (kPa) Учинак
3-7 Дробљење стакла и кристала
10-38 Дробљење мекших материјала
20-60 Потпуно уништење цигле
>69 Повреде плућа
90-130 50% могућност руптуре бубне опне
160-230 1% могућност смрти
230-400 50% могућност смрти
>-400 100% могућност смрти

Величина штете коју проузрокује ударни талас експлозије зависи од:

  • Почетног интензитета позитивног притиска таласа(сматра се да је притиска таласа од 414-552 kPa потенцијално смртоносан)
  • Дужина трајања дејства таласа, (дуже трајање већа оштећења)
  • Врсте медија (средине) у којем је настала експлозија
  • Удаљеност од центра експлозије, (већа удаљеност мањи ступањ оштећења)
  • Степена појачања почетног интензитета таласа, због дејства таласа у затвореном простору или на зидове и друге препреке од чврстог материјала. Експлозија у близини или унутар тврдих и чврстих површина, деловање притиска појачава за два до девет пута, због феномена одбијања. Као резултат тога, особе у простору између разрушених зграда обично задобијају од два до три пута више повреда у односу на особне изложена бласту на отвореном простору.

НАПОМЕНА:
1 атмосфера = 101,3 kPa, kPa(килопаскал) = 1.000 паскала.[а]

Механизам настанка бласт повреда[уреди | уреди извор]

Механизам настанка бласт повреда

До сада су описана најмање четири механизма која су узрок повређивања у току бласта:[9]

Примарне бласт повреде

Изазване су искључиво директним дејством великог иницијалног бласт таласа који се концентрично шири од центра експлозије. Ваздух се лакше сабија, за разлику од воде. Као резултат тога, примарна бласт повреда готово увек погађа ваздухом испуњене структуре тела као што су плућа, унутрашње уво, параназалне шупљине и дигестивни тракт.[10]

Секундарне бласт повреде

Ова врста повреда изазвана је снажним струјањем дислоцираних ваздушних маса изазваних бластом и праћена је појавом „летећих предмета“ који ударају о људе и друге препреке на њиховом путу.

Терцијарне бласт повреде

Као последица јаког дејства ослобођене енергије током експлозије настају терцијарне бласт повреде. Овај тип повреде настаје, акцелерацијом/децелерацијом тела изложеног „бласт ветру“ у току кога људи лете кроз ваздух и ударају о друге објекте или због померање великих објеката, који могу нанети повреде и затрпавање рушевином.

Квартернарне бласт повреде

Комбинација напред наведених механизама повређивања настају квартернарне бласт повреде које обухватају све остале повреде узроковане експлозијом, као што су опекотине, механичке повреде, и инхалационе повреде изазване врелим ваздухом и разним испарењима. У квартернарне бласт повреда спадају и повреде изазване контаминацијом нуклеарном радијацијом или биолошко-хемијским агенсима.[11]

Механизам бласт повреде на основу особина повреде, локализације на телу и врсте повреде [3]
Категорија повреде Особине повреде Локализација на телу Врста повреде
Примарне
  • Последица су дејства високог притиска на површину тела
  • Делови тела испуњени ваздухом су најосетљивији;
  • плућа,
  • органи за варење,
  • средње уво итд
  • Повреде плућа
  • Расцеп бубне опне и повреда средњег ува
  • Расцеп црева и крварења и трбуху
  • Расцеп очног сочива
  • Нагњечење мозга без знакова прелома лобање
Секундарне
  • Последица су дејства летећих предмета
  • стакло,
  • пројектили,
  • рушевине...
  • Цело тело
  • Продорне (балистичке) или тупе повреде
  • Ломови костију на погођеном делу
Терцијарне
  • Последица су ударца тела који носи ветар ударног таласа у чврсту подлогу
  • Цело тело
  • Ломови костију и трауматске ампутације
  • Затворене и отворене повреде мозга
Квартернаре
  • У ову групу спадају све повреде, болести, тровања, контаминације које су последица експлозије и није их могуће разврстати као примарне секундарне или терцијарне
  • Погоршања или компликације постојећих повреда
  • Цело тело
  • Опекотине
  • Краш повреде
  • Оштећења дисајних органа изазвана удисањем дима, прашине, отровних гасова
  • Ангинозни напади
  • Повећан ниво шећера у крви, хипертензија
Пример:
Удар два млазна авиона у Трговачки центар у Њујорку (11. септембра 2001 године) изазвао је релативно мали бласт талас, али су након тога пожари и рушење зграда убили и повредили хиљаде људи.

