Дендрохронологија

С Википедије, слободне енциклопедије
Годишњи "прстенови"

Апсолутно датовање, тј. приписивање тачних хронолошких датума објекту или групи објеката, било је могуће тек од почетка 20. века када су пронађене разне методе помоћу којих се то могло утврдити. Био је то прави продор у археологији, који је повећао ентузијазам не само археолога, већ научне заједнице уопште, да је могуће саставити целину од делића прошлости. Такође, развитак ових метода повезао је археологију са другим наукама, пре свега са биологијом и физиком, чија су сазнања и достигнућа обилато примењивана у конституисању нових научних поступака. Поред радиокарбонског датирања, које је најпознатије у лаичким круговима, једна од најважнијих метода свакако је и дендроархеолошко датовање.

Историјат дендрохронологије[уреди | уреди извор]

Дендрохронологија представља метод који користи анализу годова на дрвету да би се успоставила хронологија. Ову методу открио је А.Е.Даглас, астроном који је истраживао циклусе сунчевих мрља пратећи климатске факторе, рефлектоване у расту дрвета. Годови су дотад коришћени за утврђивање старости дрвета, али он их је употребио за нова сазнања. Веровао је да сунчеве мрље утичу на климу, а самим тим и на годишњи прираштај у расту годова. Тако је у даљем току истраживања открио да прираштај у расту годова зависи од годишње количине падавина. Ова варирања у расту су регионалног карактера, што значи да све дрвеће исте врсте и у истом региону показује сличан релативни раст током једне године. Захваљујући томе што постоје разлике у ширини годова, могуће је уочити одређене обрасце, који кад се препознају, могу да се корелирају са старијим стаблима исте врсте, те се хронологија може ширити све даље и даље у прошлост.
Даглас је вршио проучавања на југозападу САД-а, почевши од 1901. године, користећи локална стабла борова. Успео је да успостави 450-годишњу хронологију варијабилности годова. Убрзо му се придружио Кларк Вислер, антрополог који је проучавао индијанска племена. Он је препознао потенцијал нове методе за коришћење у археолошким истраживањима. Уз помоћ делова дрвета пронађених на археолошким налазиштима, успели су да прошире хронологију на 1000 година уназад.

Када су увидели значај ове технике у утврђивању тачних календарских датума убрзо су је прихватили и други геолози, климатолози и археолози, те је сад на југозападу САД-а успостављена хронологија до 332. године пре нове ере. Када је прихваћена у научним круговима, дендрохронологија се проширила и на друге земље. Сада постоји интернационална база годова, која обухвата хронологије из 21 земље.

Услови за примену дендрохронологије[уреди | уреди извор]

Анализа годова заснива се на чињеници да дрвеће сваке године формира нове слојеве камбијума – меког целулозног ткива, између коре и старог дрвета. Ти новоформирани слојеви почињу да се граде у пролеће и разликују се од претходних слојева по боји – светлији су од слојева из преходних година. Међутим како сезона пролази, и они постају тамније боје, и стапају се са слојевима ћелија из претходних година, све док се на крају лета не заврши производња нових ћелија]]. Тај процес се понавља сваке године, и јасна линија раздваја слојеве ћелија из те године и слојеве ћелија из претходних година.

Али дебљина ових слојева није иста. Њено варирање зависи од два фактора: први је старост дрвета. Што је дрво старије, то су новоформирани годови све ужи и ужи, тако да су унутрашњи годови шири него спољашњи. Други фактор је промена у клими на годишњем нивоу. У годинама када има мало падавина, и када је клима неповољна, годови су ужи, чак се може десити и да се тада уопште не формирају, па их зовемо локално одсутнима. Са друге стране, када су падавине обилне, ширина годова ће бити значајно већа, чак се може десити да се формира више од једног года, па се ти годови сматрају лажним за ту годину.

