Цензура на интернету
Цензура на интернету је контрола или обустављање објављивање информација, односно филтрирани приступ информацијама на интернету. Може је спроводити влада или приватна организација по налогу владе или на властиту иницијативу. Појединци и организације могу учествовати у ауто-цензури самоиницијативно или због притисака и страха.
Особина интернета[уреди | уреди извор]
Интернет је опстао захваљујући једној карактеристичној и својственој особини: интернет је појам, није физичка ствар, нема локацију и он је у ствари виртуелни концепт без власника. Технички не може да подлегне класичном закон о електронским комуникацијама [1] и нема могућности правне контроле која се спроводи над радио и телевизијским фреквенцијама. Како би физичко укидање интернета било очигледно, власти су тако морале да се окрену новим правним моделима који покушавају да успоставе ред над садржајем и над провајдерима представлјајући комплетну идеју као решење за безбедност па чак (парадоксално), и слободу грађана. Тиме је слобода говора доведена у питање.
Разлози за цензуру[уреди | уреди извор]
Као што је поменуто, разлози за цензуру крећу се од добронамерних циљева којима се желе заштитити деца од непримерених садржаја, спречити ширење терористичке пропаганде, заштитити ауторских права [2] па до екстрема којима се целој нацији онемогућава приступ садржајима на интернету. Без обзира на разлоге, учинак цензуре је исти – блокирање wеб страница које се сматрају непожељним.Цензура садржаја на интернету није само мера коју користе појединци, компаније или владе држава већ и низ софтверских производа којима се ограничава или блокира приступ појединим wеб страницама. Скуп таквих програма познат је под називима веб филтри и ценсорwаре.
Питања у вези са интернет цензуром слична су онима за “офлине цензуре” традиционалних медија као што су новине, магазини, књиге, музика, радио, телевизија и филмови. Једна од разлика је у томе што су “онлине границе” попустљивије од националних: становницима земље којима су забрањене одређене информације, могу све податке пронаћи на сајтовима хостованим ван њихове земље. Стога, они који цензуришу морају да спрече приступ информацијама, чак иако немају физичку или правну контролу над самим сајтовима. То заузврат захтева коришћење техничких цензура, методама које су јединствене на интернету, као што су блокирање сајта или филтрирање садржаја.
Блацклист[уреди | уреди извор]
Блокирање и филтрирање може се темељити на релативно статичним “црним листама” (блацклист) или се одређује динамички на информацијама које садрже. Црне листе могу бити произведене ручно или аутоматски, а најчешће нису доступне јавности. Блокирање или филтрирање може се обавити централизовано на националном нивоу, децентрализовано (сваки интернет провајдер за себе) или на институционалном нивоу, нпр. у библиотекама, школама или интернет кафићима. Блокирање и филтрирање такође може да варира унутар земље код различитих интернет провајдера.[3] Држава може да филтрира осетљиви садржај повремено и укључи привремено филтрирање у кључним периодима, нпр. у време избора. Власти могу да блокирају садржај притом наводећи јавност да верује да цензура није примењена. То се постиже лажним "404 Нот Фоунд" порукама о грешци која се приказује када неко покуша да приступи блокираним wеб страницама.[4]
Екстремни случајеви[уреди | уреди извор]
Екстремни случајеви контроле интернета су у ситуацијама када они који врше цензуру имају потпуну контролу над свим умреженим рачунарима на интернету, као што је то у Северној Кореји или на Куби, међутим, потпуну цензуру информација је врло тешко или немогуће постићи с обзиром на дистрибуирану природу интернета. Употреба надимака на интернету и сигурних интернетских зона (као што је Фреенет) штите слободу говора помоћу технологије које осигуравају да материјал не може бити уклоњен и спречавају идентификацију аутора. Технолошки искусни корисници често могу пронаћи начине приступа блокираним садржајима. Ипак, блокирање је и даље делотворно средство за ограничавање приступа осетљивим информацијама за већину корисника.[5]
Цензура интернета у Кини[уреди | уреди извор]
Једна од познатијих цензура интернета је она у Кини где се користи напредно wеб филтрирање познато под називом “Греат Фиреwалл оф Цхина”. Хиљадама страница приступ је забрањен, а хиљадама опет јако ограничен. Међу њима су YоуТубе, Флицкр, Wикипедиа, Мyспаце,Тwиттер, Фацебоок и многе друге. Ако сте у Кини и у “сеарцх” укуцате речи попут “демократија”, “Тибет”, “Далаи Лама” и слично – заборавите да ћете прочитати било какав садржај или доћи до икаквих информација, а врло је могуће и да завршите у затвору.
У Кини се четвртина становништва користи интернетом, а с обзиром на популацију те земље, број корисника је поприличан – око 340 милиона. Њихова влада тако улаже велике напоре како би надзирала све оне који се служе интернетом. На десетине хиљада „интернет полицајаца“ дневно контролише и у рекордном року уклања било какве сумњиве садржаје, а стотине људи завршава у затвору због објављивања властитих мишљења на интернету.