Врсте бласт повреда према медију у коме је настала[уреди | уреди извор]

Најчешћа медицинска подела бласт повреда врши се на основу медија у коме је експлозија изазвала таласе притиска на;[12]

  • Ваздушни бласт — када се енергија експлозије преноси кроз ваздух.
  • Водени бласт — када се енергија експлозије преноси кроз воду.
  • Солид бласт — када се енергија експлозије преноси кроз чврсту подлогу.

Ваздушни (аерогени) бласт или експлозивна баротраума[уреди | уреди извор]

Ваздушни (аерогени) бласт талас изазвана класичним експлозивом

Ваздушни бласт настаје због наглог повећања атмосферског притиска, и овај ударни талас путује најспорије и сам по себи не изазива веће повреде код човека. Најчешће, повреде у току дејства ваздушног бласта, изазва парчад шрапнела или други предметима које он носи, ударцем тела о чврсту подлогу (на пример зид) или разне опекотине које су изазване топлотом ваздушног таласа.[7]

Најчешће повреде које изазива овај талас, (ако је довољно снажан) могу бити; баротраума ува (цепање бубне опне) и Баротрауму синуса, а код снажних ваздушних удара повреде као што су; баротрауму плућа (пнеумоторакс), баротраума шупљих органа трбуха (руптура желуца, црева), али других ваздухом испуњених грудних и трбушних органа.

Ваздушни ударни талас своје дејство испољава кроз три фазе;

Прва (позитивна) фаза -

Ударна фаза или позитивна фаза, настаје као последица експлозије и шири се сферично од места експлозије. Код ширења ударног таласа долази до сагоревања горљивих гасова загрева се ваздух који загрева негорљиве гасове. Ваздух се брзо загрева и брзо хлади те има способност експанзије и сабијања. У току експандирања таласа настају рупе ваздуха и ствара потпритисак.

Друга (негативна) фаза

Повратни удар или негативна фаза, настаје са снижавањем снаге ударног таласа која је све мања док не достигне коначну вредност. Изван куполе експлозије, притисак је све већи а унутар куполе све мањи. Настаје потпритисак, који изазива повратни ударни талас -имплозију.

Трећа фаза

Ову фазу карактерише настанак „ветра“.

Водени бласт[уреди | уреди извор]

Крварење у плућима као последица бласт повреде (обдукциони налаз)

Водени бласт, се шири на исти начин као и ваздуху. Повреде настају ако на читаво тело потопљено у води делује водени ударни талас изазван експлозијом. За разлику од ваздушног код воденог таласа експлозије се преноси преко воде знатно брже, а сам талас знатно спорије губи енергију. Смртни радијус код воденог таласа је три пута већи него у ваздуху и зато су повреде у води знатно чешће. Људско тело има исту густину као морска вода, што дозвољава да талас пролази кроз мека ткива без изазивања повреда, али зато водени тала у телу човека може изазвати следеће повреде у шупљим органима који садрже гасове;

  • Баротраума зида завршног црева, или ректума.
  • Баротраума органа грудног коша (пнеумоторакс).
  • Баротраума других шупљих и меких органа трбуха, (нпр црева, желуца, јетре, слезине, бубрега итд).

Солид бласт[уреди | уреди извор]

Уколико је ударни талас експлозије довољно јак да се његова енергија преноси преко чврсте подлоге може настати солид бласт. Кроз тврду подлогу ударни талас се шири брже него кроз воду и ваздух, због веће густине чврсте материје. Овај талас се шири кроз земљу, асфалт, бетон, металну конструкцију бродова, подморница или кроз друге објекте. Повреде код ове врсте бласта су преломи костију стопала и потколенице, често праћене и оштећењем крвих судова и живаца.