Већина дрвећа у једној области показује исту варијабилност у ширини годова, и такво дрвеће називамо сензитивним. Дрвеће погодно за унакрсно датовање је сензитивно. Сензитивност зависи и од врсте дрвета. Неке врсте имају добро дефинисане годове, осетљиве на срединске факторе, и различитих ширина годова, као на пример северна бела јела и бор. За разлику од њих, смрека, храст и орах имају годове исте ширине, те су непогодни за унакрсно датовање. Важно је и да се дрво налази на археолошким налазиштима, да би се могло искористити за одређивање старости локалитета. Због тога је једна од врста најчешће коришћених за датовање северна бела јела, која се често налази на северноамеричким локалитетима. Од велике је важности и број прстенова на узорку дрвета који користимо за датовање. Секвенце које садрже мање од 25-30 прстенова не могу да се датују. Идеални узорак би требало да обухвата између 60 до 200 година, са просечном величином прстена која може да се уочи под сочивима која увећавају 6 пута.

Техника анализе[уреди | уреди извор]

Да би се на узорак дрвета могла применити дендроархеолошка метода, он мора бити претходно добро припремљен за анализу.Узорци дрвета чувају се на сувом и хладном месту, да их топлота и влага не би оштетиле. Затим им се дода раствор бензина и парафина, који их спречавају да се распадну, јер делују као везивни материјал. Делови дрвеног угља могу да се прекрију дебелим слојем лака, који представља још једну методу презервације узорка. Тако припремљени узорци подвргавају се анализи. Први циљ у анализи јесте унакрсно датовање узорака. Најпре се на сваком узорку утврђује видљивост годова и употребљивост тог узорка за датовање. Када се издвоје погодни узорци, међусобно се упоређују, и траже се препознатљиви обрасци који се понављају. Дакле, потребно је да узорци буду што различитији,да би се могли уочити ти обрасци. Потребно је да корелација међу узорцима буде што већа, тј. да се серије годова карактеристичне за један узорак делимично поклапају са серијама на другом узорку. Да би се утврдила корелација, постоје 2 методе:

а) метод меморије - истраживач меморише све обрасце које је пронашао на налазишту, и упоређује узорке. Овај метод захтева добру меморију, много времена и напора од истраживача.

б) скелетни график - да би се приказала структура уских и широких прстенова, црта се график на ком се то јасно очитава. Овај метод је нарочито погодан када се ради са великим количинама материјала или са узорцима који потичу из географске или временске зоне непознате истраживачу. На графику се приказује релативна ширина сваког прстена. Што је прстен шири, то је линија која га представља на графику краћа, и обрнуто.

Следећи корак јесте упоређивање узорака. Корелација се може утврдити статистички или визуелно. Уколико постоји корелација међу узорцима, сматра се да је унакрсно датовање успешно објављено, и може се нацртати заједнички график који приказује интегрисане налазе. Међутим, тако утврђена хронологија је релативна. Да би се успоставила апсолутна хронологија, потребно је да постоји већ утврђена апсолутна хронологија дрвећа одређене врсте за одређени регион, која иде уназад довољно да се поклапа и унакрсно датује са узорком који се проучава. постоје и одређени проблеми у унакрсном датовању. Највећи проблем јесте временска веза која постоји између датовања узорка и датовања археолошког локалитета на коме је пронађен.

Могуће грешке при дендрохронолоском датовању[уреди | уреди извор]

Постоје 4 типа грешака по Банистеру.

  • 1. Највећи проблем јесу поновно употребљена стабла.
  • 2. Слична томе јесте и грешка која настаје приликом реновирања или ремоделовања старих соба или насеља.
  • 3. Уколико се на основу греда у просторији закључује о пореклу артефаката пронађених у њој, може доћи до грешке - датуми порекла не морају бити исти.
  • 4. Грешка обрнутог типа је када на основу предмета пронађених у просторији закључујемо о датуму настанка целе грађевинске структуре.

Још један проблем који постоји је везан за спољашње прстенове. Датум који се приписује узорку дрвета је датум последњег прстена, јер је то датум када је дрво посечено и употребљено у одређену сврху. Међутим, може се десити да управо ти спољашњи прстенови недостају. Тада се може приступити процени броја недостајућих прстенова или се може утврдити да је датум који је приписан узорку није и датум када је дрво посечено.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dendrohronologija&oldid=26738154”