АЦТА[уреди | уреди извор]
Трговински споразум АЦТА [6] , који би требало да допринесе усклађивању међународних стандарда у заштити ауторских права и пооштри казнену политику за интернет пиратерију, највероватније ће бити усвојен и у Србији. АЦТА представља споразум који, како стручњаци тврде, “крши основна људска права и омогућава цензуру на интернету у Србији.
Критичари споразума, међутим, тврде да ће он омогућити цензуру на интернету и кажњавање грађана под маском борбе против пиратерије.
Весна Ракић-Водинелић, професорка на Правном факултету „Унион“, изјавила је да су правни методи које садрже АЦТА агресивни и да угрожавају право на приватност, слободу изражавања, право на лечење и правично одлучивање.[7]
YоуТубе[уреди | уреди извор]
- www.гоогле.цом, попут других компанија, мора да води рачуна о садржајима које износи на интернет, па и о онима које на светску рачунарску мрежу “каче“ корисници Гугловог видео-портала ЈуТјуб. Гугл од влада широм света стално добија захтеве за уклањање видео материјала са ЈуТјуба. Корисници тог портала се често жале на цензуру, па је Гугл пре две године решио да почне са објављивањем листе захтева за уклањањем садржаја са интернета које су му званично упутиле владе широм света.
Листа за прву половину 2011. је врло занимљива. Она показује да је Гугл из САД добио укупно 757 таквих захтева, што је за 70 одсто више у односу на исти период прошле године. Када је реч о ЈуТјубу, америчке власти су тражиле уклањање 113 видео-снимака, укључујући и неке на којима се види полицијско насиље. Гугл преноси и да је број захтева из Вашингтона за испостављањем података о самим корисницима порастао за 29 одсто у односу на одговарајући период у 2010.
Гоогле претраге[уреди | уреди извор]
Расте и број захтева за блокаду садржаја. Број захтева за уклањање садржаја упућених Гуглу из Немачке повећао се за 38 одсто. Кина је тражила да се уклони 121 садржај са Гуглових сервиса. Када је реч о Великој Британији, са ЈуТјуба је уклоњено 135 видео-снимака и то из разлога “националне безбедности“, а 43 резултата претраге преко Гугла је забрањено владиним декретом. Укупан пораст броја таквих захтева Велике Британије повећао се за 71 одсто у односу на другу половину 2010.
“Владе у свом извештају о транспарентности, траже од интернет-компанија уклањање садржаја из различитих разлога. У њих спадају пропагирање насиља, позивање на линч, кршење локалних закона, ширење говора мржње или порнографије. Закони на којима се темеље такви захтеви варирају од земље до земље, тако да су ови захтеви одраз актуелног стања у правосуђу“, пише Гугл.[8]
Слобода на Интернету[уреди | уреди извор]
Интернет цензура је свакако врло контроверзна тема, јер са једне стране заисте може да служи као средство за борбу против одређених појава, а са друге може значајно да онемогући слободе које су грађанима широм света дате омогућавањем постојања интернета као “демократског ресурса”. Остаје да се види на које ће се начине грађани широм света борити за слободе на интернету, и тиме сачувати простор за слободу говора, мишељења и слично.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Закон о електронским комуникацијама
- ^ Закон о ауторском и сродним правима (Закон о ауторским правима)
- ^ Уредник Цхадwицк, Андреw (2009). Роутледге хандбоок оф Интернет политицс. Роутледге интернатионал хандбоокс. Таyлор анд Францис. стр. 332. ИСБН 9780415429146.
- ^ "Меасуринг Глобал Интернет Филтеринг", Роберт Фарис и Нарт Вилленеуве у Аццесс Дениед: Тхе Працтице анд Полицy оф Глобал Интернет Филтеринг Архивирано на сајту Wayback Machine (26. фебруар 2009), уредници Роналд Деиберт, Јохн Палфреy, Рафал Рохозински и Јонатхан Зиттраин, МИТ Пресс (Цамбридге), 2008.
- ^ Фреедом оф цоннецтион, фреедом оф еxпрессион: тхе цхангинг легал анд регулаторy ецологy схапинг тхе Интернет, Дуттон, Wиллиам Х.; Допатка, Анна; Лаw, Гинетте; Насх, Вицториа, Дивисион фор Фреедом оф Еxпрессион, Демоцрацy анд Пеаце, Унитед Натионс Едуцатионал, Сциентифиц анд Цултурал Организатион (УНЕСЦО), Парис. 2011. ISBN 978-92-3-104188-4. стр. 103.
- ^ Интернет цензура и у Србији!
- ^ Блиц Онлине | Весна Ракић Водинелић: Од правне државе остали су нам само отпаци
- ^ „ПРЕГЛЕД НАУКА I ТЕХНОЛОГИЈЕ - Наука - Цензура на Интернету: О(гугл)ати или не[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 4. 2. 2013. г. Приступљено 14. 5. 2012. Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Званичан сајт АЦТА за ЕУ
Протести против цензуре на интернету