Двоструко римовани дванаестерац

С Википедије, слободне енциклопедије

Двоструко римовани дванаестерац је облик који се јавља у хрватској поезији.[1]

Двоструко римовани дванаестерац има утврђену метричку форму и 12 слогова. Цезура се јавља после шестог слога, па му је шема (6+6). Редовна је ненаглашеност шестог и дванаестог слога. Двоструко је римован, јер је стих од 12 слогова са јаком цезуром иза шестог слога и са парним римама.

Порекло му је нејасно, али се сматра да је то хрватска варијанта млетачко-старофранцуског дванаестерца. Двоструко римовани дванаестерац је био владајући стих хрватске писане књижевности, који се нагло јавио и нагло нестао.

Подврсте[уреди | уреди извор]

  • Дубровачки (јужни) – први полустих првог стиха, и први полустих другог стиха су повезани римом А, а остали римом Б. У дубровачком облику још су везани и парном римом крајеви стиха и први полустихови у стиху.
  • Марулићев (северни) – риме са краја прва два стиха настављају се још и на крају полустихова следећег двостиха. То је чакавски тип двоструко римованог дванаестерца. Среће се у Марулићевој Јудити.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]