Ел Нињо

С Википедије, слободне енциклопедије
Графички приказ температурне аномалије (у правоугаонику) која изазива Ел Нињо, из јануара 2006.
Проматрања ел ниња од 1997. до 1998. с вештачког сателита TOPEX/Poseidon. Бела подручја показују велику количину топле воде на делу Тихог океана западно од обала Чилеа и Перуа.[1]

Ел Нињо (шп. El Niño) је глобални атмосферско-океански феномен који настаје услед флуктуација праваца ветрова и температуре воде у тропском делу Тихог океана. Сам термин „Ел Нињо“ у шпанском језику значи „мали дечак“ и односи се на малог Исуса, јер се ефекти Ел Ниња највише осећају око Божића. По досадашњим истраживањима, Ел Нињо највероватније постоји од завршетка последњег леденог доба. Првобитно је назван по топлој океанској морској струји која запљускује обале Перуа. Доноси влажно и кишовито време, те поплаве у иначе сувим подручјима Јужне Америке, те сушно раздобље у подручју Индонезије. Новија су истраживања показала да се та појава очитује у неправилним размацима од 3 до 5 година као аномалије у температури океанске воде (за 2 до 8 °C топлије) и у струјањима ветрова на делу Тихог океана западно од обала Чилеа и Перуа. Током раздобља ел ниñа мења се режим струјања и вјетрови тада дувају од запада према истоку, топлије се воде гомилају према источним деловима Тихог океана, подиже се ниво океана и смањује дебљина слоја храњивих материја у њему. Показало се да ел ниñо има далекосежан глобалан утицај на временске околности не само на Тихом океану већ и у другим деловима света.

Последицом ел ниñа сматрају се ванредне јаке летње падавине дуж обала Еквадора и северног Перуа, суше у јужном Перуу, североисточном Бразилу, Аустралији и у подручју Сахела, те необичне временске појаве уздуж обала Северне Америке, где је уочена повећана појава торнада. У раздобљу од 1982. до 1983. укупне штете у свету процењене су на 13,09 милијарди америчких долара, било је 2.098 мртвих, а готово 610.000 особа остало је без крова над главом. Иако су учинке тих појава документовали већ шпански освајачи у 16. веку, научна су истраживања спроведена тек у другој половини 20. века, а у последњој су деценији утврђене промене температуре океанске воде с помоћу сателитских мерења и океанских бова, па се учинци ел ниñа могу прогнозирати неколико месеци унапред. Појава ел ниñа уско је везана и уз такозвано јужно колебање ел ниñа (енгл. ENSO – El Niño Southern Oscillation), што обухвата и аномално хлађење океанских вода и појачање источних пасатних ветрова, названо la niña, а цели циклус тога колебања траје 3 до 6 година.[2][3] За то време делови Аустралије и Индонезије кишовитији су него што је нормално, а промене у кишном режиму и топлотним приликама утврђене су и за многе делове САД.[4]

Концепт[уреди | уреди извор]

Оригинално се термин Ел Нињо односио на годишње слабе топле океанске струје које се крећу ка југу дуж обале Перуа и Еквадора око Божића.[5] Међутим, током времена термин је еволуирао и сад се односи топлу и негативну фазу Ел Нињо јужне осцилације и представља загревање океанске површине на ниво изнад-просечне температуре у било централном или источном тропском Тихом океану.[6][7] Ово загревање узрокује померање у атмосферској циркулацији при чему долази до редукције кишних падавина над Индонезијом и Аустралијом, и повећања количине кише и појаве тропских циклона над тропским Тихим океаном.[8] Ветрови површинске размене на ниским нивоима, који нормално дувају с истока према западу дуж екватора, било слабе или почињу да дувају из других смерова.[7]

Мап схоwинг Ниñо3.4 анд отхер индеx регионс

Историјски се сматрало да су се Ел Нињо догађаји јављали хиљадама година.[9] На пример, мислило се да је Ел Нињо утицао на Инка империју у данашњем Перуу, који су жртвовали људе у покушају спречавања киша.[9] Научници су исто тако утврдили постојање хемијских потписа топлијих морских површина и повећаних количина кише узрокованих Ел Нињом на коралним узорцима који су око 13.000 година стари.[10] Око 1525. године кад је Франсиско Пизаро досегао Перу, он је уочио кишне падавине у пустињама, што је накнадно постао први запис утицаја Ел Ниња.[10] Модерна истраживања и техника реанализе су успели да нађу бар 26 Ел Нињо догађаја од 1900, при чему су 1982-83, 1997–98 и 2014–16 догађаји били међу најјачим у познатој историји.[11][12][13]

