Дигитоксин
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
(3β,5β)-3-[(О-2,6-дидеоxy-β-D-рибо -хеxапyраносyл-(1->4)-2,6-дидеоxy-β-D- рибо-хеxопyраносyл)оxy]-14-хyдроxyцард- 20(22)-енолиде | |
| Фармакокинетички подаци | |
| Биорасположивост | 95% (Орално) |
| Метаболизам | Јетра |
| Полувреме елиминације | 5~7 дана |
| Идентификатори | |
| CAS број | 71-63-6  |
| ATC код | C01AA04 (WHO) |
| PubChem | CID 11968425 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C41H64O13 |
| Моларна маса | 764.939 г/мол |
Дигитоксин је срчани гликозид (енгл. cardiac glycoside). Он има сличну структуру и ефекте са дигоксином (мада су његови ефекти дуготрајнији). За разлику од дигоксина који је елиминисан из тела путем бубрега, он се одстрањује јетром, и зато га могу користити пацијенти са слабом или спорадичном функцијом бубрега. У данашње време он се ретко користи у медицинској пракси. Било је неколико контролисаних клиничких испитивања која су показала да је дигоксин ефикасан у делу пацијената третираних за срчане недостатке (енгл. heart failure). Не постоји једнако уверљива потврда ефикасности за дигитоксин, мада се претпоставља да он има слични профил.[1][2]
Токсичност[уреди | уреди извор]
Дигитоксин испољава сличне токсичне ефекте као и чешће коришћени дигоксином, наиме он може да изазове: анарексију, мучнину, повраћање, дијареју, сметеност, визуелни поремећаје, и срчане аритмије. Фрагменти антидигоксин антитела, који су специфични третман за дигоксин тровање, су исто тако ефикасни у озбиљним тровањима дигитоксином.[3]
Књижевност и филм[уреди | уреди извор]
- Дигитоксин је смртоносно оружје у Агата Кристијевој новели Састанак са смрћу.
- Он је исто тако коришћен у убиству путем запрашивача усева (енгл. crop duster) у ЦСИ.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Белз ГГ, Бреитхаупт-Грöглер К, Осоwски У (2001). „Треатмент оф цонгестиве хеарт фаилуре—цуррент статус оф усе оф дигитоxин”. Еур. Ј. Цлин. Инвест. 31 (Суппл 2): 10—7. ПМИД 11525233. Архивирано из оригинала 05. 01. 2013. г. Приступљено 15. 03. 2010.
- ^ Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). „Цхаптер 34. Антиаррхyтхмиц другс”. Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071422803.
- ^ Куроwски V, Ивен Х, Дјонлагиц Х (1992). „Треатмент оф а патиент wитх севере дигитоxин интоxицатион бy Фаб фрагментс оф анти-дигиталис антибодиес”. Интенсиве Царе Мед. 18 (7): 439—42. ПМИД 1469187.
Литература[уреди | уреди извор]
- Јоханссон С, Линдхолм П, Гуллбо Ј, Ларссон Р, Бохлин L, Цлаесон П (2001). „Цyтотоxицитy оф дигитоxин анд релатед цардиац глyцосидес ин хуман тумор целлс”. Антицанцер Другс. 12 (5): 475—83. ПМИД 11395576. дои:10.1097/00001813-200106000-00009.
- Хиппиус M, Хумаид Б, Сицкер Т, Хоффманн А, Гöттлер M, Хасфорд Ј (2001). „Адверсе друг реацтион мониторинг--дигитоxин овердосаге ин тхе елдерлy”. Инт Ј Цлин Пхармацол Тхер. 39 (8): 336—43. ПМИД 11515708.
- Хауx Ј, Клепп О, Спигсет О, Третли С (2001). „Дигитоxин медицатион анд цанцер; цасе цонтрол анд интернал досе-респонсе студиес”. БМЦ Цанцер. 1: 11. ПМИД 11532201. дои:10.1186/1471-2407-1-11.
- Сривастава M, Еиделман О, Зханг Ј, Паwелетз C, Цаохуy Х, Yанг Q, Јацобсон К, Хелдман Е, Хуанг W, Јозwик C, Поллард Б, Поллард Х (2004). „Дигитоxин мимицс гене тхерапy wитх ЦФТР анд суппрессес хyперсецретион оф ИЛ-8 фром цyстиц фибросис лунг епитхелиал целлс”. Проц Натл Ацад Сци УСА. 101 (20): 7693—8. ПМИД 15136726. дои:10.1073/пнас.0402030101.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