Најчешће бласт повреде[уреди | уреди извор]

ПРЕГЕЛЕД ЕКСПЛОЗИВНИХ - МЕЂУСОБНО ПОВЕЗАНИХ ПОВРЕДА [3]
Органи Врста повреде-оштећења
Уво
  • Пробијање бубне опне,
  • Поремећај у раду слушних коштица,
  • Кохлеарна оштећења,
  • Страно тело у уву
Око, орбита, лице
  • Пробијање очне јабучице,
  • Страна тела у оку,
  • Ваздушна емболија,
  • Преломи
Баротраума плућа
  • Хемотхоракс (крв у грудима),
  • Пнеумоторакс,
  • Нагњечење плућа и крварење,
  • АВ фистула (извор ваздушне емболије),
  • Оштећење епитела слузокоже дисајних путева,
  • Запаљење плућа,
  • Сепса
Дигестивни тракт
  • Пробијање дроба,
  • Крварење,
  • Расцеп јетре или слезине,
  • Сепса,
  • Исхемија трбушне марамице изазвана ваздушном емболијом
Срце и крвни судови
  • Нагњечење срца,
  • Инфаркт миокарда изазван ваздушном емболијом,
  • Шок, вазовагална хипотензија,
  • Повреде периферних крвних судова, ваздушна емболија
Нервни систем
  • Потрес мозга и кичмене мождине,
  • Затворене и отворене повреде мозга,
  • Мождани удар, ваздушна емболија
Повреде бубрега
  • Нагњечење бубрега,
  • Расцеп бубрега,
  • Акутни застој бубрега због распадања беланчевина - миолиза (повређених мишића),
  • Хиповолемиа
Повреде удова
  • Повредом изазване ампутација удова,
  • Преломи, посекотине,контузије, раздеротине и нагњечења,
  • Компартмент синдром,
  • Опекотине,
  • Акутне артеријске оклузије,
  • Ваздушне емболије

Повреде плућа[уреди | уреди извор]

"Бласт плућа" (баротраума плућа), је директна последица ударног таласа. Нажалост за многе настрадале она је и узрок смрти. Знаци повреде плућа најчешће се јављају одмах након експлозије али могу настати и 48 часова касније. Повреде плућа могу бити од малих петехијалних крварења све до обилних крварења и колапса плућа (пнеумоторакс). Главни знаци ових повреда су отежано дисање, кашаљ , појава крви у испљувку, бол у грудима све до губитка свести и шока.[3]

Повреде ува[уреди | уреди извор]

Расцеп бубне опне настао дејством бласта

Повреда ува заузимају значајно место у морбидитету повреда изазваних ваздушним ударом. Врста повреда ува умногоме зависе од оријентације ува у односу на експлозију.

Расцеп бубне опне је најчешћа повреда средњег ува и праћена је; наглувошћу, зујањем, боловима у уву, вртоглавицом, крварењем и спољњег ушног канала.[3]

Повреде трбуха[уреди | уреди извор]

Дигестивни тракт, са својим шупљим органима испуњеним гасом, је најрањивији на примарни ефект експлозије, која може узроковати; непосредну перфорацију цева, крварење (од малих петехиалних до великих хематоми), оштећење трбушне марамице, повреде јетре, слезине бубрега ,расцеп тестиса итд. Бласт повреде трбуха праћене су; мучнином, повраћањем, појавом крви у столици , болом у завршном цреву и тестисима, необјашњивом дехидрацијом и падом крвног притиска итд. Клинички налаз може бити одсутан све до почетка компликација.[3]

Повреде мозга[уреди | уреди извор]

Примарни ударни талас експлозије може изазвати блажа нагњечења или теже повреде мозга без директних удараца у главу. Ове повреде (најчешће код жртава које су биле јако близу експлозије) праћене су главобољом, умором, слабом концентрацијом, летаргијом, депресијом, анксиозношћу, несаницом итд. Сличне неуролошке тегобе даје и пострауматски стресни поремећај који је честа пропратна појава бласт повреда.[3]

Повреде ока[уреди | уреди извор]

