Ендотелин
Ендотелин 1 | |
---|---|
Идентификатори | |
Симбол | ЕДН1 |
Ентрез | 1906 |
ХУГО | 3176 |
ОМИМ | 131240 |
РефСеq | НМ_001955 |
УниПрот | П05305 |
Остали подаци | |
Локус | Хромозом 6 п23-п24 |
Ендотелин 2 | |
---|---|
Идентификатори | |
Симбол | ЕДН2 |
Ентрез | 1907 |
ХУГО | 3177 |
ОМИМ | 131241 |
РефСеq | НМ_001956 |
УниПрот | П20800 |
Остали подаци | |
Локус | Хромозом 1 п34 |
Ендотелин 3 | |
---|---|
Идентификатори | |
Симбол | ЕДН3 |
ХУГО | 3178 |
ОМИМ | 131242 |
РефСеq | НМ_000114 |
УниПрот | П14138 |
Остали подаци | |
Локус | Хромозом 20 q13.2-q13.3 |
Ендотелини су протеини који који сужавају крвне судове и повишавају крвни притисак. Њихов утицај је нормално у балансу да другим механизмима. Уколико дође до њиховог прекомерног изражавања, они доприносе високом крвном притиску (хипертензија) и болести срца.
Ендотелини садрже 21 аминокиселину. Њих првенствено производи ендотел. Они су вазоконстрикујући пептиди који имају кључну улогу у васкуларној хомеостази. Будући да су међи најјачим познатим вазоконстрикторима, показано је да ендотелини могу да буду узрочници васкуларних обољења неколико органских система, што обухвата срце, општу циркулацију и мозак.[1][2]
Изоформе и дистрибуција по органима[уреди | уреди извор]
Познате су три изоформе (ET-1, -2, -3) са различитим регионима изражавања, и два кључна типа рецептора, ETA и ETB.
- ETA рецептори су нађени у глатким мишићним ткивима крвних судова. Везивање ендотелина за ETA увећава вазоконстрикцију (контракцију зидова крвних судова) и задржавања натријума, што доводи до повишења крвног притиска.[3]
- ETB је првенствено лоциран на ендотелним ћелијама које покривају унутрашњост крвних судова. Кад се ендотелин веже за ETB рецепторе, долази до ослобађања азот оксида (ендотелни фактор релаксације), натриурезе и диурезе (производње и елиминације урина), и механизама који снижавају крвни притисак.
- Оба типа ЕТ рецептора су нађена у нервном систему, где посредују неуротрансмисију и васкуларне функције.[4]
Мозак и нерви[уреди | уреди извор]
Рецептори за ендотелин су широко изражени у телу. Они су присутни у крвним судовима и ћелијама мозга, хороидном плексусу и периферним нервима. Кад је примењен директно на мозак пацова у пикомоларним количинама као експериментални модел можданог удара, ендотелин-1 узрокује снажну метаболичку стимулацију и епилептичке нападе са знатним снижењем дотока крви до тих можданих региона. Оба ефекта су посредована калцијумским каналима.[5]
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ Агапитов АВ, Хаyнес WГ (2002). „Роле оф ендотхелин ин цардиовасцулар дисеасе”. Ј Ренин Ангиотенсин Алдостероне Сyст. 3 (1): 1—15. ПМИД 11984741. дои:10.3317/јраас.2002.001.
- ^ Сцхинелли С (2006). „Пхармацологy анд пхyсиопатхологy оф тхе браин ендотхелин сyстем: ан овервиеw”. Цурр. Мед. Цхем. 13 (6): 627—38. ПМИД 16529555. дои:10.2174/092986706776055652.[мртва веза]
- ^ Хyнyнен MM, Кхалил РА (2006). „Тхе васцулар ендотхелин сyстем ин хyпертенсион--рецент патентс анд дисцовериес”. Рецент Пат Цардиовасц Друг Дисцов. 1 (1): 95—108. ПМЦ 1351106 . ПМИД 17200683. дои:10.2174/157489006775244263.
- ^ Барнес К, Турнер АЈ (1997). „Тхе ендотхелин сyстем анд ендотхелин-цонвертинг ензyме ин тхе браин: молецулар анд целлулар студиес”. Неуроцхем. Рес. 22 (8): 1033—40. ПМИД 9239759. дои:10.1023/А:1022435111928.
- ^ Гросс ПМ, Зоцходне ДW, Wаинман ДС, Хо ЛТ, Еспиноса ФЈ, Wеавер ДФ (1992). „Интравентрицулар ендотхелин-1 унцоуплес тхе блоод флоw: метаболисм релатионсхип ин перивентрицулар струцтурес оф тхе рат браин: инволвемент оф L-тyпе цалциум цханнелс”. Неуропептидес. 22 (3): 155—65. ПМИД 1331845. дои:10.1016/0143-4179(92)90158-С.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Ендотхелинс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)