Динамит

Динамит је врста експлозива на бази нитроглицерина и кисеоника. Први човек који је направио контролисани динамит био је Алфред Нобел 1866. Патентирао га је 1867. Најчешће изгледа као штап дугачак око 30-ак центиметара, чији је пречник базе око 5 центиметара. Динамит се сматра високо експлозивним. Најпре се користио у рударству, да би касније, примену добио и у рату.

Динамит (грч. sila, снага) назив је за врло снажан бризантни експлозив, који се већ у 19. веку производио на бази глицерол-тринитрата, познатијег под старим називом нитроглицерин.

Алфред Нобел је утврдио 1867. године да инфузоријска земља адсорбује глицерол-тринитрат и гради с њим пластичан и мање осетљив експлозив, кога је назвао динамит.

Прве врсте динамита садржале су 75% глицерол-тринитрата, 24,5% инфузоријске земље и 0,5% соде. Био је то такозвани гурдинамит, у коме је инфузоријска земља била неактивна база са сврхом слабљења детонације. После се углавном производио динамит с активном базом, у облику мешавине глицерол-тринитрата и шалитре, дрвене пиљевине, прашине каменог угља итд. Смесе, масне и хигроскопне, биле су изоловане слојем воска или пластике. Нобел је такође открио да колодијумски памук (нитрирана целулоза с 11 до 12% азота) с глицерол-тринитратом даје желатинасту смесу, тзв. праскави желатин (ондашњи желатински динамит). Динамит кориштен у рударству садржавао је натријум хлорид, у сврхе смањења температуре детонације и повећања њене снаге.

Данас се уместо глицерол-тринитрата за припрему динамита користи амонијум нитрат у желатинској маси од целулозног нитрата и гликол-динитрата. Тај експлозив је назван амонијумски динамит, отпоран је на влагу, поузданији, сигурнији, снажнији и јефтинији.

Разлика од ТНТ-а

Честа је забуна да су ТНТ и динамит иста ствар, или да динамит садржи ТНТ, иако војни динамит не садржи ТНТ. Иако су обоје високо експлозивни, нема сличности између њих. Док је динамит упијајућа мјешавина натопљена нитороглицерином, а затим сабијена у цилиндрични облик у увијена у папир, ТНТ је специфично хемијско једињење названо 2,4,6-тринитротулен.

Штап динамита садржи приближно 2,1 МЈ енергије. Густина енергије (Џул по килограму или J/kg) динамита је око 7,5 MJ/kg у односу на 4,7 MJ/kg TNT-a.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Dinamit

Овај текст је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.