Галијум нитрид
| |
| |
| Идентификација | |
|---|---|
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.042.830 |
| |
| Својства | |
| GaH3N | |
| Моларна маса | 86,754 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Галијум нитрид (ГаН) је хемијско једињење, које има молекулску масу од 86,754 Da. Користи се и као директно појасни бинарни полупроводник у свијетлећим диодама од 1990-их.
Пошто ГаН транзистори могу да раде на много вишим температурама и раде на много већим напонима од транзистора галијум арсенида (ГаАс), они праве идеална појачала снаге на микроталасним фреквенцијама. Поред тога, ГаН нуди обећавајуће карактеристике за ТХз уређаје.[3]
Особине[уреди | уреди извор]
| Особина | Вредност |
|---|---|
| Број акцептора водоника | 1 |
| Број донора водоника | 1 |
| Број ротационих веза | 0 |
| Партициони коефицијент[4] (ALogP) | -0,3 |
| Растворљивост[5] (logS, log(mol/L)) | 2,1 |
| Поларна површина[6] (PSA, Å2) | 35,0 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Ahi, Kiarash (septembar 2017). „Review of GaN-based devices for terahertz operation”. Optical Engineering. 56: 090901 — преко SPIE.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература[уреди | уреди извор]
- Холлеман А. Ф.; Wиберг Е. (2001). Инорганиц Цхемистрy (1ст изд.). Сан Диего: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-352651-5.
- Хоусецрофт, C. Е.; Схарпе, А. Г. (2008). Инорганиц Цхемистрy (3. изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-175553-6.
