GPR81
Г протеин-спрегнути рецептор 81 | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Идентификатори | |||||||||||
Симболи | ГПР81; ФКСГ80; ГПР104; ТА-ГПЦР | ||||||||||
Вањски ИД | ОМИМ: 606923 МГИ: 2441671 ХомолоГене: 13060 ИУПХАР: ГПР81 (темпорарy наме) ГенеЦардс: ГПР81 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
Преглед РНК изражавања | |||||||||||
подаци | |||||||||||
Ортолози | |||||||||||
Врста | Човек | Миш | |||||||||
Ентрез | 27198 | 243270 | |||||||||
Енсембл | ЕНСГ00000196917 | ЕНСМУСГ00000049241 | |||||||||
УниПрот | Q9БXЦ0 | Q8Ц131 | |||||||||
РефСеq (мРНА) | НМ_032554 | НМ_175520 | |||||||||
РефСеq (протеин) | НП_115943 | НП_780729 | |||||||||
Локација (УЦСЦ) |
Цхр 12: 121.78 - 121.78 Мб |
Цхр 5: 124.14 - 124.14 Мб | |||||||||
ПубМед претрага | [1] | [2] |
Г протеин-спрегнути рецептор 81, или GPR81, је протеин који је код човека кодиран GPR81 геном.[1][2]
Г протеин спрегнути рецептори попут GPR81, садрже 7 трансмембранских домена и преносе екстрацелуларне сигнале путем хетеротримерних Г протеина.[1]
Лактат активира GPR81 рецептор, који затим инхибира липолизу у ћелијама масног ткива.[3][4]
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Ентрез Гене: ГПР81 Г протеин-цоуплед рецептор 81”.
- ^ Лее ДК, Нгуyен Т, Лyнцх КР, Цхенг Р, Ванти WБ, Аркхитко О, Леwис Т, Еванс ЈФ, Георге СР, О'Доwд БФ (2001). „Дисцоверy анд маппинг оф тен новел Г протеин-цоуплед рецептор генес”. Гене. 275 (1): 83—91. ПМИД 11574155. дои:10.1016/С0378-1119(01)00651-5.
- ^ Лиу C, Wу Ј, Зху Ј, Куеи C, Yу Ј, Схелтон Ј, Суттон СW, Ли X, Yун СЈ, Мирзадеган Т, Мазур C, Камме Ф, Ловенберг ТW (2009). „Лацтате инхибитс липолyсис ин фат целлс тхроугх ацтиватион оф ан орпхан Г-протеин-цоуплед рецептор, ГПР81”. Ј. Биол. Цхем. 284 (5): 2811—22. ПМИД 19047060. дои:10.1074/јбц.М806409200.
- ^ Цаи ТQ, Рен Н, Јин L, Цхенг К, Касх С, Цхен Р, Wригхт СД, Таггарт АК, Wатерс МГ (2008). „Роле оф ГПР81 ин лацтате-медиатед редуцтион оф адипосе липолyсис”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 377 (3): 987—91. ПМИД 18952058. дои:10.1016/ј.ббрц.2008.10.088.
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Такеда С; Кадоwаки С; Хага Т; et al. (2002). „Identification of G protein-coupled receptor genes from the human genome sequence.”. FEBS Lett. 520 (1-3): 97—101. PMID 12044878. doi:10.1016/S0014-5793(02)02775-8.
- Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899.
- Mao M; Biery MC; Kobayashi SV; et al. (2005). „T lymphocyte activation gene identification by coregulated expression on DNA microarrays.”. Genomics. 83 (6): 989—99. PMID 15177553. doi:10.1016/j.ygeno.2003.12.019.
- Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „Тхе статус, qуалитy, анд еxпансион оф тхе НИХ фулл-ленгтх цДНА пројецт: тхе Маммалиан Гене Цоллецтион (МГЦ).”. Геноме Рес. 14 (10Б): 2121—7. ПМЦ 528928 . ПМИД 15489334. дои:10.1101/гр.2596504.