До 10% преживелих у свим експлозијама имају значајне повреде ока. Ове повреде укључују и честе расцепе ока изазване великом брзином пројектила. Доминантни симптоми укључују бол или надражај ока, осећај страног тела, поремећај вида, периорбиталне отоке или нагњечења очне јабучице са појавом субкоњунктивалних крварења и страним телима у оку и/ или очним капцима.[3]

Лечење бласт повреда[уреди | уреди извор]

Пошто се најчешће бласт повреде јављају истовремено код већег броја људи, на месту повређивања медицинско и друго стручно особље пре почетка збрињавања мора да прикупи што више различитих информација о:[13]

  • природи и величини-интензитету експлозије;
  • времену настанка експлозије и повреда (тј да ли су повреде настале у моменту експлозије или накнадно),
  • близини жртава у односу на центар експлозије;
  • правац кретања ветра ако га има;
  • појава накнадних пожара, дима, прашина|прашине]] и
  • појава хемијске или радиоактивне контаминације;


Прва помоћ[уреди | уреди извор]

Указивање прве помоћи, и тријажа повређених са бласт повредама од примарног је значаја за даљи исход лечења
Приступ збрињавању повређених у начелу обухвата
  • уклањање жртава бласта на планирано место, ако је могуће ван домашаја секундарног бласта који може накнадно наступити,
  • тријажа повређених и контаминираних према редоследу указивања прве помоћи и евакуацији (одлуке тријажера су пресудне за услове када број повређених и тежина повреда превазилазе на месту расположиве медицинске ресурсе),
  • идентификација умрлих и њихово издвајање од повређених,
  • издвајање психотрауматизованих, (који уносе панику, ометају указивање помоћи и неконтролисаним активностима могу задобити секундарне повреде),
  • повређени који могу да ходају треба да се упуте у групи на тријажно место, док се не укаже помоћ непокретнима
Спровођење мера прве помоћи;
  • реанимација, (оживљавање - кардиопулмонална реанимација итд)
  • заустављање крварења, имобилизација и спречавање појаве шока
  • примена 100% кисеоника код повређених са знацима поремећаја од стране органа за дисање
  • надокнада течности, код повређених са обилним крварењем (углавном спољашњим), уз строго вођење рачуна да не постоје обилнија унутрашња крварења, када је примена већих количина течности ограничена због могуће тампонаде унутрашњих органа изливом крви и течности.
  • утопљавање повређених (да би се спречио губитак топлоте тела)
  • постављање у “кома положај. Повређени у бесвесном стању постављају се у овај положај како се не би угушили због западања језика и излива секрета у ждрело.
  • имобилизација, појединих делова тела уз примену посебне врсте имобилизације код повреда кичменог стуба,
  • примена посебних мера прве помоћи код контаминираних хемијским или радиоактивним материјалом.

Болничко лечење[уреди | уреди извор]

Лакше повријеђени и покретни болесници на болничко лечење долазе самостално сопственим транспортом, а теже повређени се након указане прве помоћи од стране лекара и другог медицинског особља на месту повређивања или у установама примарне здравствене заштите, довозе санитетским транспортним средствима у пратњи медицинског особља.[14]

Након пријема на лечење код повређених се спроводи комплетна дијагностика која између осталог мора да обухвати: преглед плућа, трбуха главе и удова код свих повређених изложених јачој експлозији. Код повреда плућа и трбуха дијагностика се понавља више пута.[15]

Након указаних хитних мера реанимације и примерне обраде, даље лечење, спроводи се у складу са повредама и поремећајима констатованим у току прегледа и дијагностике на један од следећих начина;

  • Продируће ране, повреде бубне опне,[16] нагњечења и опекотине (секундарне бласт повреда), лече се применом стандардних метода хируршког лечења.
  • Стрелне повреде (секундарна бласт повреда изазвана парчадима) лече се као ране изазване ватреним оружјем.
  • Хемодинамски нестабилни болесници са обимним повредама лече се уз обавезну примену свеже крви, деривата крви и хидроколоидних раствора.
  • Код повреда плућа и трбуха, а према потреби врши се дренажа крви и ваздуха из грудне и трбушне шупљине уз примену осталих хируршких процедура према индикацијама.
  • Опекотине, хемијске повреде и оштећења изазвана зрачењем лече се по протоколу за ову врсту повреда.

