Дисулфид

С Википедије, слободне енциклопедије
Општа структура дисулфида

У хемији, дисулфид се обично односи на структурну јединицу која се састоји од везаног пара атома сумпора.[1] Дисулфид је хемијско једињење које садржи дисулфидну везу[2], као што је дифенил дисулфид, C6H5S-SC6H5.

Неоргански вс. органски дисулфиди[уреди | уреди извор]

Дисулфидни ањон је S22−, или S–S. Сумпору је обично даје редуковани оксидациони број −2, описује се као S2− и назива сулфид. Он има електронску конфигурацију племенитог гаса (аргона). У дисулфиду, сумпор је редукован само до стања са оксидационим бројем −1. Његова конфигурација подсећа на атом хлора. Он тежи да формира ковалентну везу са још једним S центером чиме настаје S22− група. Кисеоник се тако]е понаша на сличан начин, е.г. у пероксидима као што је H2O2. Примери:

У многим случајевима, сваки атом сумпора у дисулфидној групи је ковалентно везан за атом угљеника у органским једињењима, формира дисулфидну везу. Примери су:

FeS2 јединична ћелија
S2Cl2
цистин
липоинска киселина
Ph2S2

Погрешни називи[уреди | уреди извор]

Термин дисулфид се такође користи за једињења која садрже два сулфидна (S2−) центера. Једињење угљен дисулфид, CS2 са структурном формулом S=C=S. Овај молекул није дисулфид у смислу да му недостаје S-S веза. Слично томе, молибден дисулфид, MoS2, није дисулфид јер његови атоми сумпора нису везани.

CS2
MoS2

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Cremlyn, R. J. W. (1996). An introduction to organosulfur chemistry. New York: Wiley. ISBN 978-0-471-95512-2. 
  2. ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500. 
  3. ^ Sevier, C. S.; Kaiser, C. A. (2002). „Formation and transfer of disulphide bonds in living cells”. Nature Reviews Molecular and Cellular Biology. 3 (11): 836—847. PMID 12415301. doi:10.1038/nrm954.