Франсоа Перси

С Википедије, слободне енциклопедије
Fransoa Persi
Baron Pjer-Fransoa Persi
Лични подаци
Датум рођења(1754-10-28)28. октобар 1754.
Место рођењаMontagney, Francuska
Датум смрти10. фебруар 1825.(1825-02-10) (70 год.)
Место смртиPariz, Francuska
ПребивалиштеFrancuska
НационалностFrancuz
Научни рад
ПољеHirurgija
ИнституцијаProfesor na katedri za hirurgiju u Parizu
Познат по„Otac ratne hirurgije“
Osnivač Vojne bolnice za obuku Klamar

Baron Pjer-Fransoa Persi (franc. Baron Pierre-François Percy; 28. октобар 1754 — 10. фебруар 1825) је био хирург, главни санитетски инспектор француске војске, академик, професор на Медицинском факултету у Паризу и оснивач „Војне болнице за обуку“ Кламар, у близини Париза која носи његово име (франц. L’Hôpital d’instruction des armées Percy – HIA Percy).[1]

Животни пут[уреди | уреди извор]

Франсоа Перси је рођен 28. октобра 1754. у Montagney (Француска), као шесто од десеторо деце, Клода Персија (франц. Claude Percy), војног хирурга, (који је службовао у пешачдијској пуковнији Tallard), и Anne Guilleminsin. Студије медицине започео је у Безансону а завршио у Паризу 1775. После служења војног рока, наставио је службу у војсци, у којој је добио диплому хирурга. Као дипломираних хирург прикључио се регименти Berricavalerie 1782.[2][3] и тако је започела каријера једног од најбољих ратних хирурга Француске и Европе тога доба. Као војни хирург Парси је учествовао у свим ратовима које је (за његова живота) водила Француска крајем 18. и почетком 19. века.

После рата у Шпанији (1809) Персио је постао барон. Исте године напустио је активни хируршки рад, (наводно због офталмије), али је наставио да ради као главни војни санитетски инспектор, професор на Медицинском факултету у Паризу и предавач у „Војној болници за обуку“ у Кламару (коју је он основао) и која носи његово име - (франц. L’Hôpital d’instruction des armées Percy – HIA Percy).[а] Ипак, са обнављањем царства, после шест година, по позиву царевине учествовао је у бици код Ватерлоа. Међутим, убрзо, због неслагања са војним врхом, потпуно је напустио војну службу. Остатак живота провео је на пољском имању (пишући мемоаре) и више се није бавио хирургијом. Умро је 10. фебруар 1825. у Паризу а сахрањен је на гробљу Pere Lachaise На његовом споменику уклесан је натпис: "Он је био отац војне хирургије" (франц. "Il fut le père des chirurgiens militaires").

Дела[уреди | уреди извор]

Перси, као војни хирург, учествовао је у свим ратовима револуције и француског царства, као хирург, организатор и иноватор санитетске службе. Због таквог рада убрзо је носио надимак „отац ратне хирургије“. Наполеон је за Персија често говорио: „Спокојан сам када је поред мене Перси“. [4]

Након Француске револуције и пада Бастиље 1789, велике европске монархије (Пруска, Аустрија, Велика Британија, Шпанија и Холандија) организовале су се у Прву коалицију, [б] која је 1792. започела рат против Француске, непосредно након проглашена републике, и погубљени краљ Луја XVI и краљице Марија Антоанета. На чело француског санитета, на северном француском војишту долази Перси, као главни хирург који наилази на бројне пробелеме. Током револуције француски војни санитет је растурен,[в] а раније изграђене војне болнице биле су неупотребљиве,[5] па су резултати лечења оболелих и повређених, и поред задовољавајућег медицинског знања лекара, поражавајући. Организација евакуације рањеника, практично није постојала и није бла реткост да на бојном пољу остане и по 20. 000 незбринутих рањеника. Очајан због оваквог стања Перси је 1792 написао:
...„Избећи смрт од непријатеља није било мање опасно од спектакла евакуације рањених војника у велике вагоне, праћено крицима, изложености киши,врућини или смрзавању, без икакве хране и воде. Рањеници су више прижељкивали смрт него тешке муке после доласка у вагона“. и даље каже „Вештина лечења људи мало се разликовала од њихове деструкције, стидљиви покушаји нису имали резултате, а ако се победе често освајају храброшћу војника, онда и предузимљиви хирурзи морају бити успешни“... [6]

У бици код Аустелица Перси је организовао збрињавање 4.000 рањеника
Персијева амбулантна кола, звана „кобасица” (wурст)

