Цодеx Гигас

С Википедије, слободне енциклопедије
Codex Gigas

Codex Gigas (срп. Џиновска књига) је највећи сачувани средњовековни рукопис.[1] Такође је познат и под називом Ђавоља Библија због велике илустрације ђавола у њој и легенди о њеном настанку о монаху који је продао душу ђаволу. Верује се да је настала почетком 13. века у бенедиктанском манастиру Подлажице у Бохемији (данашња Чешка). Codex Gigas обухвата Вулгату, као и многе историјске документе написане на латинском језику. Године 1648, током Тридесетогодишњег рата, шведска војска је однела рукопис као део ратног плена, и данас се чува у Народној библиотеци Шведске у Стокхолму, иако углавном није доступна посетиоцима.[1]

Опис[уреди | уреди извор]

Цела књига је богато украшена.

Књига се налази у дрвеној кутији прекривеној кожом и украсним металом. Са својих 92 цм дужине, 50 цм ширине и 22 цм дебљине и тежином од 75 килограма то је највећи познати средњовековни рукопис.[2] Ђавоља библија је састављена од 310 листова пергамента углавном начињених од кожа 160 магараца и вероватно телади.[3] Првобитно је садржао 320 страна, али су неке од њих временом уклоњене.[4] Није познато ко их је уклонио и у коју сврху али је вероватно да су садржале монашка правила Бенедиктинаца. Рукопис је исписао само један писар.[5]

Историја[уреди | уреди извор]

Верује се да је кодекс начинио монах Херман у бенедиктинском манастиру Подлажице, у близини Хрудима. Манастир је уништен током 15. века. Извештаји у кодексу завршавају се закључно 1229. годином.

Кодекс је касније завештан цистерцитском манастиру Седлек, а потом га је купио бенедиктински манастир Бревнов. У периоду од 1477. до 1593. године чуван је у библиотеци манастира Брумов, док није однет у Праг 1594. да би постао део колекције Рудолфа II.

Крајем Тридесетогодишњег рата, 1648. године, целу колекцију однела је шведска војска као део ратног плена. Од 1649. до 2007. рукопис је чуван у Шведској краљевској библиотеци у Стокхолму.[6] Место његовог настанка је представљено макетом у музеју града Храста.

Кодекс је оштећен 7. маја 1697. када је велики пожар букнуо у краљевском дворцу у Стокхолму, захватајући и краљевску библиотеку. Кодекс је спасен од пламена тако што је избачен кроз прозор приликом чега су вероватно неки листови одлетели и дан-данас недостају.[7] Након пуних 359 година, Кодекс Гигас је накратко враћен у Праг, где је изложен у Народној библиотеци Клементинум, у посебном стакленом трезору, уз велике мере обезбеђења.[8][9] Драгоцени рукопис је претходно из Стокхолма посуђиван само ради изложби у Берлину и Њујорку.

Садржај[уреди | уреди извор]

Илустрација ђавола

Отприлике половину кодекса чини цела латинска Библија у Вулгата верзији, изузимајући поглавља Дела апостолска и Откровење Јованово, које припадају пре-Вулгата верзији. Садржаји се нижу следећим редом: Постање – Рута, Исаија-Данило, Осија-Малахија, Јов, Прва књига Самуилова, Друга књига Самуилова, Прва књига о царевима, Друга књига о царевима, Псалми – Приче Соломонове, Премудрости Соломонове, Премудрости Исуса сина Сирахова, Књига Јездрина, Књига Товијина, Књига о Јудити, Прва књига Јездрина, Друга књига Јездрина, Прва Макавејска, Друга Макавејска. Књига такође садржи Јосифове Јеврејске старине и Јудејски рат, као и енциклопедију Етимологије Исидора Севиљског, медицинске радове Хипократа, Теофила, Филарета и Константина. Иза празне стране наставља се Нови завет са Матејом, Откровењем Јовановим и Посланицама Римљанима и Јеврејима. Иза слике ђавола налази се Бохемијска хроника Козме од Прага, списак браће у манастиру Подлажице и календар са некрологом, магијским формулама и другим локалним извештајима којим се кодекс завршава. Цео документ је написан на латинском, а додатно садржи хебрејски, грчки и словенски алфабет (ћирилични и глагољски).[10]