Тренутно свака земља има другачији праг за оно што представља Ел Нињо догађај, који је прилагођен њиховим специфичним интересима.[14] На пример, аустралијски Биро за метеорологију разматра разменске ветрове, СОИ, временске моделе и температуре морске површине у Нињо 3 и 3,4 регионима, пре декларисања Ел Нињо појаве.[15] Центар за предвиђање климе (CPC) Сједињених Држава и Међународни институт за истраживање климе и друштва (IRI) разматрају температуре површине мора у Нињо 3,4 региону, тропску пацифичку атмосферу и предвиђања да ће НОАА океански Нињо индекс бити једнак или премашити +0,5 °Ц током неколико узастопних сезона.[16] С друге стране, Јапанска метеоролошка агенција декларише почетак Ел Нињо догађаја кад девијација просечне температуре морске површине током 5 месеци за НИНО.3 регион је преко 0,5 °Ц (0,90 °Ф) топлија.[17] Перуанска влада декларише да је обалски Ел Нињо у току, ако је морска површинска температура у Нињо 1 и 2 регионима, једнака или премашује +0,4 °Ц током бар 3 месеца.

Не постоји консензус о томе да ли климатске промене имају били какав утицај на појаву, јачину или трајање Ел Нињо догађаја, пошто се из истраживања изводе закључци да Ел Нињо догађаји постају јачи, дужи, краћи и слабији.[18][19]

Појаве[уреди | уреди извор]

Хронологија свих Ел Нињо епизода између 1900 и 2016.[11][12]

Сматра се да су се Ел Нињо догађаји јављали хиљадама година.[9] На пример, мисли се да је Ел Нињо утицао на Инка империју у данашњем Перуу, и да су они жртвовали људе у покушају спречавања кише.[9] Сматра се да је од 1900. године било најмање 30 Ел Нињо догађаја, при чему су 1982-83, 1997–98 и 2014–16 догађаји међу најјачим познатим.[11][12] Од 2000. појаве Ел Ниња су примећене 2002–03, 2004–05, 2006–07, 2009–10 и 2014–16.[11] Главни ЕНСО догађаји су забележени година 1790–93, 1828, 1876–78, 1891, 1925–26, 1972–73, 1982–83, 1997–98, и 2014–16.[20][21][22]

Типично се ова аномалија збива у ирегуларним интервалима од две до седам година, и траје девет месеци до две године.[23] Просечни период размака је пет година. Кад ово загревање траје током седам до девет месеци, то се класификује као Ел Нињо „околности”; кад је трајање дуже, то се класификује као Ел Нињо „епизода”.[24] Нема консензуса о томе да ли ће климатске промене имати било каквог утицаја на појаву, јачину или трајање Ел Нињо догађаја.[18][19]

Током јаких Ел Нињо епизода, секундарни врхунац температуре површине морске воде широм источног екваторијалног Тихог океана понекад следи иницијални врхунац.[25]

Настанак[уреди | уреди извор]

Просечне годишње температуре Тихог океана у подручју тропа.
Нормално стање у Пацифику. Пасати потискују топлу воду ка западу, ка Индонезији. Да би се одржао баланс, хладна вода се успиње ка Јужној Америци
Ел Нињо; ветрови мењају правац, топла вода се приближава Јужној Америци. Успињање хладне воде изостаје јер нема потребе за одржавањем нивоа океана што додатно доводи до повећања температуре воде и јачих олуја.
Ла Ниња; топла вода је западније него иначе. Успињање хладне воде уз обалу Јужне Америке је јаче што доводи до екстремних временских прилика.

Вода око Индонезије је уобичајено топлија него код Перуа, а постоје и одговарајуће разлике у ваздушном притиску изнад тих области. Тачније, изнад јужне америчке обале притисак је већи него изнад Индонезије. Последично, ветрови који претежно дувају у екваторској области (Пасати) имају релативно сталан смер (од истока ка западу). Када дође до обртања ветрова, топла вода се премешта ка обали Перуа што као последицу има енормне кише. Са друге стране, током јаких Ел Ниња монсуни у Индији изостају услед прилива хладне воде и настају суше.

Насупрот Ел Нињу, постоји и Ла Ниња, која је заправо јако „нормално стање“. Током Ла Ниње, вода око Индонезије је топлија него уобичајено што изазива јаче олује и поплаве док у другим деловима света изазива суше. Последњи Ел Нињо је трајао од септембра 2006. до марта/априла 2007.