Перси, уочава ове недостатке војног санитета, 1792. и како би донекле ублажио организацију његоовог рада написао је „Приручник за војне хирурге“{{напомена|-{Мануел ду цхирургиен д’армéе (Инструцтион де цхирургие милитаиреет Мéмоире поур л’еxтрацтион дес цорпс éтрангерс}-)}} који се састојао из два дела: „Упутства за војну хирургију“ и „Подсетник за одстрањивање страних тела“ Какао би смањио смртнос на војишту Перси је образовао тзв „летеће (мобилне) хируршке екипе“ 1796. („цхирургие мобиле“), а потом, модификовао вучна артиљеријска кола која је опремио неопходном медицинском опремом. Тако су настале праве покретне санитетске екипе које је Перси назвао амбулантама (амбуланце)
...„Ове „амбуланте“ је вукло шест коња, на колима су била три болничара са неопходним санитетским материјалом за прву помоћ, а њихова основна улога била је брза евакуација са места рањавања до места пружања хируршке помоћи. Амбуланте су убрзо добиле погрдан назив („кобасица“-нем. Wурст), и никада нису уведене у француску војску, јер је државна комисија проценила да је евакуација исувише опасна за официре и коње и Персиева идеја је потпуно напуштене 1799....“ [4]

Такође није реализована и Персијева идеја о формирању „амбулантних батаљона“ (са 16 затворених и 48 отворених санитетских кола), јер је државна комисија одложила њихово увођење 1809, а потом и 1813.[7][8]

Након што је Перси постао главни санитетски инспектор прикључио се Наполеоновој „Великој армији“* 1803. Од 1804. је и начелник Санитета врховне команде, и учесник у свим великим биткама као главни хирург.[9]

У периоду када је Наполеон водио битку код Аустерлица (2. децембар 1805) Перси је уредио болнички центар у Бечу и организовао збрињавање 4.000 рањеника.[10]

Педесетак година пре оснивања „Црвеног крста“, „Перси се залагао и за збрињавање рањеника непријатеља, а после битке 1. априла 1814. организовао је збрињавање 12. 000 рањених Руса и Пруса у Паризу.“[4]

Перси је био члан Академије наука Француске од 1807, а од 1820. и новоформиране Медицинске академије. У ратној хирургији заступао је много умеренији став у лечењу ратних рана од Лареја. Сматрао је да се ампутације удова често могу избећи, да је потребна што ранија и што бржа обрада рана која би трајала до 20 секунди, осмислио је и више инструмената, држача за ресекције великих зглобова, а 1820. је увео у хируршки рад и металне жице као саставни део шавног материјала.[4]

Перси је, као војник, био оштрог и непопустљивог држања, што му је створило много непријатеља и због чега није успео да реализује сопствене идеје о благовременом збрињавању рањеника. Као човек, био је благе нарави и никада није протестовао и поред многобројних неправди и опструкција на које је наилазио у свом животу.
Често се у литератури цитирају његове речи које је као начелник Санитета „Велике армије“ Француске упутио младим хирурзима:
„Идите куда вас зове отаџбина и хуманост. Будите увек спремни да служите и једно и друго, знајте да се угледате на ваше племените другове који су на истој дужности пали као жртве оне величанствене оданости која је право признање људи нашег позива“.

Признања[уреди | уреди извор]