Рукопис садржи илуминације у црвеној, плавој, жутој, зеленој и златној боји. Почетна слова су богато украшена, често и преко целе странице. Кодекс има уједначен изглед, будући да се начин писања кроз цео рукопис не мења, не показујући трагове година, болести или расположења од стране самог писара. То је можда довело до уверења да је књига написана за веома кратко време. Ипак, научници су склони да верују у теорију да је било потребно преко 20 година да се књига комплетира.

На листу 290, налази се слика ђавола, око 50 цм висине. Неколико претходних страница је написано на тамнијем пергаменту, другачијем од остатка кодекса. Разлог овој другачијој боји је изложеност пергамента светлости. Одмах наспрам ђавола налази се слика Небеског краљевства, у контрасту према слици ђавола.

Кодекс Гигас, највећи средњовековни рукопис на свету познат је и под називом Ђавоља Библија због велике илустрације ђавола која се налази унутар књиге, као и због легенде која га окружује - документ је написан на латинском, а садржи и хебрејски, грчки и словенски алфабет (ћирилични и глагољски)

Легенда о настанку рукописа за једну ноћ[уреди | уреди извор]

Према легенди забележеној још у средњем веку, аутор Кодекса био је монах који је прекршио своју монашку заклетву и био осуђен да буде жив зазидан. Да би окајао тешку казну, обећао је да ће створити књигу за једну ноћ, која ће заувек прославити манастир и обухватити целокупно људско знање. Близу поноћи је схватио да неће моћи да испуни задатак сам, тако да је упутио посебну молитву, не Богу, већ палом анђелу Луциферу, како би му помогао да заврши књигу у замену за своју душу. Ђаво је завршио књигу, а монах је додао слику ђавола из захвалности за помоћ.[1][11][12] Приликом тестирања, процењено је да би само за калиграфски део, без илустрација и украшавања, требало пет година непрекидног писања.[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Codex Gigas - Kungl. biblioteket, Stockholm”. Kb.se. 30. 5. 2007. Архивирано из оригинала 04. 03. 2020. г. Приступљено 14. 1. 2012. 
  2. ^ Boldan 2007, стр. 15.
  3. ^ „KB description”. Kb.se. 19. 6. 2007. Приступљено 14. 1. 2012. 
  4. ^ Boldan 2007, стр. 17.
  5. ^ M. Gullick, The Codex Gigas. A revised version of the George Svensson lecture delivered at the National Library of Sweden, Stockholm, November 2006, Biblis 28 (2007), pp. 5-19.
  6. ^ Bruce M. Metzger, Bart D. Ehrman, "The Text of the New Testament: Its Transmission, Corruption and Restoration", Oxford University Press (New York – Oxford, 2005), pp. 103.
  7. ^ „''The Stockholm Castle fire of 1697''”. Kb.se. 19. 6. 2007. Приступљено 14. 1. 2012. 
  8. ^ Raising the devil – A legendary work returns to Prague
  9. ^ „Borrowing the Devil's Bible”. Radio.cz. Приступљено 14. 1. 2012. 
  10. ^ „About the Codex Gigas”. Codex Gigas - Kungl. biblioteket, Stockholm: National Library of Sweden. Приступљено 18. 4. 2011. 
  11. ^ „KB Legends”. Kb.se. 19. 6. 2007. Приступљено 14. 1. 2012. 
  12. ^ "Satanic Inspiration", The Prague Post Online Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јул 2017), September 12, 2007.
  13. ^ USA (25. 8. 2010). „National Geographic: Devil's Bible”. Channel.nationalgeographic.com. Архивирано из оригинала 03. 09. 2011. г. Приступљено 14. 1. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Boldan, Kamil; Michal Dragoun; et al. (2007). The Devil’s Bible - Codex Gigas. The Secrets of the World’s Largest Book. NKP. ISBN 978-80-7050-532-8. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Codex Gigas на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Codex_Gigas&oldid=26736250”