Галерија[уреди | уреди извор]


Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Један паскал, једнак је сили од једног њутна која делује на површини од једног квадратног метра.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бласт Ињурy Транслатинг Ресеарцх Инто Оператионал Медицине. Јамес Х. Стухмиллер, ПхД. Едитед бy Wиллиам Р. Сантее, ПхД Карл Е. Фриедл, ПхД, Цолонел, УС Армy. Борден институте (2010)
  2. ^ а б Blast injuires na eMedicine Pristupljeno; 8.8.2009
  3. ^ а б в г д ђ е ж Explosions and Blast Injuries: A Primer for Clinicians Архивирано на сајту Wayback Machine (2. септембар 2009) Преузето; 08/2009.
  4. ^ Стухмиллер ЈХ, Пхиллипс YY, Рицхмонд ДР. Тхе пхyсицс анд мецханисмс оф примарy бласт ињурy. Ин: Белламy АФР, Зајтцхук Р, едс. Цонвентионал Wарфаре: Баллистиц, Бласт, анд Бурн. 1991:247-70.
  5. ^ Туггле ДW. Бласт ињурy. Ј Окла Стате Мед Ассоц. 2003 Сеп. 96(9):419-21.
  6. ^ 67.Схамир МY, Ривкинд А, Wеиссман C, Спрунг CL, Wеисс YГ. Цонвентионал террорист бомб инцидентс анд тхе интенсиве царе унит. Цурр Опин Црит Царе. 2005 Дец. 11(6):580-4.
  7. ^ а б в г Црнић I., Бласт повреде-препознавање и примарни приступ, СЛД, АБЦ-часопис из ургентне медицине, свеска 2-3, 2004.
  8. ^ О’Цонор Медицине ин травеллер,-траума 1998-2003.[1]
  9. ^ Тодоровић M. и сар. Бласт повреде, Научни часопис ургентне медицине - Halo 942005, вол. 14, бр. 31-32, стр.21-23
  10. ^ Беттер, О.С. (1999) Ресцуе анд салваге оф цасуалтиес суфферинг фром тхе црусх сyндроме афтер масс дисастерс. Мил Мед, 164(5): 366-9
  11. ^ Бензингер, Т. (1950). Пхyсиологицал еффецтс оф бласт ин аир анд wатер. Ин Герман Авиатион Медицине, Wорлд Wар II (Вол. 2. стр. 1225-1229). Wасхингтон DC: Департмент оф тхе Аир Форце.
  12. ^ Ћеремилац А. Патологија механичких повреда, Медицинска књига Београд-Загреб, 1973.
  13. ^ 66.Ритеноур АЕ, Баскин ТW. Примарy бласт ињурy: упдате он диагносис анд треатмент. Црит Царе Мед. 2008 Јул. 36(7 Суппл):С311-7.
  14. ^ Wигхтман ЈМ анд Гладисх СЛ. Еxплосионс анд бласт ињуриес. Анналс оф Емергенцy Медицине; Јуне 2001; 37(6): 664-п678.
  15. ^ Пхиллипс YY. Примарy Бласт Ињуриес. Анналс оф Емергенцy Медицине; 1986, Дец; 106 (15); 1446-50.
  16. ^ 67.Ритеноур АЕ, Wицклеy А, Ритеноур ЈС, Криете БР, Блацкбоурне ЛХ, Холцомб ЈБ. Тyмпаниц мембране перфоратион анд хеаринг лосс фром бласт оверпрессуре ин Оператион Ендуринг Фреедом анд Оператион Ираqи Фреедом wоундед. Ј Траума. 2008 Феб. 64(2 Суппл):С174-8; дисцуссион С178.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Цхалонер Е. (2005). „Бласт ињурy ин енцлосед спацес: Алл доцторс схоулд кноw тхе басиц манагемент оф патиентс ињуред бy еxплосиве бласт” (ПДФ). БМЈ. 331 (7509): 119—20. ПМЦ 558684Слободан приступ. ПМИД 16009670. дои:10.1136/бмј.331.7509.119. 