Гроб Пиера-Франсоа Персија у Паризу
  • 1804. за његов рад у војски доделан му је орден Легије части првог реда. I именован за команданта Легије части у Ајлау (Еyлау)
  • 1807. изабран је за члана Академија наука и уметности Француске.
  • 1814. Перси је за лечење 12.000 болесника и рањеника, из руских и пруских напуштених у болница у Паризу прио највише рузнање Баварске, Пруске и Русије (Орден Св.Ане - рус. Орден Святой Анны) од Русије , Адлерорден -Ротер Адлерорден- од Прусије и признање Баварске)
  • 1820. као пензионисани професор, проглашен је за почасног члана Академија наука и уметности Француске
  • Њему у част Војна болница за обуку коју је он основао носи његово име — франц. Л’Хôпитал д’инструцтион дес армéес Перцy – ХИА Перцy
  • Почетком 19. века као признање за његов рад објављени су Мемори Франсоа Персија.
  • На споменику који су Французи подигли Персију уклесано је још једно признање његовом лику и делу; „Он је отац војне хирургије“.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Болница у Кламару није достигла популарност и значај Вал де Граса, али је била позната као болница у којој су се лечили и цивили, где су вршена истраживања утицаја радиоактивности на здравље и по посебно развијеној хематологији. Болница се последњи пут помињала 11. новембра 2004, када је у њој умро палестински вођа Јасер Арафат, после хоспитализације од 13 дана.
  2. ^ Новоформиране француске трупе, недисциплиноване и неорганизоване, често су губиле битке. Нова француска власт поставила је на чело трупа 26-годишњег Наполеона Бонапарту, који је 1795. године поразио снаге коалиције на северу Француске, а потом и аустријску војску у Италији, где су наставиле рат Велика Британија и Аустрија. Велика Британија, Аустрија и Русија формирале су Другу и Трећу коалицију 1799, односно 1804. године.
  3. ^ У периоду од 1792–1794. због недостатка војних лекара мобилисано је 10. 000 лекара из цивилства.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Јоурнал дес цампагнес ду барон Перцy, цхирургиен ен цхеф де ла Гранде Армéе, публиé д'апрèс лес манусцритс инéдитс авец уне интродуцтион пар Емиле Лонгин (Парис, 1904) 537п.
  • Јоурнал дес цампагнес ду барон Перцy...Премиèре рééдитион де л'éдитион оригинале. Прéфаце пар ле мéдецин гéнéрал А. Фабре, авант-пропос пар Јацqуес Јоурqуин (Парис, 1986) 2 волс.
  • Лес цампагнес наполéониеннес, д'Алаин Пигеард, (п. 289 ет 290).
  • Франк Барот, "Ла мéдецине д'ургенце: Еволутион ду цонтеxте де л'Антиqуитé ау САМУ", Тхèсе де доцторат ен мéдецине, Университé де Пицардие Јулес Верне, Амиенс, 7 дéцембре 1998, аннеxе 1
  • Мануел ду цхирургиен д'армéе ен 1792 пар Перцy (Мéмоире поур л'еxтрацтион дес цорпс éтрангерс)
  • Хистоире дес ургенцес à Парис де 1770 à нос јоурс Тхèсе Прéсентéе ет соутенуе публиqуемент ле 13 оцтобре 2000 пар Ле Qуеллец нéе. Барон Стéпхание Цатхерине Јанине
  • Барон Пиерре-Франçоис Перцy 1754-1825 Цхирургиен милитаире франçаис [2]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ларреy ДЈ. Мéмоире де цхирургие милитаире ет цампагне. Парис: Ј. Смитх; 1817.
  2. ^ Цорлиеу А. Центенаире де ла Фацултé де мéдецине де Парис (1794–1894). Парис: Алцан, Баиллиèре, Доин, Массон; 1896.
  3. ^ (језик: енглески)Милитарy медицине дуринг тхе еигхтеентх анд нинетеентх центуриес. Аваилабле фром: [1] Архивирано на сајту Wаyбацк Мацхине (25. јануар 2010) Посећено 5. децембар 2010
  4. ^ а б в г Игњатовић M. Великани ратне хирургије − 3. део Војносанитетски преглед 2007; 64(4): 283–295.
  5. ^ Игњатовић M. Хисторицал ревиеw оф тхе девелопмент оф милитарy медицал цорпс – парт 2.Војносанитетски преглед 2006; 63(5): 513–22.
  6. ^ Хаyтхорнтхwаите, Пхилип Ј. (1998). Wхо wас wхо ин тхе Наполеониц Wарс. Лондон: Армс Армоур. ИСБН 978-1-85409-391-2. 
  7. ^ Хеллинг ТС, Даон Е. Ин Фландерс фиелдс: тхе Греат Wар, Антоине Депаге, анд тхе ресургенце оф дебридемент. Анн Сург 1998; 228(2): 173–81.
  8. ^ Хенри Дуцоуломбиер: Ле барон П.-Ф. Перцy. Ун цхирургиен де ла Гранд Армéе. Éдитионс Теиссèдре, Парис. Дуцоуломбиер, Хенри (2004). Ле барон Пиерре-Франçоис Перцy: Ун цхирургиен де ла Гранде Армéе. Теиссèдре. ИСБН 978-2-912259-92-9. 
  9. ^ Јеан Тулард (ед): Дицтионнаире Наполéон. Фаyард, Парис. . 1999. ИСБН 978-2-213-60485-5.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ) (2 Бде.)
  10. ^ Станојевић V. Хисторy оф wартиме инфецтионс фром тхе Наполеониц то тхе Еуропеан wарс. Београд: Штампарија Златибор; 1924.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Франсоа Перси на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fransoa_Persi&oldid=26434411”