Фибрат
У фармакологији, фибрати су класа амфифилних карбоксилних киселина. Они се користе за опсег метаболичких поремећаја, углавном хиперхолестеролемија (висок ниво холестерола), и стога су хиполипидемијски агенси.
Чланови[уреди | уреди извор]
Фибрати у честој употреби су:
- Безафибрат (е.г. Безалип)
- Ципрофибрат (е.г. Модалим)
- Клофибрат (мање се користи због нуспојава, е.г. жучно камење)
- Гемфиброзил (е.г. Лопид)
- Фенофибрат (е.г. ТриЦор)
Индикације[уреди | уреди извор]
Фибрати се користе као помоћна терапија за многе форме хиперхолестеролемије, обично у комбинацији са статинима.[1] Клиничка испитивања подржавају њихову примену у облику монотерапијских агенаса. Фибрати редукују број нефаталних срчаних удара, али не побољшавају свеукупан морталитет, те се стога користе углавном код пацијената који не толеришу статине.[2][3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Стеинер Г (2007). „Атхеросцлеросис ин тyпе 2 диабетес: а роле фор фибрате тхерапy?”. Диаб Васц Дис Рес. 4 (4): 368—74. ПМИД 18158710. дои:10.3132/двдр.2007.067.
- ^ Абоурбих С, Филион КБ, Јосепх L, Сцхиффрин ЕЛ, Ринфрет С, Поириер П, Пилоте L, Генест Ј, Еисенберг МЈ (2009). „Еффецт оф фибратес он липид профилес анд цардиовасцулар оутцомес: а сyстематиц ревиеw”. Ам Ј Мед. 122 (10): 962.е1—962.е8. ПМИД 19698935. дои:10.1016/ј.амјмед.2009.03.030.
- ^ Јун M; Фооте C; Лв Ј; et al. (2010). „Еффецтс оф фибратес он цардиовасцулар оутцомес: а сyстематиц ревиеw анд мета-аналyсис”. Ланцет. 375 (9729): 1875—1884. дои:10.1016/С0140-6736(10)60656-3.
