Диетил етар

С Википедије, слободне енциклопедије
Диетил етар
Скелетал формула
Балл-анд-стицк модел
Називи
IUPAC назив
Ethoxyethane
Други називи
Етил етар; Етил оксид; 3-Оксапентан; Етоксиетан
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.425
КЕГГ[1]
RTECS KI5775000
УНИИ
  • CCOCC
Својства
C4H10O
Моларна маса 74,12 g·mol−1
Агрегатно стање безбојна течност
Густина 0,7134 g/cm3, tečnost
Тачка топљења −1.163 °C (−2.061 °F; −890 K)
Тачка кључања 346 °C (655 °F; 619 K)
69 g/L (20 °C)
Индекс рефракције (nD) 1.353 (20 °C)
Вискозност 0.224 cP (25 °C)
Структура
Диполни момент 1.15 D (гас)
Опасности
Опасност у току рада Екстремно запаљив (F+),
штетан (Xn)
Bezbednost prilikom rukovanja External MSDS
R-oznake R12 R19 R20 R22 R66 R67
S-oznake S9 S16 S29 S33
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 4: Will rapidly or completely vaporize at normal atmospheric pressure and temperature, or is readily dispersed in air and will burn readily. Flash point below 23 °C (73 °F). E.g., propaneHealth code 2: Intense or continued but not chronic exposure could cause temporary incapacitation or possible residual injury. E.g., chloroformReactivity code 1: Normally stable, but can become unstable at elevated temperatures and pressures. E.g., calciumSpecial hazards (white): no code
4
2
1
Tačka paljenja -45 °C[4]
160 °Ц (320 °Ф; 433 К)
Сродна једињења
Сродне материје: Етри
Диметил етар
Метоксипропан
Сродна једињења
Диетил сулфид
Бутаноли (изомер)
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Диетил етар (етил етар, или једноставно етар) је органско једињење из етарске класе са формулом (C
2
Х
5
)
2
О
. Он је безбојна, високо испарљива запаљива течност са карактеристичним мирисом. Он је у широкој употреби као растварач и својевремено је се користио као генерални анестетик. Етар ас делимично растворан у води (6.9 g/100 mL).[5]

Примена[уреди | уреди извор]

Он је веома важан растварач у производњи целулозне пластике као што је целулоза ацетат.[6]

Гориво[уреди | уреди извор]

Диетил етар има високи цетански број од 85-96, и користи се као почетни флуид дизел и бензинских мотора[7] због његове високе испарљивости и ниске температуре самозапаљивања. Он се из истог разлога користи као компонента у мешавинама горива за моделе мотора са карбураторским компресионим паљењем.

Лабораторијска употреба[уреди | уреди извор]

Диетил етар је уобичајени лабораторијски растварач. Његова растворљивост у води је ограничена, из ког разлога се користи за течност-течност екстракцију. Кад се користи са воденим растворима, органски слог диетил етра је изнад због мање густине од воде. Он се често користи као растварач за Григнардову реакцију и низ других реакција са органометалним реагенсима. Због његове примене у производњи недопуштених супстанци, он је сврстан у табелу II прекурсора под конвенцијом Уједињених народа против незаконитог промета опојним дрогама и психотропним материјама.[8]

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ „Етхyл Етхер МСДС”. Ј.Т. Бакер. Архивирано из оригинала 28. 03. 2012. г. Приступљено 24. 6. 2010. 
  5. ^ „ИНЦХЕМ - Диетхyл етхер”. 
  6. ^ „Етхерс, бy Лаwренце Карас анд W. Ј. Пиел”. Кирк‑Отхмер Енцyцлопедиа оф Цхемицал Тецхнологy. Јохн Wилеy & Сонс, Инц. 2004. 
  7. ^ „Еxтра Стренгтх Стартинг Флуид: Хоw ит Wоркс”. Валвовине. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 5. 9. 2007. 
  8. ^ „Мицрософт Wорд - РедЛистЕ2007.доц” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 27. 02. 2008. г. Приступљено 03. 09. 2011. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Диетил етар на Викимедијиној остави