Цефалексин
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
(6Р,7Р)-7[(2R)-2-amino-2-phenylacetyl]amino 3-метхyл-8-оxо-5-тхиа-1-азабицyцло[4.2.0]оцт-2-ене- 2-царбоxyлиц ацид | |
| Клинички подаци | |
| Категорија трудноће | |
| Начин примене | Орално |
| Правни статус | |
| Правни статус | |
| Фармакокинетички подаци | |
| Биорасположивост | добро је апсорбован |
| Везивање протеина | 15% |
| Метаболизам | 80% се излучује непромењен урином у току 6 сати након администрације |
| Полувреме елиминације | Код одраслих са нормалном реналном функцијом, серум полу-живот је 0.5-1.2 сата[1] |
| Излучивање | Ренално |
| Идентификатори | |
| CAS број | 15686-71-2  |
| ATC код | J01DB01 (WHO) QJ51 |
| PubChem | CID 2666 |
| DrugBank | APRD00250 |
| ChemSpider | 25541 |
| UNII | 5SFF1W6677  |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C16H17N3O4S |
| Моларна маса | 347.39 г/мол |
| |
Цефалексин, (Цефалеxин, цепхалеxин) је члан прве генерације полусинтетских цефалоспоринских антибиотика који су уведени у употребу 1967. године од стране компаније Eli Lilly.[2][3] Он је орални лек са сличним антимикробним спектром са интравенозним агенсима цефалотин и цефазолин. Његово прво трговачко име је било Кефлеx (Лиллy), а у данашње време је доступан под више других имена.[2]
Од 2008, цефалексин је најпопуларнији цефалоспорински антибиотик у САД, са више од 25 милиона рецепата за само његову генеричку верзију, и са продајом од УС $255 милиона.[4][5]
Клиничка употреба[уреди | уреди извор]
Цефалексин делује на грам позитивне и неке грам негативне бактерије (Streptococcus beta haemoliticus групе А, Staphylococcus-укључујуци коагулаза позитивне, коагулаза негативне и стафилококе које производе пеницилиназу-, Streptococcus pneumoniae, Escherichia coli, Proteus mirabilis, Klebsiella sp., Moraxella catahalis). Слабије делује на Haemophilus. Већина ентерокока (Enterococcus fecalis) и неколико врста стафилокока су резистентни на цефалексин.
Излучује се преко бубрега непромењен гломеруларном филтрацијом и тубуларном секрецијом.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ McEvoy, G.K. (ed.). American Hospital Formulary Service - Drug Information 95. Bethesda, MD: American Society of Hospital Pharmacists, Inc., 1995 (Plus Supplements 1995).. стр. 166
- ^ а б Сwеетман, Сеан C., ур. (2009). „Антибацтериалс”. Мартиндале: Тхе цомплете друг референце (36тх изд.). Лондон: Пхармацеутицал Пресс. стр. 218—9. ИСБН 978-0-85369-840-1.
- ^ Снеадер 2005, стр. 324
- ^ "2008 Топ 200 генериц другс бy тотал пресцриптионс". Друг Топицс (Маy 26, 2009). Ретриевед он Јулy 24, 2009.
- ^ "2008 Топ 200 генериц другс бy ретаил долларс". Друг Топицс (Маy 26, 2009). Ретриевед он Јулy 24, 2009.
Литература[уреди | уреди извор]
- Снеадер, Wалтер (2005). „Цепхалоспорин аналогуес”. Друг дисцоверy: а хисторy. Неw Yорк: Wилеy. стр. 324. ISBN 978-0-471-89980-8. Приступљено 26. 6. 2009.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- FDA информација о леку
- MedlinePlus информација о леку
- САД Национална медицинска библиотека: Цефалексин
Референце[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