  • МцСwаин НЕ, Фраме С, 2003. ПХТЛС Басиц анд Адванцед Прехоспитал Траума Лифе Суппорт, 5тх ед., Мосбy, Ст. Лоуис
  • Бензингер Т (1950). Пхyсиологицал еффецтс оф бласт ин аир анд wатер. Ин Герман Авиатион Медицине, Wорлд Wар II (Вол. 2. стр. 1225-1229). Wасхингтон DC: Департмент оф тхе Аир Форце.
  • Цернак I, Савиц ВЈ, Игњатовиц D, Јевтиц M (1999). Бласт ињурy фром еxплосиве мунитионс. Ј Траума, 47(1), 96-103; дисцуссион 103-104.
  • Цернак I, Савиц ВЈ, Зуниц Г, Пејновиц Н, Јованикиц О, Степиц V (1999). Рецогнизинг, сцоринг, анд предицтинг бласт ињуриес. Wорлд Ј Сург, 23(1), 44-53.
  • Цернак I, Савиц ВЈ, Котур Ј, Прокиц V, Вељовиц M, Грбовиц D (2000). Цхарацтеризатион оф пласма магнесиум цонцентратион анд оxидативе стресс фоллоwинг градед трауматиц браин ињурy ин хуманс. Ј Неуротраума, 17(1), 53-68.
  • Цернак I, Савиц ВЈ, Лазаров А, Јоксимовиц M, Марковиц С (1999). Неуроендоцрине респонсес фоллоwинг градед трауматиц браин ињурy ин мале адултс. Браин Ињ, 13(12), 1005-1015.
  • Цернак I, Wанг З, Јианг Ј, Биан X, Савиц Ј (2001а). Цогнитиве дефицитс фоллоwинг бласт ињурy-индуцед неуротраума: поссибле инволвемент оф нитриц оxиде. Браин Ињ, 15(7), 593-612.
  • Цернак I, Wанг З, Јианг Ј, Биан X, Савиц Ј (2001б). Ултраструцтурал анд фунцтионал цхарацтеристицс оф бласт ињурy-индуцед неуротраума. Ј Траума, 50(4), 695-706.
  • Цхиффелле ТЛ (1966). Патхологy оф дирецт аир-бласт ињурy. Ин Тецхницал Прогресс Репорт ДА-49-146-XY-055. Wасхингтон DC: Дефенсе Атомиц Суппорт Агенцy, Департмент оф Дефенсе.
  • Цлемедсон ЦЈ (1956). Бласт ињурy. Пхyсиол. Рев., 36, 336-354.
  • Дедусхкин ВС, Косацхев ИД, Ткацхенко СС, Схаповалов, ВМ (1992). [Рендеринг медицал царе анд тхе волуме оф тхе треатмент оф вицтимс wитх бласт ињуриес (а ревиеw оф тхе литературе)]. Воен Мед Зх.(1), 13-18.
  • Оwен-Смитх, МС (1981). Еxплосиве бласт ињурy. Мед Булл УС Армy Еур, 38(7/8), 36-43.
  • Пхиллипс Y, Зајтцхук, ЈТ (1989). Бласт ињуриес оф тхе еар ин милитарy оператионс. Анн Отол Рхинол Ларyнгол Суппл., 140, 3-4.
  • Рице D, Хецк Ј (2000). Террорист бомбингс: Баллистицс, паттернс оф бласт ињурy анд тацтицал емергенцy царе. Тхе Тацтицал Едге Јоурнал, Суммер, 53-55.
  • Россле, Р (1950). Патхологy оф бласт еффецтс. Ин Герман Авиатион Медицине, Wорлд Wар II (Вол. 2. стр. 1260-1273). Wасхингтон DC: Департмент оф тхе Аир Форце.
  • Саљо А, Бао Ф, Хаглид КГ, Ханссон ХА (2000). Бласт еxпосуре цаусес редистрибутион оф пхоспхорyлатед неурофиламент субунитс ин неуронс оф тхе адулт рат браин. Ј Неуротраума., 17(8), 719-726.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).