Додеканол
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Dodekan-1-ol
| |
| Други називи
Додеканол
1-Додеканол Додецил алкохол Лаурил алкохол | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| DrugBank | |
| ECHA InfoCard | 100.003.620 |
| КЕГГ[2] | |
| УНИИ | |
| |
| Својства | |
| C12H26O | |
| Моларна маса | 186,34 |
| Агрегатно стање | Безбојна течност |
| Густина | 0,8309 |
| Тачка топљења | 24 °C (75 °F; 297 K) |
| Тачка кључања | 259 °C (498 °F; 532 K) |
| Нерастворан | |
| Растворљивост у етанолу и етару | Растворан |
| Опасности | |
| Р и С ознаке | Р36 |
| Тачка паљења | 127 °C |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Додеканол (1-додеканол, додекан-1-ол, додецил алкохол, лаурил алкохол) је масни алкохол. Додеканол је безбојна, у води нерастворна течност са тачком топљења од 24 °C и тачком кључања 259 °C. Он има мирис цвећа. Он се може добити из масних киселине из палминих коштица или кононасовог уља и метил естара путем редукције.
Додеканол се користи у производњи сурфаканата, мазивних уља, лекова, у прављењу монолитичких полимера и као зачин за храну.
У козметици се додеканол користи као овлаживач.
Токсичност[уреди | уреди извор]
Додеканол је благ иритант коже. Он има половину нивоа токсичности етанола, али је веома штетан за морске организме.[5]
Узајамна растворљивост додеканола и воде[уреди | уреди извор]
Узајамна растворљивост 1-додеканола и је квантификована.[6]
| Температура, °C | Растворљивост додеканола у води | Растворљивост воде у додеканолу |
|---|---|---|
| 29.5 | 0.04 | 2.87 |
| 40.0 | 0.05 | 2.85 |
| 50.2 | 0.09 | 2.69 |
| 60.5 | 0.15 | 2.96 |
| 70.5 | 0.09 | 2.70 |
| 80.3 | 0.14 | 2.89 |
| 90.8 | 0.18 | 2.96 |
| стандардна девијација | 0.02 | 0.01 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Лиде Давид Р., ур. (2006). ЦРЦ Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (87тх изд.). Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ MSDS Safety Sheet Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јул 2011)
- ^ Richard Stephenson and James Stuart, "Mutual Binary Solubilities: Water-Alcohols and Water-Esters", J. Chem. Eng. Data, 1986, 31, 56-70.
Литература[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
