Водени опосум

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Chironectes minimus)

Водени опосум
Chironectes minimus
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Инфракласа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Chironectes

Illiger, 1811
Врста:
C. minimus
Биномно име
Chironectes minimus
(Zimmermann, 1780)
Опсег воденог опосума

Водени опосум, познат и као јапок (лат. Chironectes minimus), врста је сисара из породице опосума (Didelphidae) и истоименог реда Didelphimorphia. Водени опосум је једини познати водени торбар. Живи на просторима од јужног Мексика до Јужне Америке.[2] Храни се рибама, жабама и сличним слатководним пленом, који хвата вештим прстима без канџи.

Опис[уреди | уреди извор]

Има мекано крзно које не пропушта воду и дугачке прсте са пловним кожицама на задњим ногама. И мужјаци и женке имају мишићни отвор који испод воде може да се затвори. Дужина воденог опосума је 26—40 центиматара, а дужина репа 31—43 центиметара. Тежак је између 550 и 800 грама.[2]

Распрострањење[уреди | уреди извор]

Ареал воденог опосума обухвата већи број држава.

Врста има станиште у Бразилу, Аргентини, Мексику, Венецуели, Колумбији, Перуу, Еквадору, Парагвају, Гвајани, Суринаму, Француској Гвајани, Боливији, Панами, Никарагви, Костарици, Гватемали, Хондурасу, Салвадору и Белизеу.[3]

Станиште[уреди | уреди извор]

Станишта врсте су шуме, језера и језерски екосистеми, речни екосистеми и слатководна подручја.

Начин живота[уреди | уреди извор]

Месождер је и храни се рибом, раковима, бескичмењацима, инсектима и жабама. Дању се на обали реке одмара у брлогу обложеним лишћем. Водени опосум прави гнезда.

Угроженост[уреди | уреди извор]

Ова врста је наведена као последња брига, јер има широко распрострањење и честа је врста.[3]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Cuarón, A. D.; Emmons, L.; Helgen, K.; Reid, F.; Lew, D.; Patterson, B.; Delgado, C. & Solari, S. (2008). Chironectes minimus. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 13. 5. 2014. 
  2. ^ а б David Burnie, Dorling Kindersley limited, London, 2001
  3. ^ а б Црвена листа (језик: енглески)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]