Европски федерализам

Европски федерализам је политичко становиште које се залаже за интензивнију интеграцију Европе у циљу формирања јединствене федералистичке државе. Европски федерализам може бити схваћен и као део шире филозофије паневропеизма, међутим, он се ослања на суверене националне државе као на конституивне делове будуће Европске федерације, уместо на стварање једне јединствене европске нације. већина данашњих европских федералиста сматра да се ово може постићи преко Европске уније, јачањем њених институција, које би требало да преузму највећи могући број задужења од земаља чланица, као и проширењем Европске уније на земље које још нису постале њене чланице.^[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Након завршетка Другог светског рата, неколицина покрета је почела да промовише идеју Европске федерације. на пример: Унија Европских Федералиста и Европски Покрет основан 1948. ове организације извршиле су значајан утицај на уједињавање Европе, мада то није било учињено на начин на који су то оне захтевале.^[2]

Иако је федерализам помињан и у нацрту Мастрихтског уговора (Уговор о Европској унији) као и у нацрту Уговора о Уставу ЕУ, он никада није био прихваћен од стране представника земаља чланица.

Подршка идеји у Европи[уреди | уреди извор]

Земље које су се у данашњој историји највише залагале за федерализам су Немачка, Белгија, Италија и Луксембург. са друге стране Уједињено Краљевство и Француска су му се највише противиле. Последњих година француска влада је показала про-ЕУ тенденције, док су се остале земље противиле даљем ширењу и интеграцији ЕУ.

Иако су термини федерација и унија генерално избегавани у званичним ЕУ документима и мада већина про-ЕУ партија и политичара инсистира на томе да садашња ЕУ не покуша да постане федерација, неки од водећих ЕУ политичара су се ипак декларисали као федералисти.

„Они који се оећају непријатно да користе реч на “ф” у контексту ЕУ треба да се осећају слободним да је називају квази-федералним системом. Поред тога, аналитички, ЕУ поседује неопходне карактеристике федералног система. Занимљиво је да многи ЕУ теоретичари и даље не желе да је дефинишу као федерацију, док је већина данашњих студената федерализма види управо као федерални систем.“ (погледати: Беднер, Филиппов и сарадници, Мц Кеy, Келеман, Дефигуеидо анд Wеингаст).

Федералисти у Србији[уреди | уреди извор]

Идеја Федерализма у Европи наишла је и на позитиван одговор и у Србији. Млади европски федералисти Србија (ЈЕФ Србија) је национална секција која је основана крајем 2003. године у Београду чији су главни циљеви интеграција Републике Србије у Европску унију, промоција идеје европског федерализма, ширење толеранције и разумевања међу народима и промоција људских права, промоција омладинског активизма, едукације и међународне сарадње.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Kelemen, R. Daniel. (2007). Built to Last? The Durability of EU Federalism? Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јул 2011) In Making History: State of the European Union, Vol. 8, edited by Sophie Meunier and Kate McNamara, Oxford University Press, p. 52.
^ D. Weigall and P. Stirk, editors, The Origins and Development of the European Community, Leicester: Leicester University Press, 1992, pp. 11-15.