Галанин
| Галанин | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ГАЛ; ГАЛН; ГЛНН; МГЦ40167 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 137035 МГИ: 95637 ХомолоГене: 7724 ГенеЦардс: ГАЛ Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 51083 | 14419 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000069482 | ЕНСМУСГ00000024907 | |||||||||
| УниПрот | П22466 | Q3В002 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_015973 | НМ_010253 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_057057 | НП_034383 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 11: 68.21 - 68.22 Мб |
Цхр 19: 3.41 - 3.41 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
| Идентификатори | |
|---|---|
| ATC код | None |
| ChEMBL | CHEMBL501079  |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C146H213N43O40 |
| Моларна маса | 3210.5 |
Галанин је неуропептид кодиран GAL геном,[1] који је широко изражен у мозгу, кичменој мождини, и стомаку људи, као и других сисара. Галанинска сигнализација се одвија кроз три Г протеин спрегнута рецептора.[2]
Функционална улога галанина, као и многих других неуропептида, је великим делом непозната. Галанин предоминатно учествује у модулацији и инхибицији акционог потенцијала неурона. Сматра се да галанин има мноштво биолошких функција, међу којима су: ноцицепција, регулација буђења и сна, когниција, исхрана, регулација расположења, регулација крвног притиска, он такође учествује у развоју и дејству фактора раста.[3] Галанин је везан за више болести као што су Алцхајмерова болест, епилепсија, депресија, поремећај исхране и рак.[4][5] Сматра се да галанин има неуропротективно дејство јер је његова биосинтеза повећана 2-10 пута након аксотомије у периферном нервном систему, као и током можданог напада.[2]
Структура[уреди | уреди извор]
| Врсте | 1 | 6 | 11 | 16 | 21 | 26 ! |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Свиња | G W T L N | S A G Y L | L G P H A | I D N H R | S F H D K | Y G L A * |
| Човек | G W T L N | S A G Y L | L G P H A | V G N H R | S F S D K | N G L T S ** |
| Крава | G W T L N | S A G Y L | L G P H A | L D S H R | S F Q D K | H G L A * |
| Пацов | G W T L N | S A G Y L | L G P H A | I D N H R | S F S D K | H G L T* |
| * C-терминални амид ** C-терминална слободна киселина | ||||||
Галанин је пептид који се састоји од ланца са 29 аминокиселина (30 аминокиселина код људи) насталог пресецањем 123-аминокиселина дугачког протеина познатог као препрогаланин, који је кодиран GAL геном.[1] Секвенца овог гена је високо очувана међу сисарима. Постоји преко 85% хомологије између секвенци пацова, миша, свиње, краве, и човека.[6] У овим животињским формама, првих 15 аминокиселина са N-терминуса су идентичне. Разлике постоје на неколико позиција на C-терминалном крају протеина.
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ а б Еванс Х, Баумгартнер M, Схине Ј, Херзог Х (1993). „Геномиц организатион анд лоцализатион оф тхе гене енцодинг хуман препрогаланин”. Геномицс. 18 (3): 473—7. ПМИД 7508413.
- ^ а б Митсукаwа К, Лу X, Бартфаи Т (2008). „Галанин, галанин рецепторс анд друг таргетс”. Целл. Мол. Лифе Сци. 65 (12): 1796—805. ПМИД 18500647. дои:10.1007/с00018-008-8153-8.
- ^ Мазарати А, Лу X, Схинмеи С, Бадие-Махдави Х, Бартфаи Т (2004). „Паттернс оф сеизурес, хиппоцампал ињурy анд неурогенесис ин тхрее моделс оф статус епилептицус ин галанин рецептор тyпе 1 (ГалР1) кноцкоут мице”. Неуросциенце. 128 (2): 431—41. ПМЦ 1360211
. ПМИД 15350653. дои:10.1016/ј.неуросциенце.2004.06.052.
- ^ Лундстрöм L, Елмqуист А, Бартфаи Т, Лангел У (2005). „Галанин анд итс рецепторс ин неурологицал дисордерс”. Неуромолецулар Мед. 7 (1-2): 157—80. ПМИД 16052044. дои:10.1385/НММ:7:1-2:157.
- ^ Бергер А, Сантиц Р, Хаусер-Кронбергер C, Сцхиллинг ФХ, Когнер П, Ратсцхек M, Гампер А, Јонес Н, Сперл W, Кофлер Б (2005). „Галанин анд галанин рецепторс ин хуман цанцерс”. Неуропептидес. 39 (3): 353—9. ПМИД 15944034. дои:10.1016/ј.нпеп.2004.12.016.
- ^ Бартфаи, Т. (2000). „Галанин – А неуропептиде wитх импортант централ нервоус сyстем ацтионс”. Приступљено 19. 11. 2009.
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Вронтакис МЕ (2003). „Галанин: а биологицаллy ацтиве пептиде.”. Цуррент друг таргетс. ЦНС анд неурологицал дисордерс. 1 (6): 531—41. ПМИД 12769595. дои:10.2174/1568007023338914.
- Муфсон ЕЈ, Цоунтс СЕ, Перез СЕ, Биндер L (2005). „Галанин пластицитy ин тхе цхолинергиц басал форебраин ин Алзхеимер'с дисеасе анд трансгениц мице.”. Неуропептидес. 39 (3): 233—7. ПМИД 15893372. дои:10.1016/ј.нпеп.2004.12.005.
