Цитидин

С Википедије, слободне енциклопедије
Цитидин
Називи
IUPAC назив
4-​amino-​1-​[3,​4-​dihydroxy-​5-​(hydroxymethyl)​tetrahydrofuran-​2-​yl]​pyrimidin-​2-​one
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.555
МеСХ Цyтидине
  • O=C1/N=C(/N)\C=C/N1[C@@H]2O[C@@H]([C@@H](O)[C@H]2O)CO
Својства
C9H13N3O5
Моларна маса 243,217
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Цитидин је нуклеозидни молекул који је формиран додавањем цитозина на рибозни прстен (такође познат као рибофураноза) путем β-N1-гликозидне везе. Цитидин је РНК компонента.

Цитозин везан за дезоксирибозни прстен је познат као дезоксицитидин.

Прехрамбени извори цитидина[уреди | уреди извор]

Прехрамбени извори цитидина су намирнице са високим РНК (рибонуклеинска киселина) садржајем,[3] попут изнутрица, пивског квасца, и пива. Током варења, РНК-богата храна се разлаже у рибозил пиримидин (цитидин и уридин), које се апсорбују непромењени.[3] Код људи, прехрамбени цитидин се конвертује у уридин[4].

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ а б Jonas DA; Elmadfa I; Engel KH; et al. (2001). „Сафетy цонсидератионс оф ДНА ин фоод”. Анн Нутр Метаб. 45 (6): 235—54. ПМИД 11786646. дои:10.1159/000046734. 
  4. ^ Wуртман РЈ, Реган M, Улус I, Yу L (2000). „Еффецт оф орал ЦДП-цхолине он пласма цхолине анд уридине левелс ин хуманс”. Биоцхем Пхармацол. 60 (7): 989—92. ПМИД 10974208. дои:10.1016/С0006-2952(00)00436-6. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]