CX3CL1

С Википедије, слободне енциклопедије
Хемокин (C-X3-C мотив) лиганд 1
Доступне структуре
1б2т​, 1ф2л
Идентификатори
Симболи ЦX3ЦЛ1; НТН; АБЦД-3; Ц3Xкине; ЦXЦ3; ЦXЦ3Ц; НТТ; СЦYД1; фрацталкине; неуротацтин
Вањски ИД ОМИМ601880 МГИ1097153 ХомолоГене2251 ГенеЦардс: ЦX3ЦЛ1 Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 6376 20312
Енсембл ЕНСГ00000006210 ЕНСМУСГ00000031778
УниПрот П78423 Q8Ц9Y1
РефСеq (мРНА) НМ_002996 НМ_009142
РефСеq (протеин) НП_002987 НП_033168
Локација (УЦСЦ) Цхр 16:
55.96 - 55.98 Мб
Цхр 8:
97.66 - 97.67 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

CX3CL1, хемокин (C-X3-C мотив) лиганд 1, је велики цитокин протеин са 373 аминокиселине. Он садржи више домена. Ово је једини члан CX3C хемокин фамилије. Он је познат под именима фракталкин (код људи) и неуротактин (код мишева).[1][2] Полипептидна структура CXC3L1 се разликује од типичне структуре других хемокина. На пример, размак између карактеристичних N-терминалних цистеина је различит; постоје три аминокиселине између иницијалног пара цистеина у CX3CL1, који се не јављају у CC хемокинима. Постоји само једна аминокиселина у том сегменту CXC хемокина. CX3CL1 се производи као дугачки протеин (са 373 аминокиселине код људи) са продуженим попут муцина стаблом и хемокин доменом на врху. Муцину-слично стабло дозвољава му да се веже на површину појединих ћелија. Растворна (90 kD) верзија овог хемокина такође је била примећена. Растворни CX3CL1 је потенцијални хемоатрактант Т ћелија и моноцита, док хемокин везан за ћелију промовише снажну адхезију леукоцита на активиране ендотелне ћелије, где је он првенствено изражен.[2] CX3CL1 изазива своје адхезивне и миграторне функције путем интеракција са хемокин рецептором CX3CR1.[3] Његов гене је лоциран на људском хромозом 16 заједно са неким CC хемокинима познатим као CCL17 и CCL22.[2][4][5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Пан; et al. (1997). „Неуротацтин, а мембране-анцхоред цхемокине упрегулатед ин браин инфламматион”. Натуре. 387: 611—617. 
  2. ^ а б в Базан; et al. (1997). „А неw цласс оф мембране-боунд цхемокине wитх а ЦX3Ц мотиф”. Натуре. 385: 640—644. 
  3. ^ Имаи; et al. (1997). „Идентифицатион анд молецулар цхарацтеризатион оф фрацталкине рецептор ЦX3ЦР1, wхицх медиатес ботх леукоцyте мигратион анд адхесион”. Целл. 91: 521—530. 
  4. ^ Номиyама; et al. (1998). „Хуман цхемокинес фрацталкине (СЦYД1), MDC (СЦYА22) анд ТАРЦ (СЦYА17) аре цлустеред он цхромосоме 16q13. Цyтогенет”. Целл Генет. 81: 10—11. 
  5. ^ Мире-Слуис, Антхонy Р.; Тхорпе, Робин, ур. (1998). Цyтокинес (Хандбоок оф Иммунопхармацологy). Бостон: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-498340-5. 

Литература[уреди | уреди извор]