Деконгестив

С Википедије, слободне енциклопедије

Децонгестив (назални деконгестив) је тип лека који се користи за олакшавање назалне конгестије (носног загушења) у горњем респираторном тракту. Активни састојак многих деконгестаната је било псеудоефедрин или фенилефрин.[1][2]

Фармакологија[уреди | уреди извор]

Велика већина деконгестива делује путем појачања дејства норепинефрина (норадреналина) и епинефрина (адреналина) или путем стимулације α-адренергичких рецептора. Тиме се индукује вазоконстрикција крвних судова у носу, грлу, и параназалним синусима, што доводи до редуковане инфламације (отицања) и формирања слузи у тим областима.

Деконгестивни назални спрејеви и капи за очи често садрже оксиметазолин и користе се за топичку деконгестију. Псеудоефедрин делује индиректно на систем адренергичких рецептора, док су фенилефрин и оксиметазолин директни агонисти. Дејство није ограничено на нос, и ови лекови могу да узрокују хипертензију (висок крвни притисак) путем вазоконстрикције. Већина деконгестива нису јаки стимуланти услед недостатка респонса дригих адренорецептора. Осим хипертензије, честе нуспојаве су поспаност, анксиозност, несвестица, побудљивост, и нервоза.

Топикално назални или офталмички деконгестанти брзо развијају тахифилаксију (брзо умањење респонса на лек након вишеструких доза током кратког периода). Дуготрајна употреба се не препоручује, пошто ови агенси губе ефективност након неколико дана.

Примери[уреди | уреди извор]

Неки од често коришћених деконгестива су:

Види још[уреди | уреди извор]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071422803. 
  2. ^ Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799. 

Литература[уреди | уреди извор]