Џорџ Вестингхаус

С Википедије, слободне енциклопедије

Џорџ Вестингхаус
Џорџ Вестингхаус, ране 1900.-те
Датум рођења(1846-10-06)6. октобар 1846.
Место рођењаСкохери (Њујорк)
 САД
Датум смрти12. март 1914.(1914-03-12) (67 год.)
Место смртиЊујорк
 САД
Потпис

Џорџ Вестингхаус (енгл. George Westinghouse, 6. октобар 1846 — 12. март 1914) је био амерички предузетник, проналазач и инжењер, један од пионира електричне индустрије.[1]

Вестингхаус је био главни Едисонов конкурент у развоју и примени електричне енергије у широкој потрошњи на америчком тлу; док је Томас Едисон форсирао примену једносмерне струје, Вестингхаус је покушавао, а на крају и успео, да докаже да је наизменична струја боља и лакша за производњу, потрошњу, али и одржавање опреме и уређаја који је производе и експлоатишу.

Године 1911, Вестингхаус је примио Едисонову медаљу Америчког института инжењера електротехнике (АИЕЕ) „за заслужна остварења у вези с развојем система наизменичне струје”.[2]

Ране године[уреди | уреди извор]

Џорџ Вестингхаус је рођен 1846. у Централ Бриџу у Њујорку (видети родно место Џорџа Вестингхауса млађег и дом за дечаштво), као син Емелин (Ведер) и Џорџа Вестингхауса старијег, власника машинске радње.[3] Његови преци су дошли из Вестфалије у Немачкој, при чему су се прво преселили у Енглеску, а затим емигрирали у САД. Презиме је англиковано из Wестингхаусен.

Од младости, Вестингхаус је испољио талент за машинерију и вођење посла. Када је избио грађански рат 1862. године, 15-годишњи Вестингхаус се пријавио у Националну гарду Њујорка и служио је све док га родитељи нису подстакли да се врати кући. Следеће године је убедио родитеље да му дозволе да се поново пријави, након чега се придружио чети M 16. њујоршке коњице и добио унапређење у чин каплара. У децембру 1864. дао је оставку армији да би се придружио морнарици, служећи као вршилац дужности трећег помоћног инжењера на топовњачи УСС Маскута до краја рата.[4] Након окончања војне службе у августу 1865. вратио се породици у Шенектади и уписао се на Јунион колеџ. Изгубио је интересовање за наставни план и програм и одустао је у првом мандату.

Вестингхаус је имао 19 година када је створио свој први изум, ротациону парну машину.[5][6] Такође је осмислио Вестингхаус фармерску машину. Када је имао 21 годину, изумео је „замењивач вагона“, уређај за враћање вагона који искоче из шина на шине, и реверзибилну жабу, уређај који се користи са скретницом за усмеравање возова на један од два колосека.[5][7]

Ваздушне кочнице[уреди | уреди извор]

Вестингхаусове парне и ваздушне кочнице (патент САД 144.006)

Отприлике у то време, био је сведок железничке колизије у којој су двоје машиновођа видели један другог, али нису успели да зауставе своје возове на време користећи постојеће кочнице. Кочничари су морали да трче од вагона до вагона, по путањи поврх вагона, ручно примењујући кочнице на сваком вагону.[8]

Године 1869, са 22 године, Вестингхаус је изумео железнички кочнички систем који користи компримовани ваздух. Вестингхаусов систем је користио компресор на локомотиви, резервоар и посебан вентил на сваком вагону, и једну цев која се протеже дуж воза (са флексибилним везама) која је истовремено допуњавала резервоаре и контролисала кочнице, омогућавајући машиновођи да примени и отпусти кочнице истовремено на свим вагонима. То је поуздан систем, јер свако пуцање или прекид везе у цеви воза активира кочнице у целом возу. Патентирао га је Вестингхаус 28. октобра 1873. године.[9]

Вестингхаус је тежио многим побољшањима железничких сигнала (који су тада користили уљане лампе). Године 1881. основао је компанију Јунион скретница и сигнал за производњу својих изума за сигнализацију и скретање.[10][11]

Сарадња са Теслом[уреди | уреди извор]

Вестингхаус је био поборник наизменичне струје на основу сарадње са Николом Теслом и верујући у Теслине идеје и проналаске. Пружио је подршку Тесли, уверен да његово обртно магнетно поље има будућност. Тиме је омогућио напредак у електротехници.

Његова је компанија саградила на Нијагари прву хидроелектрану с полифазним системима на основу Теслиних идеја.

После тога Теслине идеје и проналасци о наизменичној струји су нашле примену у целом свету.

Патенти[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 43. ИСБН 86-331-2112-3. 
  2. ^ „Георге Wестингхоусе”. ИЕЕЕ Глобал Хисторy Нетwорк. ИЕЕЕ. Приступљено 22. 7. 2011. 
  3. ^ „Wестингхоусе__Георге.хтмл”. ПСУ.еду. Архивирано из оригинала 17. 10. 2015. г. Приступљено 7. 10. 2017. 
  4. ^ Регистер оф Цоммиссионед Оффицерс оф тхе Унитед Статес Навy. 1865. п. 209.
  5. ^ а б Георге Wестингхоусе Тимелине Архивирано октобар 21, 2014 на сајту Wayback Machine
  6. ^ Георге Wестингхоусе артицле ат Енцyцлопæдиа Британница
  7. ^ Хе латер патентед тхе девице. Ит wас иссуед ас У.С. Патент 76.365 ин Април 1868, wхен хе wас 22. Ит wас реиссуед ас У.С. Патент РЕ3.584 ин Аугуст 1869.
  8. ^ „Тхе Лифе оф а Бракеман – Тхе Неверсинк Валлеy Мусеум оф Хисторy & Инноватион” (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-06. 
  9. ^ „Импровемент ин стеам анд аир бракес”. Гоогле.цом. Приступљено 7. 10. 2017. 
  10. ^ Wитзел, Морген, ур. (2006). Енцyцлопедиа оф тхе Хисторy оф Америцан Манагемент (1ст изд.). Цонтинуум — преко Цредо Референце. 
  11. ^ Геисст, Цхарлес Р., ур. (2005). Енцyцлопедиа оф Америцан Бусинесс Хисторy (1ст изд.). Фацтс он Филе — преко Цредо Референце. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашњи видео-запис
Боокнотес интервиеw wитх Јилл Јоннес он Емпирес оф Лигхт, Оцтобер 26, 2003, C-СПАН

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Џорџ Вестингхаус на Викимедијиној остави.
Wикисоурце хас тхе теxт оф а 1922 Енцyцлопæдиа Британница артицле абоут Георге Wестингхоусе.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Džordž_Vestinghaus&oldid=27554814”