Двоелектронска трицентарска веза

Двоелектронска трицентарска веза је електронски оскудна хемијска веза где три атома деле два електрона. Комбинацијом три атомске орбитале се формирају три молекулске орбитале: једна везујућа, једна невезујућа, и једна антивезујућа. Два електрона иду у везујућу орбиталу, што доводи до нет везујућег ефекта и формирања хемијске везе између сва три атома. У многим уобичајеним везама овог типа, везујућа орбитала је померена у смеру два од три атома, уместо да буде равномерно расподељена међу сва три. Најједноставнији пример 3ц-2е везе је триводонични катјон, H₃.^[1] Још један пример 3ц-2е везе су диводонични комплекси.

Једињења бора[уреди | уреди извор]

Резонантне структуре 3ц-2е везе диборана.

Диборан. Два централна атома водоника су симултано везана за оба атома бора у 3ц-2е везама.

Двоелектронске трицентарске везе се често јављају у једињењима бора, попут диборана (B₂H₆). Мономер BH₃ је нестабилан пошто је атом бора окружен са само шест валентних електрона, и стога да би се формирала стабилна електронска конфигурација ближа октету, дели електроне са B−H везом другог атома бора, формирајући B−H−B везу са 3-центра-2-електрона. У диборану, постоје две такве везе: два Х атома премоштавају два Б атома, остављајући два додатна Х атома у уобичајеним B−H везама на сваком атому бора.

Два електрона (која одговарају једној вези) у B−H−B везујућој молекулској орбитали су распоређена преко три интернуклеарна простора.^[2] Ред везе сваке B−H интеракције је 0,5,^[3] и стога су премоштавајуће B−H везе слабије и дуже од терминалних B−H веза, као што то показују дужине веза на структурном дијаграму.

Овај шаблон везивања је исто тако присутан у триметилалуминијуму, који формира димер Al₂(CH₃)₆ са атомима угљеника две метил групе у позицијама премоштавања. Овај тип везе се такође јавља у једињењима угљеника, где се понекад назива хиперкоњугацијом.