Двосмерни текст

С Википедије, слободне енциклопедије

Двосмерни текст је текст који садржи текст у оба смера, како с десна налево (РТЛ) тако и с лева надесно (ЛТР). То обично подразумева текст који садржи различите врсте писма, али може се односити и на бустрофидон,[1] који мења смер текста у сваком реду.

Неки светски системи писања, посебно Арапско и Јеврејско, и изведена писма као што су Урду, Персијско, Курдско и Јидиш, су написана у облику познатом као с-десна-на-лево (РТЛ), у коме писање почиње на десној страни странице и завршава се на левој. Ово је различито од с-лева-на-десно (ЛТР) смера коришћеног у већини светских језика. Када је ЛТР текст помешан са РТЛ текстом у истом пасусу, сваки тип текста је написан у свом смеру, и њега називамо двосмерни текст. Ово може да постане врло компликовано ако се користе вишеструки нивои наводјења.

Многи компјутерски програми не успевају исправно да прикажу двосмерне текстове. На пример, Јеврејско име Сарах (שרה) се пише син (ש) ресх (ר) хех (ה) с десна на лево. Приметимо: Неки интернет претраживачи могу приказивати јеврејски текст у овом чланку у супротном смеру.

Уникод подршка[уреди | уреди извор]

Подршка двосмерних писама (Бидирецтионал сцрипт суппорт) је могућност рачунарског система да исправно прикаже двосмерни текст. Назив је обично скраћен у жаргону термином БиДи или биди.

Ране компјутерске инсталације биле су дизајниране тако да подржавају само једносмерна, најчешће с-лева-на-десно писма заснована на латинском писму. Додавањем нових знакова и знаковних кодирања омогућено је бројним другим с-лева-на-десно писмима да буду подржана, али за с-десна-на-лево писма као што су Арапско или Јеврејско је то било мало теже, и мешање та два није било једноставно. С-десна-на-лево писма представљена су кроз кодирања као што су ИСО/ИЕЦ 8859-6 и ИСО/ИЕЦ 8859-8, чувајући слова (обично) у писаном и читаном редоследу. Могуће је да јесноставно окренемо с-лева-на-десно редослед приказа у с-десна-на-лево, али тиме жртвујемо могућност исправног приказа писама с-лева-на-десно. Са подршком двосмерног писма, могуће је да се мешају различита писма на истој страници, без обзира на смер писања.

Посебно, Уникодов стандард обезбедјује основе за потпуну БиДи подршку, са детаљним правилима како се кодирају и приказују мешање с-лева-на-десно и с-десна-на-лево писама.

У Уникод кодирању, не-интерпункијски знакови су сачувани у писаном редоследу. Ово значи да је смер писања знакова сачуван у самим знаковима. Ако је то случај, знак зовемо "јак". Интерпункцијски знаци пак се могу појавити како у ЛТР тако и у РТЛ писмима. Њих зовемо "слабим" знаковима јер они не садрже никакве информације о смеру. Тако софтвер одредјује у ком смеру ће ти "слаби" карактери бити уметнути. Понекад (у текстовима мешаног смера) ово води до приказа разних грешака изазваних од стране БиДи алгоритма, који испитује текст,проналази ЛТР и РТЛ јаке знакове и додељује смер слабим знаковима, по одредјеним правилима.

У алгоритму, сваки низ спојених јаких знакова називамо "рун". Слаб знак који се налази измедју два јака знака са истим смером наследјује њихов смер. Слаб знак који се налази исмедју два јака знака са различитим смеровима ће наследити смер главног контекста(у ЛРТ документу знак ће наследити ЛТР смер, док ће у РТЛ документу наследити РТЛ смер). Ако је "слаб" знак праћен другим слабим знаком, алгоритам ће потражити први најближи "јак" знак. Понекад ово води до случајних грешака приказивања. Те грешке исправљамо или спречавамо са "псеудо-јаким" знаковима. Такве Уникод контролне знакове зовемо жигови (маркс). Ти жигови се убацују на одредјена места тако да би оградјени слаби карактери наследили њихов смер.

На пример, да би исправно приказали енглеско име бренда (ЛТР) у Арапском (РТЛ) одељку, убацујемо ЛРМ жиг после симбола марке ако он није праћен ЛТР текстом. Ако ЛРМ жиг није убачен, слаб знак ће бити најближи јаком ЛТР знаку и јаком РТЛ знаку. Стога, у РТЛ контексту, биће сматран да је РТЛ-смерни, и приказан у погрешном редоследу.

Писма која користе двосмерни текст[уреди | уреди извор]

Египатски хијероглифи могу се писати двосмерно, где знакови имају "главу" која је окренута ка почетку реда и "реп" окренут ка крају.

Кинеско писмо се такодје може писати у оба смера, као и вертикално (одозго на доле па с десна на лево), нарочито у знацима (као што су плочице), али смер засебног знака се никад не мења. Ове се често може видети на аутобусима за туристичке обиласке у Кини, где се име компаније обично пише од почетка до краја возила — односно, с десна на лево на десној страни возила, и с лева на десно на евој стани аутобуса. Енглески текстови на десној страни возила се такодје врло често пишу у обрнутом редоследу.

Други различити стилови писања, названи бустрофидон (боустропхедон), су коришћени у неким писмима, као што су старогрчки записи и ровашко писмо. Овај метод писања наизменично мења смер, и често обрће засебне знакове, у сваком узастопном реду.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сампсон 1985, стр. 103.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]