- Робинсон ЈК, Бартфаи Т, Лангел У (2006). „Галанин/ГАЛП рецепторс анд ЦНС хомеостатиц процессес.”. ЦНС & неурологицал дисордерс друг таргетс. 5 (3): 327—34. ПМИД 16787232. дои:10.2174/187152706777452281.
- МцКнигхт ГЛ; Карлсен АЕ; Коwалyк С; et al. (1992). „Сеqуенце оф хуман галанин анд итс инхибитион оф глуцосе-стимулатед инсулин сецретион фром РИН целлс.”. Диабетес. 41 (1): 82—7. ПМИД 1370155. дои:10.2337/диабетес.41.1.82.
- Гаи WП, Геффен ЛБ, Блессинг WW (1990). „Галанин иммунореацтиве неуронс ин тхе хуман хyпотхаламус: цолоцализатион wитх васопрессин-цонтаининг неуронс.”. Ј. Цомп. Неурол. 298 (3): 265—80. ПМИД 1698834. дои:10.1002/цне.902980302.
- Бурлеигх ДЕ, Фурнесс ЈБ (1991). „Дистрибутион анд ацтионс оф галанин анд васоацтиве интестинал пептиде ин тхе хуман цолон.”. Неуропептидес. 16 (2): 77—82. ПМИД 1701228. дои:10.1016/0143-4179(90)90115-Ф.
- Фриед Г, Меистер Б, Рåдестад А (1991). „Пептиде-цонтаининг нервес ин тхе хуман прегнант утерине цервиx: ан иммунохистоцхемицал студy еxплоринг тхе еффецт оф РУ 486 (мифепристоне).”. Хум. Репрод. 5 (7): 870—6. ПМИД 1702449.
- Хyде ЈФ, Енгле МГ, Малеy БЕ (1991). „Цолоцализатион оф галанин анд пролацтин wитхин сецреторy гранулес оф антериор питуитарy целлс ин естроген-треатед Фисцхер 344 ратс.”. Ендоцринологy. 129 (1): 270—6. ПМИД 1711463. дои:10.1210/ендо-129-1-270.
- Беннет WМ, Хилл СФ, Гхатеи МА, Блоом СР (1991). „Галанин ин тхе нормал хуман питуитарy анд браин анд ин питуитарy аденомас.”. Ј. Ендоцринол. 130 (3): 463—7. ПМИД 1719117. дои:10.1677/јое.0.1300463.
- Сцхмидт WЕ; Кратзин Х; Ецкарт К; et al. (1992). „Исолатион анд примарy струцтуре оф питуитарy хуман галанин, а 30-ресидуе нонамидатед неуропептиде.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 88 (24): 11435—9. ПМЦ 53150 . ПМИД 1722333. дои:10.1073/пнас.88.24.11435.
- Бауер ФЕ; Цхристофидес НД; Хацкер ГW; et al. (1986). „Дистрибутион оф галанин иммунореацтивитy ин тхе генитоуринарy трацт оф ман анд рат.”. Пептидес. 7 (1): 5—10. ПМИД 2423990. дои:10.1016/0196-9781(86)90052-5.
- Бауер ФЕ; Адриан ТЕ; Цхристофидес НД; et al. (1986). „Дистрибутион анд молецулар хетерогенеитy оф галанин ин хуман, пиг, гуинеа пиг, анд рат гастроинтестинал трацтс.”. Гастроентерологy. 91 (4): 877—83. ПМИД 2427385.
- Таинио Х, Вааласти А, Рецхардт L (1987). „Тхе дистрибутион оф субстанце П-, ЦГРП-, галанин- анд АНП-лике иммунореацтиве нервес ин хуман сwеат гландс.”. Хистоцхем. Ј. 19 (6-7): 375—80. ПМИД 2444569. дои:10.1007/БФ01680455.
- Магги ЦА; Сантициоли П; Патаццхини Р; et al. (1988). „Галанин: а потент модулатор оф еxцитаторy неуротрансмиссион ин тхе хуман уринарy бладдер.”. Еур. Ј. Пхармацол. 143 (1): 135—7. ПМИД 2446889. дои:10.1016/0014-2999(87)90744-8.
- Марти Е; Гибсон СЈ; Полак ЈМ; et al. (1988). „Онтогенy оф пептиде- анд амине-цонтаининг неуронес ин мотор, сенсорy, анд аутономиц регионс оф рат анд хуман спинал цорд, дорсал роот ганглиа, анд рат скин.”. Ј. Цомп. Неурол. 266 (3): 332—59. ПМИД 2447134. дои:10.1002/цне.902660304.
- Беал МФ; Цлевенс РА; Цхаттха ГК; et al. (1988). „Галанин-лике иммунореацтивитy ис унцхангед ин Алзхеимер'с дисеасе анд Паркинсон'с дисеасе дементиа церебрал цортеx.”. Ј. Неуроцхем. 51 (6): 1935—41. ПМИД 2460590. дои:10.1111/ј.1471-4159.1988.тб01181.x.
- Берреттини WХ; Каyе WХ; Сундерланд Т; et al. (1989). „Галанин иммунореацтивитy ин хуман ЦСФ: студиес ин еатинг дисордерс анд Алзхеимер'с дисеасе.”. Неуропсyцхобиологy. 19 (2): 64—8. ПМИД 2465504. дои:10.1159/000118436.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
