Ендотелин

С Википедије, слободне енциклопедије
Ендотелин 1
Идентификатори
СимболЕДН1
Ентрез1906
ХУГО3176
ОМИМ131240
РефСеqНМ_001955
УниПротП05305
Остали подаци
ЛокусХромозом 6 п23-п24
Ендотелин 2
Идентификатори
СимболЕДН2
Ентрез1907
ХУГО3177
ОМИМ131241
РефСеqНМ_001956
УниПротП20800
Остали подаци
ЛокусХромозом 1 п34
Ендотелин 3
Идентификатори
СимболЕДН3
ХУГО3178
ОМИМ131242
РефСеqНМ_000114
УниПротП14138
Остали подаци
ЛокусХромозом 20 q13.2-q13.3

Ендотелини су протеини који који сужавају крвне судове и повишавају крвни притисак. Њихов утицај је нормално у балансу да другим механизмима. Уколико дође до њиховог прекомерног изражавања, они доприносе високом крвном притиску (хипертензија) и болести срца.

Ендотелини садрже 21 аминокиселину. Њих првенствено производи ендотел. Они су вазоконстрикујући пептиди који имају кључну улогу у васкуларној хомеостази. Будући да су међи најјачим познатим вазоконстрикторима, показано је да ендотелини могу да буду узрочници васкуларних обољења неколико органских система, што обухвата срце, општу циркулацију и мозак.[1][2]

Изоформе и дистрибуција по органима[уреди | уреди извор]

Познате су три изоформе (ET-1, -2, -3) са различитим регионима изражавања, и два кључна типа рецептора, ETA и ETB.

Мозак и нерви[уреди | уреди извор]

Рецептори за ендотелин су широко изражени у телу. Они су присутни у крвним судовима и ћелијама мозга, хороидном плексусу и периферним нервима. Кад је примењен директно на мозак пацова у пикомоларним количинама као експериментални модел можданог удара, ендотелин-1 узрокује снажну метаболичку стимулацију и епилептичке нападе са знатним снижењем дотока крви до тих можданих региона. Оба ефекта су посредована калцијумским каналима.[5]

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Агапитов АВ, Хаyнес WГ (2002). „Роле оф ендотхелин ин цардиовасцулар дисеасе”. Ј Ренин Ангиотенсин Алдостероне Сyст. 3 (1): 1—15. ПМИД 11984741. дои:10.3317/јраас.2002.001. 
  2. ^ Сцхинелли С (2006). „Пхармацологy анд пхyсиопатхологy оф тхе браин ендотхелин сyстем: ан овервиеw”. Цурр. Мед. Цхем. 13 (6): 627—38. ПМИД 16529555. дои:10.2174/092986706776055652. [мртва веза]
  3. ^ Хyнyнен MM, Кхалил РА (2006). „Тхе васцулар ендотхелин сyстем ин хyпертенсион--рецент патентс анд дисцовериес”. Рецент Пат Цардиовасц Друг Дисцов. 1 (1): 95—108. ПМЦ 1351106Слободан приступ. ПМИД 17200683. дои:10.2174/157489006775244263. 
  4. ^ Барнес К, Турнер АЈ (1997). „Тхе ендотхелин сyстем анд ендотхелин-цонвертинг ензyме ин тхе браин: молецулар анд целлулар студиес”. Неуроцхем. Рес. 22 (8): 1033—40. ПМИД 9239759. дои:10.1023/А:1022435111928. 
  5. ^ Гросс ПМ, Зоцходне ДW, Wаинман ДС, Хо ЛТ, Еспиноса ФЈ, Wеавер ДФ (1992). „Интравентрицулар ендотхелин-1 унцоуплес тхе блоод флоw: метаболисм релатионсхип ин перивентрицулар струцтурес оф тхе рат браин: инволвемент оф L-тyпе цалциум цханнелс”. Неуропептидес. 22 (3): 155—65. ПМИД 1331845. дои:10.1016/0143-4179(92)90158-С. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]