Историја[уреди | уреди извор]

Термин „Ел Нињо“ је први пут употребљен у научној јавности 1892. године, када је капетан Камило Карилона на конгресу географског друштва у Лими известио да топлу струју рибари и морепловци око Перуа зову „Ел Нињо“. Током готово целог 20. века се сматрало да је Ел Нињо локални феномен и до 1982/83. године није било знатног интереса научне заједнице. Током 1998. је забележен један од највећих Ел Ниња током којег је изумрло око 16% коралних гребена на планети[26] Од тада се посвећује доста пажње изучавању Ел Ниња.

Претходне појаве[уреди | уреди извор]

Ел нињо се појављује у периодима од две до седам година бар последњих триста година; већином су у питању феномени слабијег интензитета. Јак Ел Нињо се појавио између 1790-93, 1828, 1876-78, 1891, 1925-26, 1982-83, и 1997-98.[27] Новија Ел Ниња су се десила 1986-87, 1991-92, 1993, 1994, 1997-98, 2002-03 и 2006-07.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Индепендент НАСА Сателлите Меасурементс Цонфирм Ел Ниñо ис Бацк анд Стронг”. НАСА/ЈПЛ. 
  2. ^ Цлимате Предицтион Центер (19. 12. 2005). „Фреqуентлy Аскед Qуестионс абоут Ел Ниñо анд Ла Ниñа”. Натионал Центерс фор Енвиронментал Предицтион. Архивирано из оригинала 27. 8. 2009. г. Приступљено 17. 7. 2009. 
  3. ^ К.Е. Тренбертх, Ф.; П.D. Јонес; Амбење; Бојариу; Еастерлинг; Танк, А. Клеин; Паркер; Рахимзадех; Ј.А. Ренwицк; M. Рустицуцци; Б. Соден; П. Зхаи. „Обсерватионс: Сурфаце анд Атмоспхериц Цлимате Цханге”. Ур.: Соломон, С.; D. Qин; M. Маннинг; З. Цхен; M. Марqуис; К.Б. Аверyт; M. Тигнор; Х.L. Миллер. Цлимате Цханге 2007: Тхе Пхyсицал Сциенце Басис. Цонтрибутион оф Wоркинг Гроуп I то тхе Фоуртх Ассессмент Репорт оф тхе Интерговернментал Панел он Цлимате Цханге. Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс. стр. 235—336. Архивирано из оригинала 24. 09. 2017. г. Приступљено 02. 09. 2017. 
  4. ^ Ел ниñо, [1] "Хрватска енциклопедија", Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.енциклопедија.хр, 2017.
  5. ^ Тренбертх, Кевин Е. (децембар 1997). „Тхе Дефинитион оф Ел Ниñо”. Буллетин оф тхе Америцан Метеорологицал Социетy. 78 (12): 2771—2777. Бибцоде:1997БАМС...78.2771Т. дои:10.1175/1520-0477(1997)078<2771:ТДОЕНО>2.0.ЦО;2. 
  6. ^ „Аустралиан Цлимате Инфлуенцес: Ел Ниñо”. Аустралиан Буреау оф Метеорологy. Приступљено 4. 4. 2016. 
  7. ^ а б L'Хеуреуx, Мицхелле (5. 5. 2014). „Wхат ис тхе Ел Ниñо–Соутхерн Осциллатион (ЕНСО) ин а нутсхелл?”. ЕНСО Блог. Архивирано из оригинала 12. 5. 2019. г. Приступљено 5. 2. 2018. 
  8. ^ „Wхат ис Ел Ниñо анд wхат мигхт ит меан фор Аустралиа?”. Аустралиан Буреау оф Метеорологy. Архивирано из оригинала 15. 4. 2016. г. Приступљено 10. 4. 2016. 
  9. ^ а б в г „Ел Нино хере то стаy”. ББЦ Неwс. 7. 11. 1997. Приступљено 1. 5. 2010. 
  10. ^ а б „Ел Ниñо 2016”. Атавист. Архивирано из оригинала 26. 02. 2018. г. Приступљено 05. 02. 2018. 
  11. ^ а б в г „Хисторицал Ел Ниñо/Ла Ниñа еписодес (1950-пресент)”. Унитед Статес Цлимате Предицтион Центер. 4. 11. 2015. Приступљено 10. 1. 2015. 
  12. ^ а б в „Ел Ниñо - Детаилед Аустралиан Аналyсис”. Аустралиан Буреау оф Метеорологy. Приступљено 3. 4. 2016. 
  13. ^ „Ел Ниñо ин Аустралиа” (ПДФ). 
  14. ^ Бецкер, Емилy (4. 12. 2014). „Децембер'с ЕНСО Упдате: Цлосе, бут но цигар”. ЕНСО Блог. Архивирано из оригинала 3. 4. 2016. г. 
  15. ^ „ЕНСО Трацкер: Абоут ЕНСО анд тхе Трацкер”. Аустралиан Буреау оф Метеорологy. Приступљено 4. 4. 2016. 
  16. ^ Бецкер, Емилy (27. 5. 2014). „Хоw wилл wе кноw wхен ан Ел Ниñо хас арривед?”. ЕНСО Блог. Архивирано из оригинала 6. 1. 2018. г. Приступљено 5. 2. 2018. 
  17. ^ „Хисторицал Ел Ниñо анд Ла Ниñа Евентс”. Јапан Метеорологицал Агенцy. Приступљено 4. 4. 2016. 
  18. ^ а б Ди Либерто, Том (11. 9. 2014). „ЕНСО + Цлимате Цханге = Хеадацхе”. ЕНСО Блог. Архивирано из оригинала 6. 2. 2018. г. Приступљено 5. 2. 2018. 
  19. ^ а б Цоллинс, Мат; Ан, Соон-Ил; Цаи, Wењу; Ганацхауд, Алеxандре; Гуилyарди, Ериц; Јин, Феи-Феи; Јоцхум, Маркус; Ленгаигне, Маттхиеу; Поwер, Сцотт; Тиммерманн, Аxел; Веццхи, Габе; Wиттенберг, Андреw (23. 5. 2010). „Тхе импацт оф глобал wарминг он тхе тропицал Пацифиц Оцеан анд Ел Ниñо”. Натуре Геосциенце. 3 (6): 391—397. Бибцоде:2010НатГе...3391Ц Проверите вредност параметра |бибцоде= ленгтх (помоћ). дои:10.1038/нгео868. 
  20. ^ Давис, Мике (2001). Лате Вицториан Холоцаустс: Ел Ниñо Фаминес анд тхе Макинг оф тхе Тхирд Wорлд. Лондон: Версо. стр. 271. ИСБН 978-1-85984-739-8. 
  21. ^ „Верy стронг 1997-98 Пацифиц wарм еписоде (Ел Ниñо)”. Приступљено 28. 7. 2015. 
  22. ^ Сутхерланд, Сцотт (16. 2. 2017). „Ла Ниñа цаллс ит qуитс. Ис Ел Ниñо паyинг ус а ретурн висит?”. Тхе Wеатхер Нетwорк. Архивирано из оригинала 18. 02. 2017. г. Приступљено 17. 2. 2017. 
  23. ^ Центер, Цлимате Предицтион (19. 12. 2005). „ЕНСО ФАQ: Хоw офтен до Ел Ниñо анд Ла Ниñа тyпицаллy оццур?”. Натионал Центерс фор Енвиронментал Предицтион. Архивирано из оригинала 27. 8. 2009. г. Приступљено 26. 7. 2009. 
  24. ^ Натионал Цлиматиц Дата Центер (јун 2009). „Ел Ниñо / Соутхерн Осциллатион (ЕНСО) Јуне 2009”. Натионал Оцеаниц анд Атмоспхериц Администратион. Приступљено 26. 7. 2009. 
  25. ^ Ким, WонМоо; Цаи, Wењу (2013). „Сецонд пеак ин тхе фар еастерн Пацифиц сеа сурфаце температуре аномалy фоллоwинг стронг Ел Ниñо евентс”. Геопхyс. Рес. Летт. 40 (17): 4751—4755. Бибцоде:2013ГеоРЛ..40.4751К. дои:10.1002/грл.50697. 
  26. ^ Марсхалл, Паул; Сцхуттенберг, Хеиди. (2006). А Рееф Манагер’с Гуиде то Цорал Блеацхинг. Тоwнсвилле, Аустралиа: Греат Барриер Рееф Марине Парк Аутхоритy,. 1 876945 40 0. Архивирано из оригинала 29. 8. 2007. г. Приступљено 20. 8. 2007. 
  27. ^ Давис, Мике (2001). Лате Вицториан Холоцаустс: Ел Ниñо Фаминес анд тхе Макинг оф тхе Тхирд Wорлд. Лондон: Версо. стр. 271. ИСБН 978-1-85984-739-8. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ел Нињо на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=El_Ninjo&oldid=27553526”